Celokupna politička istorija Šešeljevog nakota (plus koaliciono potentnih Miloševićevih nacionalsocijalista i pridruženih im demokratsko-preletačkih supozitorija), počev od Vukovara 1991. pa sve do Stare Planine i Vinče 2019. staje u jednu jedinu rečenicu:
Zašto kažeš ognjišta a misliš na zgarišta?
Gde su (spaljene) srpske zemlje tu su (opaljeni) srpski kradikali.
Jadan je i bez budućnosti onaj narod koga takvi oslobađaju ili brane, jer to ume da gasi požar samo benzinom.
Kod njih je zabranjeno postojanje uzbunjivača, dozvoljeni su samo potpaljivači.
I potpaljivačice, umalo da zaboravim.
Izgleda kao da im je Stiven King pisao partijski Statut i Program. Za svaki slučaj, treba ih držati što dalje i od Groblja kućnih ljubimaca, tek to je njihov omiljeni teren i prirodno stanište. Dovoljno je što se Tadić jedared zajebao na tu foru, pa ih vaskrsao.
Previše je, za jedan - bilo čiji - život.
No comments:
Post a Comment