Vuk Vučić

Peti oktobar, dan kada je ubijen deveti mart.

- Vuk Drašković

Na koji tačno 5. oktobar misli "kralj ulica"?

1988 - jogurt-revolucija i gaženje tadašnjeg Ustava ukidanjem autonomije

1990 - osnovana Čankova LSV

1991 - doček prestolonaslednika na tron Republike, podbulog parazita koji i dalje ne zna jezik svoje zemlje ali voli da ne plaća obaveze istoj (valjda ne ume da pročita račune za struju, komunalije, porez, telefon, televiziju...)

1995 - požarevačka Mrcina je Holbruku parafirao Dejtonski sporazum

2000 - popaljeni glasački listići u Skupštini i ukradena jedna fotelja, koju danas "omladina" SPS vraća valjda priznajući gde je sve vreme bila, tj. kod koga (bolje da su je vratili Tadiću nakon obljube Dačića, lepše bi bilo); još bi lepše bilo da ta "omladina" vrati i te spaljene glasačke listiće, pa konačno da vidimo kako smo tada glasali

2004 - streljani Dragan Milovanović i Dražen Jakovljević

2012 - preminuo Vojin Dimitrijević, koga Smuk Drašković nikada nije mogao da prevari

Ako uopšte nešto misli.

Ima još.

Miloševićevi ljudi i danas vladaju, pao samo vrh piramide. Danas su državni mediji "Bastiljice", što se mene i SPO tiče.

- Vuk Drašković

Vaistinu je tako, Vuče.

Vladaju, i lažu bezočno da su "osnovali DOS iz koga su potom izbačeni", i da "bombardovanja '99 ne bi bilo, da nije bilo bojkota izbora '97". Lažu i da su predvideli krvavi raspad Jugoslavije i odbili da u njemu učestvuju, poslavši "samo" svoju uniformisanu bandu da pljačka po Kninu (ne dalje od toga). Ali ne lažu kada ćute na činjenicu da su zajedno sa SPS i JUL, odbornici SPO smakli Đinđića sa mesta gradonačenika i postavili Vukovog potpredsednika Božića, nikog drugog do Mirinog kuma i kolegu sa PMF-a. 

Služboproklamovani četnički pisac #1 Drašković, naslednik služboproklamovanog partizanskog pisca #1 Ćosića na tronu nacionalne misli i pera, dupeuvlakač svake vlasti od 1997. do danas (osim one po kojoj na današnji dan pljuje, u koju niko normalan ne ubraja Tadića i njegove idiote).

Što se SPO tiče, tu stranku su 14. marta 1990. osnovali kumovi Vuk Drašković i Vojislav Šešelj. Nakon trideset godina majmunisanja, SPO je danas parlamentarna stranka koja u Skupštini Srbije ima dva poslanika, dva Aleksandra - Čotrića i Jugovića. Obojica su članovi poslaničke grupe SNS, sa čije liste su dobili ta svoja dva "mandata". Svoja, Vukova ili Vučićeva - potpuno je nebitno. Mada, nakon izbora 2016. imali su zapravo 3 poslanika, al' im jedan prhnu tamo gde i dvojica za njim. Na istoj listi su 2014. imali 5 poslanika. Od 2014. daju konstantnu podršku vladama SNS. Na predsedničkim izborima 2017. podržali su Aleksandra Vučića.

Na lokalnim izborima 2010. u Negotinu, bili su na listi DS. Na izborima 2014 - na listi SPS. Na izborima 2017 - jedni na listi DS, drugi na listi SNS, ali danas su svi među odbornicima kradikala i "bore se za interes građana". Ne sumnjam da je svuda u Srbiji tako, znamo ko im vodi partiju i kako.

Vuk Vučić sa pripadajućom mu Danicom, glavom i bradom.

Vaistinu, Miloševićevi ljudi.

***

U stvari, zaista postoji oni koje je, ne 5. oktobar već ekipa koja je tada došla na vlast, pored izneverenih nada naivno poverenih gomili potonjih džeparoša i prevrtljivaca (čast izuzecima), žestoko izneverio. U tolikoj meri, da ih je ta nevera koštala života.

Streljani su gardisti Dragan Jakovljević i Dražen Milovanović.

Danas, 15 godina nakon ubistva dvojice mladića na odsluženju redovnog vojnog roka, država odbija da objavi istinu o ovom zločinu, iako zna šta se tačno dogodilo te noći - na šta ukazuje ponašanje civilnih i vojnih istražnih organa tokom istrage pa sve do dana današnjeg, kao i potonja unapređenja i napredovanja svih koji su u tom zataškivanju učestvovali.

Nikakvih pomaka u istrazi nema, niti državni organi o bilo čemu obaveštavaju porodice, njihove advokate i javnost. Predmet se i dalje, petnaest godina kasnije, još uvek nalazi u "predistražnom postupku".

Istraga stoji u mestu, sve polako klizi u zaborav.

Dezerter Vulin traži vraćanje obaveznog vojnog roka, ratni zločinac Šešelj omladini preti novim ratom.

Podsetimo se i ovoga - na dan 5. oktobra 2004. godine:

- predsednik Republike bio je Boris Tadić

- predsednik Vlade bio je Vojislav Koštunica

- vlast je činila koalicija DSS-SPO-NS-G17plus (uz podršku SPS)

- predsednik Skupštine bio je Dragan Maršićanin (izabran glasovima poslanika SPS)

- potpredsednik Vlade bio je Miroljub Labus

- ministar policije bio je Dragan Jočić

- ministar finansija bio je Mlađan Dinkić

- ministar za kapitalne investicije bio je Velimir Ilić

- ministar inostranih poslova bio je Vuk Drašković, prvo na saveznom pa potom na republičkom nivou

Da, baš on i baš tog dana.

"Nije 5. oktobar kriv što su u taj dan jedni uložili svoju nadu za bolji život a drugi se posrali na prve i njihovu nadu, plašeći se boljeg života koji nije po njihovoj meri. Ovi drugi su svakako krivi, podjednako bili ogoljeni ili prefarbani u prve.

Još uvek je tako."

p.s.

5. oktobra 1969. godine, BBC je emitovao prvu epizodu "Letećeg cirkusa Montija Pajtona", slike i prilike današnje Srbije.