Ni reči ni dela

Ne verujte nečijim rečima "na prvu loptu", obratite pažnju na njegova dela. Dela su važnija od reči.

Svi smo čuli za test na poligrafu, popularno nazvan "detektor laži". Iako nije stoprocentno pouzdan, decenijama unazad ga koristi policija prilikom istraga i ispitivanja osumnjičenih. Koncept po kome funkcioniše poligrafski test zasniva se na tome u kojoj meri telo ispitanika reaguje različito u odnosu na ono što on govori. Na primer, skok krvnog pritiska ili pulsa može biti povezan sa laganjem. Drugim rečima, govor tela nam priča potpuno drugačiju priču od one koju neko izgovara.

Slično tome, neverovatno je lako poverovati laskavcima. Stvarno, ko se može odupreti tim slatkim, zašećerenim rečima koje nam oni upućuju? Ali, da li njihova dela kažu to isto? Da li se njihove reči odražavaju na njihov govor tela? Ukoliko ste pomislili da i nije baš lako nekome takvom poverovati, možda je to tako upravo zbog toga što nam njegov govor tela priča neku sasvim drugačiju priču.

Bićete poprilično iznenađeni (a možda i nećete) kada otkrijete da to što takvi ljudi rade i ono što vam istovremeno govore, mogu biti u potpunoj suprotnosti. Možda ste i vi imali nekog prijatelja koji vam je bio glavni savetnik u tome kako da održite brak, a da ste kasnije otkrili da upravo on ima rasturen brak jer su jedno drugog uhvatili u neverstvu pa se potom razveli? Da li bi ste sada, kada znate istinu, prihvatili savet takve osobe?

Naravno, postoje ljudi kojima u potpunosti možete pokloniti svoje poverenje. Oni ne moraju ništa da vam kažu. Njihovi postupci vam sve govore. Marljivi prijatelj koji je daleko dogurao u karijeri ali nikada nije pričao o svom uspehu, niti se time hvalisao. Takvi ljudi, koji veruju da dela govore daleko više nego što to može bilo koja reč.

- Eminently Quotable

Postoje razni načini kako doskočiti poligrafu, poput namernog (samo)izazivanja visokog pritiska prilikom davanja istinitih odgovora kako bi se zbunio ispitivač. Naravno, i istražitelji su razvili razne metode nadmudrivanja sa takvim pametnjakovićima, pa je tako jedna od najefikasnijih taktika postavljanje naizgled beskonačnog niza pitanja gde se posle nekog vremena pitanja ponavljaju i pritom prate odgovori i reakcije ispitanika, jer laganje iziskuje maštu i izmišljanje priče ponekad baš na spomenutu "prvu loptu", ali prilikom dugog ispitivanja sa velikim brojem pitanja jednostavno je nemoguće setiti se svakog odgovora koji je u tim trenucima bio izmišljen, čak i kada je ispitanik prevejani ili patološki lažov.

I tu je laganju kraj.

Za takve, Mark Tvejn ima jednostavnu poruku:

Ako govoriš istinu, onda ne moraš ništa da pamtiš.

Vučićev je politički opus jedna beskrajna antologija laži, prezira, bezakonja, širenja omraze i nedostatka etičke građe koja bi ga oterala u sram kad god je u tome zatečen. On laže da nikada nije lagao i time sve nas dovodi do ludačkog rascepa i dileme koja se tiče elementarne percepcije: jesmo li zaista čuli i videli to šte nesumnjivo jesmo? Jesmo, naravno, ali u tim okolnostima on ne veruje nikome osim svojim obmanama.
- Ljubodrag Strojadinović: Nečastivi kod Svetog Save (Peščanik, 09.10.2019)

Jasno je zašto Vučić ne dopušta nikakva nekontrolisana pitanja i konferencije za medije, TV duele i okrugle stolove, na kojima bi ga novinari (ali oni pravi) ili sagovornici u debati ispreskakali pitanjima uzduž i popreko.
Garant bi se negde sapleo o samog sebe. U stvari, u poslednje vreme je počeo sve češće da se samosapliće na budalaštinama ničim izazvanim, poput verglanja gradova u Srbiji po broju stanovnika (iako taj redosled nije bio tačan) i sličnih besmislica.

Al' što tad beton ume neverovatnom brzinom da jurne ka nosu zablenutom u nebesa... da ne poverujete.

Jednog dana će se, kad tad, upravo to desiti i neće mu pomoći ni 98% poligrafa na koje se stalno samopoziva.

I to će biti kraj.

Zato je sloboda medija ključna tačka u demontaži ovih lopova sa vlasti, i bez nje nema govora o izlasku na izbore.