Srpski tango u ritmu turskog marša

Za tango je potrebno dvoje

Dvoje da započnu ples

Dvoje da započnu rat

U drevna vremena trebalo je dvoje

Za uspon na vrh majmunskog stabla

Za tango je potrebno dvoje

(The Stranglers, 1981)

Možeš sam svet da oploviš,

da dremneš malo il' sebičan budeš,

da dugove sebi za vrat natovariš.

Mnogo je stvari koje možeš sam.

(ali)

Za tango je potrebno dvoje.

(Hoffman/Manning, 1952)

Zaista je gadno kada se uvlačiš na toliko strana da više ne znaš šta je gore, šta dole a šta najgore, ni da li je rupa u koju se uvlačiš tvoja ili nekoga drugog. Jer, važno je samo da je rupa. Pogubiš se, prvo ti pa onda pogubiš i zemlju koju vodiš direktno u propast.

Nakon dvodnevnog janičarenja uzduž i popreko Srbistana, nemojte se začuditi ako uskoro SPC dodeli Erdoganu orden Miloša Obilića a Vučića odlikuje medaljom časti I reda sa likom Vuka Brankovića. Jer mitovi su jedno a napredna mitomanija je zakon Zemaljski koji ne krši čak ni ovdašnji SIZ Nebeski.

Najnovija poseta predsednika Turske iznova je pokazala šta se to zaista dešava na Balkanu u poslednjih nekoliko godina: Srbija pleše srpski tango (milonga serbica) u ritmu turskog marša. Ili narodski rečeno - igra pipirevku.

Vučić zna da je odavno prešao tačku sa koje više nema nazad.

Zato je toliko, al' stvarno TOLIKO - odlepio.

I biće sve luđi.

Nažalost, bićemo svedoci još jednog od sunovrata u koji će nas opet odvući šešeljev nakot.