Društvene mreže nas dresiraju da međusobno upoređujemo naše živote, umesto da cenimo sve ono što nas čini ovakvima kakvi smo. Ne čudi me što su svi depresivni.
- Bil Marej, glumac
Čini se da su su u JKP "Vodovod" iz Herceg Novog ukapirali poruku Bila Mareja, pa na bilbord, na kome reklamiraju svoju firmu, ukačili poruku "Kanalizacija je naša najvažnija društvena mreža".
Vaistinu najvažnija, ali i daleko iskrenija od svojih virtulenih sestara - poput Fejsbuka i sličnih.
Svake godine, 28. januara, obeležavamo Dan privatnosti (digitalnih) podataka kao upozorenje na suštinsku važnost zaštite naših ličnih podataka koje delimo po društvenim (i nedruštvenim) mrežama što - naravno - ima uticaj i na nivo naše privatnosti koji možemo narušiti zloupotrebom ili deljenjem tih podataka na načine koju su daleko od bezbednih. Po istraživanju kompanije McAfee (koja se bavi izradom softvera za zaštitu) iz 2017. godine, izgleda da smo se previše zaglibili u tom blatu neodgovornosti prema sebi. Od 6400 ispitanika širom sveta, koji su bili anketirani da li žele da poboljšaju znanja i sposobnosti na polju zaštite ličnih podataka, oko 80% njih je sprovelo "ozbiljan" razgovor sa svojom decom na tu temu. Međutim...
Evo liste pet najvećih problema, otkrivenih tokom ovog istraživanja:
1. 52% ispitanika zapravo nije sigurno u to kako obezbediti povezane uređaje i aplikacije
Zaista je teško zaštititi sopstvene podatke i privatnost ako čak i ne znate kako da proverite da li su zaštićeni. Računar više nije jedina stvar oko koje ćete morati da vodite brigu - pametni telefoni, tableti, pametni satovi, virtuelni asistenti (poput Amazon Echo i Google Home), umreženi termostati i zvona na vratima, robot-usisivači i ko zna šte sve još - sve je to međusobno povezano preko interneta. Možda kod svih i nema vaših ličnih ili osetljivih podataka, ali preko svakog od tih uređaja potencijalni napadači mogu imati pristup važoj mreži i svim ostalim uređajima koji su na nju povezani.
2. Više od 40% korisnika ne promeni svoju "fabričku" pristupnu šifru odmah nakon otvaranja naloga
Ovo nije nikakva mozgalica. Ako vaš uređaj može biti umrežen, onda postoji veoma velika verovatnoća da se u njega može ulogovati i neko drugi osim vas. To znači da taj uređaj ima korisničko ime i lozinku - koje je postavio proizvođač ili prodavac, a to znači da one mogu biti lako provaljene i zloupotrebljene od strane potencijalnih napadača na vašu privatnost. Kada nabavite neki uređaj (ili aktivirate aplikaciju), prvo što treba da uradite je da se ulogujete na korisnički interfejs i odmah promenite pristupnu šifru koju ste dobili od prodavca ili proizvođača. Ukoliko vam je to omogućeno, promenite i korisničko ime - neka to bude dodatna briga zbog koje će napadač morati da lupa glavu.
3. Jedna trećina smatra da nema kontrolu nad prikupljanjem podataka od strane kompanija
Ne možemo te ljudi kriviti zbog ovakvog stava, jer situacija zaista deluje zastrašujuće. U brojnim slučajevima je zaista teško otkriti da li neka kompanija prikuplja vaše informacije i na koji način ih potom koristi. Mnoge od njih vam uopšte ne daju načina da kontrolišete taj pristup, a i one koje daju to često rade na veoma zbunjujuć način. Fejsbuk, na primer, pruža gotovo sveobuhvatan nivo detaljne kontrole bezbednosti i privatnosti vaših podataka. Međutim, problem je u tome što ćete protraćiti pola dana lutajući kroz konfiguraciju tih usluga, da bi nakon dva meseca Fejsbuk dodao ili promenio neke od funkcija, zbog čega ćete sve to morati da uradite ponovo, iz početka - a da to čak i ne shvatite. Veoma je važno da redovno proveravate vebsajtove koje posećujete, kako bi ste bili sugurni da su vaši podaci bezbedni.
4. 33% roditelja priznaje da ne razume dovoljno rizike kako bi mogli da ih objasne svojoj deci
Ovo je donekle razumljivo - ukoliko sami ne razumete u potpunosti rizike i kako ih izbeći, onda nećete biti u stanju ni da to objasnite svojoj deci. Sve je češći slučaj da deca o tehnologiji i rizicima na mreži znaju više od roditelja. Možda bi trebalo da deca budu ta koja će podučavati? Međutim, roditeljstvo je i dalje neophodno. Da li, na primer, svojoj deci dajete određene lekove a da se pri tom niste prethodno potrudili da se upoznate sa rizicima prilikom upotrebe tih lekova? Da li bi ste dopustili detetu da gleda film o čijem se sadržaju i kategoriji prethodno niste raspitali?
5. Samo 37% koristi servise za nadzor korišćenja kreditnih kartica
Recimo da je gornja brojka pod određenom dozom sumnje. Samo u poslednjih nekoliko godina, milijarde korisnika su bile pogođene provalama podataka, a prilikom svake od tih provala, jedna od standardnih reakcija odgovornog provajdera bilo je nuđenje besplatnih servisa za nadzor korisnicima čiji su podaci bili "provaljeni". S obzirom na nivo učestalosti provala podataka u poslednje vreme, ispada da bi svako od nas već imao pravo na doživotni besplatni servis za nadzor.
Međutim, postavlja se pitanje u kolikoj meri smo sami - bez besplatnih servisa - sprovodili nadzor nad onim što naša deca rade sa našim kreditnim karticama kada su na internetu. O, da... Deca nemaju svoje bankovne račune i kreditne kartice, stoga nemaju ni šta da nadziru. Upravo to ih čini idealnim metama za krađu identiteta - napadači znaju da na to retko ko od nas obraća pažnju. Kada ukradu lične informacije nekog deteta, oni ih mogu iskoristiti za lažno predstavljanje i finansijske prevare - što može potrajati čak i godinama, a da uopšte ne budu otkriveni, sve dok dete ne odraste i pokuša da uzme zajam za kupovinu automobila ili kreditnu karticu.
Privatnost podataka je zaista dobra stvar, i o tome ne treba voditi brigu samo na Dan bezbednosti privatnih podataka (28. januara) već tokom cele godine. To vam je kao da ste rešili da jednom godišnje radite sklekove, ili se pokidate od posla na radnom mestu. Ako se time aktivno ne bavite svakodnevno, tokom cele godine, zaista nećete moći mnogo toga da uradite tog jednog dana.
OK, niste tehnički potkovani, profesionalac u IT-zaštiti. Samo bi ste da se nakačite na internet, čeprkate po Guglu u potrazi za informacijama, pazarite na Amazonu, elektronski plaćate ili kačite fotke na Instagram. Pošteno. Međutim, na našu sveopštu muku, neophodan je stalan napor koji moramo činiti da sačuvamo privatnost i zaštitimo svoje podatke.
Treba se zaštititi od zaglupljenosti gomilama budalaština, kojima smo zatrpani svakodnevno na društvenim mrežama - uključujući i lančane privatne poruke i "obavezne savete kako sačuvati privatnost", koji vam (garant) povremeno stižu.
Samo, šta ćemo sa provalama podataka kojima nas povremeno počaste isti oni koji nam potom nutkaju besplatne servise za nadzor i zaštitu? Isti oni, koji nas prvo namame na svoje platforme, servise, stranice, društvene mreže?
Provale, poput zatrpavanja porukama "glasaj za" i "kupi to" iako savršeno dobro znate da takvima nikada niste dali svoj broj mobilnog telefona jer vas, jednostavno, njihova ponuda apsolutno ne zanima.
Ili, možda ipak ne znate da su vam se deca nedavno igrala baš sa vašim mobilnim telefonom, tim istim na koji stiže gomila ponuda; svakako ne dolazi u obzir da nemate pojma o tome da su vam preko raznih "pomoćnih" i "nadzornih" (svakako besplatnih) programčića, kompjuter kod kuće ili na poslu i mobilni telefon odavno sinhronizovani (ili podešeni da to automatski periodično rade) i da se sav cirkus sa jednog obavezno preliva i na drugi.
Ali, ono što ne znamo to i ne postoji, daleko od očiju daleko od srca, zažmurimo da nas ne vide?
Ma samo neka društveno & umreženo, nemoj slučajno da je privatno.
E pa ne ide to baš tako.
Tako mi Ilije Čvorovića & Luke Labana, zajedno, na današnji Dan Službe.
Ali, ono što ne znamo to i ne postoji, daleko od očiju daleko od srca, zažmurimo da nas ne vide?
Ma samo neka društveno & umreženo, nemoj slučajno da je privatno.
E pa ne ide to baš tako.
Tako mi Ilije Čvorovića & Luke Labana, zajedno, na današnji Dan Službe.
No comments:
Post a Comment