Čuvena beogradska "Silikonska dolina" preseljena je iz ulice Strahinjića Bana na Trg Republike.
Silikonska centralna vlast drugačije i ne ume, nego da "Silikonsku dolinu" (tako nazvanu tokom veselih devedesetih ne zbog visoke koncentracije pameti već zbog potpunog odsustva iste kod plastifuksi koje su se tu redovno okupljale oko novoiznikle elite) premesti u sam centar glavnog grada Kockastog carstva u kome caruje drugarstvo, u kome je sve nežno, u kome je sve lepo i u kome se sve raduje. Dobar deo populacije sa nekadašnje lokacije "Silikonske doline" već se preselio u ministarstva, kabinete, sekretarijate, predsedništva, kancelarije i na ostale lokacije za deponovanje opasnog otpada; red bi bio i da sama lokacija krene za njima.
Pa da, božezdravlje, narednu sezonu farmi, zadruga, parova i ostalih kupler-programa zajednički snime na toj, silikonskoj i jedino mogućoj lokaciji: u centru nekadašnjeg Beograda.
Kapirate zašto se sav ovdašnji provincijalizam, džiberluk i palanaštvo upiru da po svaku cenu zauzmu centar? Pa da nema centra, ne bi bilo ni predgrađa, provincije niti sveopšte palanke i zatucanosti. Al' da taj centar bude onakav kakav njima odgovara, i nikakav drugačiji.
Razoren, dekonstruisan, sjeban - pa fugovan.
Zatrpan kamenim kockama od betona - pa zaliven.
Da ništa više iz njega ne izađe, niti u njega uđe.
Za bezbednost tog najvećeg gradilišta zadužen je Majstor Zanata - Gašić Bata, lično.
Zar BIA drugačije moglo da bude...
Možda je i moglo, samo da neki što jesu nisu bili isti kao ovi što nisu - iz centra.
Ludom radovanje.
T.V.Smith's Cheap "Silicon Valley Holiday"
(R.I.P. Everything Must Go!, 1993)
No comments:
Post a Comment