Ruke

Ukoliko smatrate da je odvratno kada neko nakon korišćenja toaleta ne opere ruke, onda ćete se tek iznenaditi kada saznate koliko ljudi na svetu tokom dana uopšte ne opere ruke. Uz podršku Generalne skupštine UN, u sklopu Svetske nedelje zaštite pitke vode 2008. godine, doneta je odluka da 15. oktobar svake godine bude dan posvećen promociji značaja pranja ruku i higijene uopšte.

Globalni fokus ovog dana odnosi se na prvom mestu na decu u školskom uzrastu, što svakako ne izuzima i sve ostale od tog vida održavanja lične higijene: pranje ruku sapunom, najjeftiniji i jedan od najefikasnijih načina sprečavanja raznih boleštija koje nas preko prljavih ruku mogu snaći. Neka od nedavno objavljenih istraživanja kažu da se redovnim pranjem ruku nivo smrtnosti od plućnih bolesti može smanjiti za 25%, a razni vidovi crevnih bolesti (koji uključuju dijareju kao nezaobilazan element muka) za čak 50% - i sve to jednostavnim, redovnim pranjem ruku vodom i sapunom. Ovaj najosnovniji vid zdravstvene zaštite može nas zaštiti od zaraza u većoj meri nego vakcine ili lekovi (naravno, ne za sve bolesti).

Istraživanja, takođe, kažu da žene češće peru ruke od muškaraca ali i to da podjednako lažemo da smo oprali ruke, kada nas pitaju, kao i da podjednako nedovoljno temeljno to radimo.

Zanimljivo, ovaj dan kod nas češće nazivaju Danom čistih ruku i Danom higijene ruku, umesto onako kako je on u originalu bio nazvan - Svetski Dan pranja ruku.

U sklopu kampanje 2017. godine, slogan ovog Dana glasio je "Naše ruke, naša budućnost."

Da, ali ne i ove, ruke u koje nikako ne verujemo šta god da nam nemušto poručuju.

Nema budućnosti od crevne napasti koja nas spopada svakodnevno bez prestanka salvama verbalne dijareje. Ni od društvene psihopatologije koja nam je postala svakodnevica zahvaljujući upravo toj crevnoj napasti koja ima običaj da burgija u mozak.

Anđelima garavih lica ne pomaže nikakvo pranje ruku, šta god oni govorili ili gestikulirali. Mogu oni umesto sapuna slobodno i šmirglu da koriste - ne vredi. Za prekid Vogralikovog lanca kradikalne zaraze potrebno je daleko više angažovanja od pranja ruku sapunom; ali, od nečega se ipak mora krenuti.

Perite samo svoje ruke - i ničije više.

Ni po koju cenu im ne povlađujte, ne popuštajte, ne predajte se i ne nasedajte na njihove otrove, jer bez organizma-domaćina ti paraziti (kao i svaki drugi od te sorte) ne opstaju dugo. Ovo društvo se, kao kolektivistička namerno sluđena masa zastrašena svim i svačim svakoga dana, od te zaraze ne može odbraniti jer je upravo to habitat u kome uznapredovala infekcija opstaje. Ovo društvo se brani samo ličnom higijenom svakoga od nas, kako onom standardnom (pomoću sapuna) tako i onom mentalnom i moralnom, nepristajanjem na to da nam svinje zemlju pretvore u farmu, živote u blato a sve nas u potrošne baterije za vampirski matriks. Samo zbir ličnih higijena pojedinaca može činiti higijenski zdravo društvo.

Ne rukujte se sa njima, jer će oni zauzvrat rukovati vama. Svojim prljavim i okrvavljenim rukama žele da uprljaju vaše, jer znaju da će vas tako najlakše navući na poslušnost. Utrati vam strah od izmišljene kolektivne krivice za lična zlodela njih i njihovih. Znaju da, ma koliko prali ruke, svoju prošlost neće moći da operu nikad pa im je jedini cilj da uštrokave vašu budućnost zarad sopstvenog opstanka.

Uskoro opet počinje ludilo predizborne kampanje, a njima je - od vrha do dna te SNS piramide pojedinačne nemoći i kolektivne sumanutosti - već pošla pena na usta. Kao da, božemesakloni, sapunom umesto ruku peru svoja lažljiva usta.

Džaba, niko normalan ne bi ustanovio Svetski Dan pranja usta sapunom. Osim...

A pena hoće da krene i od previše mućkanja, naročito kada je sadržaj pod gasom.

Eno, Vesić je sinoć ličnim primerom pokazao kako to izgleda, šutirajući po centru Beograda sopstvenim petama sopstveno debelo dupe u pokušaju da pobegne od građana kojima se zgadio svojim ponašanjem. Umalo da napravi pena party - bez sapuna. Njemu ne bi pomogli ni sapun, ni šmirgla, ni panol pasta.
Rende?
Možda.

***

Jedna od ovdašnjih omiljenih nebuloza glasi "Srbi vole čvrstu ruku", što je klasičan izgovor koji naprosto obožava svaka kriptofašistička vlast kada hoće sebe da opravda a da se ne ogoli, mada ga voli i obeućena masa nevoljna da mrdne zbir lenjih guzica. Kako god bilo,a jeste i biće, niko ne voli prljave - čvrste ili meke - ruke.
Oni koji ih ne peru, rade to jer su digli ruke od sebe.
Oni koji ih namerno prljaju, rade to jer lažu da su veliki radnici.
Nisu, samo su veliki lažovi i lopovi a ruke ih uvek odaju, bez obzira da li su oprane.

Njihove su ruke, baš poput njihovih duša i savesti - uvek štrokave, i takve će ostati.
Oni nikada - ali baš nikada - ne peru ruke nakon čitanja toaletoida ili konferencija za "novinare".
Po tome ćete ih uvek prepoznati, bez izuzetka.