NBS

Napredna Biblioteka Srbije danas obeležava pet godina od svog osnivanja. U tu svrhu, ovogodišnji Sajam knjiga biće otvoren, al' stvarno, u Beogradskoj Areni koja može da primi daleko više članova biblioteke, čitalaca, i gladnih konzumenata Tomovih engleskih misli zapisanih kirilicom & Džerijevih beskrajnih besmislenih govora u niskom registru dostojnom Bajage, dvocifrenih decibela. Ovo poslednje, u cilju zaštite od akustičnog zagađenja okoline, čemu je svojevremeno bio sklon njihov Buldog-guru.

Elem, šta smo sve dobili u proteklih pet godina u režiji NBS? Gde su i šta rade asovi tadašnjeg Sajma?

Tom je te godine konačno postao predsednik nečega. Pre godinu dana je postao i kalif Srbije, rešio da svojevoljno ne plaća više članarinu Biblioteke da bi ga automatski izbrisali sa spiska, kako bi potom mogao da od iste bude postavljen za počasnog člana Čitališta&Čistilišta. Po našem sistemu obrazovanja maloletnika, sa pet godina se konačno polazi u predškolsku ustanovu, a sa šest u pripravni razred u kome se uči (ne)maternji jezik u nekim nacionalno mešovitim sredinama. Po tom principu, EURotom će učiti Engleski jezik, jer srBski više nije dovoljan za foliranje. Dok ga ne nauči, moraće da se zadovolji diplomskim crnim pojasom džudo-saveza Republike SrBske, sedmi dan imitiranja Putina.

Čelebi-Dragica je nastavila putešestvija stopama humaniste i erudite Milanke Karić.

Džeri je od Prvog zamenika evoluirao u Drugog predsednika, pa potom u Prvog potpredsednika. I u Gospodara Arene, sa sve zarđalom kašikom u unutrašnjem džepu odela te viljuškom i perorezom namesto trozupca i gladiusa. Istim tonom kojim je najavljivao progone (i egzekucije) etnonepodobnog stanovništva, uništio Našu Borbu, zahtevao "bećarski porez", cinično se smejao ubistvima opozicionih lidera i novinara, vređao poslanike, ministre i građane, uz suzavac pozivao na ustanak protiv dosmanlija, ustaše Tadića, te ostalih izdajnika i stranih plaćenika... danas, u Areni, narodu nudi samo spermatozoidne balone, pesak, znoj i suze (umesto krvi) ekonomskih mera. Naravno, ne po leđima sebe i svojih. Btw, još uvek nije utvrđeno koji lepak za prste koristi - domaći Tigar Pirot, kineski smrt-lepak ili onaj od kamilje pljuvačke.

Buldog Woyo je tamo gde je i pre bio. Neće se vratiti, jer i dalje tvrdoglavo odbija da promeni ime u Lesi.

Pačić se takođe nije vratio - jer nigde nije ni odlazio. Sve vreme ga je krio i gajio onaj recenzent za prelom sloga i mozga, ime mu se Sumanutom ne spomenulo. Bio ga je premazao nevidljivom kremom, doduše užeglom, zbog čega je rok trajanja nevidljivosti bio kraći. Odatle ta žuta nijansa perja. No, nebitno - iznutra trajno krasnejši, Pačić je danas Drugi Premijer ili Prvi Sekundant; svejedno, važno je da peva. Što se tiče ponovnog uzleta, sve će i dalje zavisiti striktno od težine sadržaja koferčeta. Jbg, gravitacija i ostala ateistička trabunjanja, ko ih izmisli bestraga mu glava.

Vagabund Koštunica i dalje vredno sakuplja razne kosti, rešen da jednoga dana konačno uspe da sastavi slagalicu "Skeleton in my closet". U amanet.

Jorgovanka od Tabakovca više nije mis Dvorišta. U odrešene ruke su joj dali državni buđelar i štampariju love, čekova i glasačkih listića. Na njeno mesto doveli su novu mis - Energičnu Drugaricu na partijskom zadatku, od eksponenta Tomovog izbornog štaba do gospođe ministarke za bioenergiju i isterivanje žutih bubica iz glava Beograđana. Stila Biblioteke radi, ne da se uočiti nikakva razlika između njih dve.

Foka Rankić... ko bre?! 

Anyway, umesto njega tu je sada nezaobilazni Dabar Đitler (originalno nepostojeći Hana-Barbera lik), neopravdano odsutan sa Sajma pre pet godina. Podjednako uspešan u balansiranju i korišćenju različito naštimovanih truba. Njegov projekat "Beograd na vodi" preimenovan je u "Beograd niz vodu". Očekuje prolećne poplave pod radnim nazivom "Izbori 2014", spreman za postizbornu koaliciju sa Džerijem bez Toma i Pačića. U tu svrhu oštri prednje zube, od Pančeva do Vladičinog Hana. Gorespomenuta nova mis Dvorišta ga je trenutno pomešala sa ovnom, što je donekle čudno za učenicu generacije u osnovnoj i srednjoj školi. Mislim, to - da brka glodare i papkare.

Mlađani Šibadžija je, na Džerijevu preporuku, tesnu prugastu košulju zamenio onom dišdaša, komotnijom po mikroklimi Abu Dabija. Postao je zamenik prvog zamenika. Nije ni to za bacanje, da se ne lažemo. I on, poput Dabra, čeka prolećnu poplavu pa da se vrati s njim i Džerijem zajedno na vlast, prepun ideja o uvozu peska i kamila, te instaliranja jedne mini-pustinje nasred Srbije koja bi tako kontrastno parirala Palminom akvaparku. Njegov najnoviji projekat nosi naziv "Srbija: zemlja regiona, bajki i hiljadu krajnosti", pravi trik iz šešira, nikada pre viđen! U tu svrhu, AirSerbia je već izlizingovala od arapa jedan avion kanader, kojim će posejati dine duž kanala Morava-Persijski zaliv. Zna Mlađo gde leže pare, nanjuši ih k'o svinja tartufe.

Ekipa raštimovanih negotinskih negdašnjih delegata-bećara, u zamalo stoprocentnom skoru više nema veze sa Naprednom Bibliotekom (barem ne direktne). Raštrkalo se to, po gubitku vlasti s početka 2009. godine, u razne biblioteke drugih boja. Sada bi da se opet vrate na mala vrata, onako satelitski - kako i priliči supozitorijama. U tu svrhu koristiće placebo čepiće NS, PS, PUPS te ostale preparate tradicionalne političke medicine palanačkog uma.

A gde su kuvarica Poplazićka, spremačica Natalija, Vuk, Šubara, Crvenkapa, debeli Bidžo, ambasadori, predstavnici, konzuli, estrada, politika, mediji, gurmani, bušmani, ketmani, golubovi prevrtači & ptice selice u jatima, degustatori vina i ideja, moralne striptizete, majstori za pravljenje "ušiju" na stranicama knjiga iz biblioteke... nove maske umesto starih? Bili su i ostali samo potrošna roba na policama Napredne Biblioteke Srbije. 

Da se zna red, gospodini.

Isto važi i za vas, u poslednjem redu. Da, da, vi, što se odazivate na "narod" i "biračko telo". Ne zanosite se da vas sve ne vidim, ove su sa dioptrijom.

+++

Na otvaranju onog "stvarnoknjiškog" Sajma Knjiga, u nedelju, dalo se videti i ovo:

Vladika Atanasije glumi odsutnog Vučića; patrijarh Irinej čita strip Tom i Džeri, sprema se za proslavu rođendana; u pozadini, policiot Božović onako ćosav imitira brkati logo Montenegro Prajda; Dačić kao da je postavio "lopovsku".

***

Na stranu zavitlavanje oko jubileja Naprednjaka, ova vlast jeste načinila jedan isforsirani polukorak iz same sebe i ispuzala po jedan mukotrpan korak u smeru rešavanja kosovskog problema i na putu pristupanju Evropskoj Uniji.

Zato ćemo na unutrašnjem planu, taj polukorak žestoko iskijati mi, ovdašnji Nišči. Zbog toga što su taj polukorak + po onaj jedan korak morali da učine po svaku cenu, pritisnuti spolja svim i svačim a ponajviše sami sobom, na unutrašnjem planu će za kaznu po svakoj od tih stavki činiti dva koraka unazad. Ne unazad, ka devedesetim - vreme jeste linearno, ali nauka još uvek nije smislila način kako da se po njemu krećemo u oba smera - već dva koraka unazad ka daljem urušavanju i neumivanju društva, nerešavanju frustracija onih koji su od njih ovakvih očekivali nešto sasvim drugačije od onoga šta su dobili. A dobili su isto što i mi koji niti smo šta od takvih očekivali, niti se tome nadamo - jer savršeno dobro znamo o kome se radi. Isto kao što su i oni prvi mislili, da znaju.

Svaki korak ka EU koštaće nas +2% PDV-a više, pa dokle stignemo.

Spisak tzv. ekonomskih mera Vlade, promumlan i danas u Areni, doneće običnom čoveku više problema nego što će ih rešiti. Ekonomska kriza u Srbiji nije istog porekla kao ona svetska, pa se primenom svetskih mera teško može i razrešiti. Primena neoliberalnih fiks-ideja teško da predstavlja rešenje problema jednog razorenog postsocijalističkog društva i privrede; pre bi se reklo da će stvoriti gomilu novih trzavica i stresova. Oslanjanje na mlade i stručne ljude, nezatrovane samoupravljanjem, teško da će proći (k)od onih kojima je jedna od glavnih karakteristika vođenja politike bila baš forsirano isterivanje tih istih mladih, školovanih i neposlušnih van granica ove zemlje.

Tom, Džeri i ostala kamarila karikaturalnih fizionomija i biografija, i dalje će za svaki korak unapred koji budu morali da čine, žestoko na to prisiljeni, činiti po dva unazad na unutrašnjem planu, upakovana u novinski papir svojih stranačkih glasila koje je neko proglasio medijima. Zato što ovde ne moraju ništa, jer znaju da im se ništa neće desiti.

Jer su ubeđeni kako im niko ništa ne može.

Ubeđeni su da im niko ništa neće.

Zato će se, kako to i priliči po uspešno obavljenom poslu, udobno uvaliti u svoje kabinete i fotelje nasleđene od mrskih im Tita & Jovanke, zapaliti po jednu antikapitalističku Kastrovu havanu, praviti dimne kolutove i krugove palanačkog pakla, kroz tamna stakla blindiranih službenih vozila pućkati i pljuckati na sve nas po ulicama, koje povremeno pregaze čisto safarija radi. Zvaničnom uredbom Vlade, poskidaće rotaciona svetla sa svojih kočija, ne zbog uštede - već da bi bili manje uočljivi. Niko ne spominje helikoptere, to se još uvek ne računa u luksuz poput sapuna, pelena, lekova, obrazovanja ili hleba od tri dinara i neposkupljene struje.

Slede teški rezovi, rezaćemo svuda gde vas budemo stigli. Gospodar Arene vas je sve lepo upozorio, na današnjoj proslavi petog rođendana njegove Biblioteke.

Da ne bude posle neke zabune.

Na dahije.