Tokom prethodne nedelje, na kućnu adresu Studentski Trg broj 15 11000 Beograd stigla je razglednica iz glavnog grada Belgije. Na njoj ne piše ništa osim pomenute adrese, nikakvi pozdravi, želje ili čestitke. Samo poštanska marka (od 7 BFr, za inostranstvo) i slika sa prednje strane...
O čemu se tu radi? Da li će naši najsposobniji operativci ponovo uspeti da otkriju tajnu ove anonimne razglednice, identitet njenog pošiljaoca, smisao nenapisane poruke, ko je osoba A na slici?! Sumnjam, previše je to pitanja da bi ukućani na pomenutoj adresi mogli njima da se bave na kvalitetan način.
Futuristički i univerzalan, od 1958.
Iskonski totem na briselskom horizontu; ni kula, ni piramida; malo kockast, malo sferan; na pola puta između skulpture i arhitekture; relikt prošlosti odlučnog futurističkog izgleda; muzejski i izložbeni centar; Atomijum je, istovremeno predmet, mesto, prostor, Utopija ali i jedini simbol takve vrste na svetu koji izbegava svaku kvalifikaciju.
Atomijum je bio glavni paviljon i ikona Svetske izložbe u Briselu (1958), poznatije kao Expo 58. On simbolizuje demokratsku volju očuvanja mira među svim narodima sveta, veru u tehnički i naučni napredak podjednako, i konačno optimističku viziju budućnosti modernog, novog, super-tehnološkog sveta u korist boljeg života celog čovečanstva.
Mirnodopska upotreba atomske energije u naučne svrhe povezuje ove teme naročito dobro, i to je odredilo konačan oblik ove građevine. Sa svojih 102m visine i devet međusobno povezanih sfera, ona predstavlja kristal elementarnog gvožđa uvećan 165 milijardi puta. Ovo je ostvareni san inženjera Andre Veterkena (1917-2005). Same sfere su opremili arhitekte Andre i Žan Polak.
(History of the Atomium)
Pre tačno 55 godina, Belgijanci, Zapad, Evropa, prihvatili su simbol Vrlog Novog Sveta budućnosti, u kome su nauka, tolerancija, napredak, čovekoljublje, sloboda, solidarnost i razum postulati života. Naravno, i danas, još uvek postoje ekscesi kojima taj isti Svet odstupa od proklamovanih ideja, ali to su i dalje samo ekscesi. Za razliku od Srbije, u kojoj je eksces normalan dok je normalan život proglašen ekscesom.
Simbol Srbije XXI veka nisu nauka, kultura, obrazovanje, tolerancija, napredak, solidarnost. Današnja Srbija luta negde na potezu između IV, XIV i XIX veka, baulja u izmaglicama pogubljenog nacionalnog identiteta koji to (i takav) u najvećem delu nikada nije ni bio. Današnja kvazisekularna Republika Srbija za svoj simbol uzima kruciformni objekat, starorimski simbol kažnjavanja izgrednika, slavi rimskoga cara kome se to isto "ukazalo" (očigledno, predak Trgovčevića familije) pa je prestao da ranohrišćanima hrani zverinje po koloseumima i namerio se da Carstvo armira novim sponama - što reč religio na latinskom i znači: karika, koja čoveka vezuje za određeni smisao. Današnje besmislice možete slobodno nazvati antireligijskim, jer apsolutno ne vezuju nikoga za bilo kakav smisao.
Karl Marks je svojevremeno poručio ruskim i nemačkim anarhistima 'ako je marksizam ovo što vi radite, onda ja prvi nisam marksista'. Šta bi Nazarećanin imao da kaže ovim današnjim silikonskim kopirantima njegove priče? Pa, možda bi Marks znao odgovor i na to pitanje, ukoliko bi bilo nekoga ko bi to hteo da čuje. No, nebitno. Bitno je da je premijerni sledbenik ideologije iskrivljenog, boljševičkog marksizma, danas jedan od glavnih promotera post-hrišćanskog korporativnog biznisa, pobijač novih krstaških megalita kraj puteva i po srbijanskim čukama, rame uz rame sa zabrađenim sedim glavama u mantijama, od kojih je nemali broj njih na dno škrinja pažljivo pohranio (nikad se ne zna) partijske knjižice i iskaznice Službi od Urala do Balkana.
Južnoamerički socijalizam sa hrišćanskim likom se neverovatno lako prima u banana-državama širom sveta. Postoji i jedan daleko tačniji i primereniji naziv, populizam, ali nećemo ga koristiti ovde jer previše podseća na Benita, Adolfa, Kobu, sve Kimove, Sadame, Bokase, Slobodane, talibane i ostale monolite zatucanosti i pokvarenosti širom Sveta.
Nego, da se vratimo na onu razglednicu sa početka.
I zračenje.
Čovek žitorođeni, iz čijeg govora svakoga dana sve više izbija retorika, stil, stas i znoj rahmetli Slobodana Miloševića, povodom izjave potpredsednika svoje stranke da će stati na čelo kolone Parade ponosa kako bi pokazao spremnost današnje vlasti da nastavi dalje putem evrointegracija, prihvatajući savremene Evropske vrednosti i tekovine, poručuje: Branko Ružić se iz Brisela u Beograd vratio ozračen opasnim idejama.
I frekvencijama.
Video je, mali, Atomijum, rekli mu šta on predstavlja - pa se primio. To što je on istovremeno i ministar zadužen za evrointegracije, ne znači da treba tako i da se ponaša, pa je zato popio partijsku kritiku čistog uma.
Nejasno je, međutim, kako su to isto videli i omladinci te iste partije, bez odlaska u Brisel?! I kakve će partijske konsekvence oni snositi, tvrdeći do u slovo isto kao i poptredsednik vascele partije? Odakle uopšte takav stav u omladinaca stranke koja u svojim prostorijama drži Putinovu ikonu?
Ili su se dečica ipak malo, usled zanosa ili možda neobaveštenosti, zaigrala pa preigrala, potrčala pred rudu, onako neiskusna u obmanjivanju Sila i laganju ovdašnjeg naroda. Šta je istina, videćemo vrlo brzo, jer je Drug Prvi Predsednik najavio provetravanje vrha stranke i njegovo podmlađivanje. Ako je sudeći po toj izjavi i objavi SPSkojevaca, Prajda će iduće godine biti - pa kud puklo, da pukne! Ali, ako provetravanje bude podrazumevalo odstranjivanje ozračenih atoma u samom špicu stranačke piramide, onda nije ni začuditi se izjavama, dostojnim severnokorejske ili crvenokmerske kuhinje. A reteriranje druga Ozračenog, to čuveno komitetsko revidiranje stava, već je počelo.
Zato je moguće da 5. oktobra 2013. pročitate ovako nešto:
Da je pre 70 godina pevao o šumama i gorama i istovremeno pokušao po njima da kači krstače, bogami, glodao bi taj četvorokraki šuriken po Igmanu na -30°C i tražio bi još, sve dok mu se ne ogadi za sva vremena. I bio bi srećan što nije trajalo daleko kraće, potiljačno. Da je posle '48. Ljubičici Beloj, na koga je posle nekima (pa i njemu) Slobo zaličio, rekao da se zanosi Zapadom, glodao bi kamen ostrvski. Šta bi glodao kada bi smeo da nešto direktno u oči kaže Barunici? To nikada nećemo saznati, jer se frustracija svim tim strahovima već par decenija preliva na one koji mu ne mogu ništa - na građane Srbije.
Može mu se, jer savršeno dobro poznaje mentalitet mase koju oblikuje po svojim i tuđim željama, prstima veštog zanatlije starog i proverenog kova.
U tom stilu će pomenuti Branko R. proći partijskog toplog zeca, iz špalira izaći izvučenih ušiju, strasti i ambicija izbijenih iz ozračene glave. Ili to, ili će biti poslat na službeni put na kome će pevati o svim šumama koje je Đilas posekao i gorama na koje još uvek nisu navarili neku krstaču. Neka tamo praktikuje i čuveni zastavnički poklik, urezan u DNK svakome ko je prošao negdašnju jenea-obuku. Onaj, koji vas iz čista mira zaskoči, taman kada sednete na prvi kamen pored puta da odmorite dušu i iskijate prašinu besmislenog marširanja širom naše zemlje ponosne: Atomski s leva! Jašta, sa prave strane, baš kako treba. Ovo je podrazumevalo momentalno skakanje i bacanje na suprotnu stranu, udesno, što u Srbiji nikada nije predstavljalo neki problem.
I dok on to bude radio, Srbija će napraviti pravi kvantni skok sedamnaest vekova unazad. U vreme Konstantina, nabijača suparničkih glava na kolac pod krstom koji mu se ukaza na oblačnom nebu, dok se protiv oca i brata klao oko vlasti. Ako Konstantin nije bio Srbin, onda ni Jovan Deretić nije stariji od primordijalne supe.
E to, bogami, neće valjati.
Nikako.
Dok se bude bavio partijskim slučajem i briselskim ozračivanjem druga Ružića, kućni savet Studentskog Trga br.15 treba da povede računa o još jednoj stvari:
Kada vam se radijator zapuši mehurima vazduha, tu dospelim na sijaset raznih načina, onda imate slabo ili nikakvo grejanje. Zato je neophodno sprovesti ispuštanje tog vazduha, postupak koji se naziva "odzračivanje". Može ad hoc, manualno, a može i postavljanjem automatskog odzračnog ventila. Radijator je takođe dobio ime po radijaciji, zračenju - toplote, a ne nepoželjnih ideja.
Možda je prenapuhanom crvenom balonu došlo vreme za odzračivanje?
I to ćemo videti, vrlo brzo.
Prvo polje prve kolone uvek je započinjalo na isti način, ukoliko je zadato slovo bilo B. Zanimljiva geografija, zemlja na B - Belgija ili Bugarska. Ama baš svaki put.
Zanimljivo, zar ne?
Iskonski totem na briselskom horizontu; ni kula, ni piramida; malo kockast, malo sferan; na pola puta između skulpture i arhitekture; relikt prošlosti odlučnog futurističkog izgleda; muzejski i izložbeni centar; Atomijum je, istovremeno predmet, mesto, prostor, Utopija ali i jedini simbol takve vrste na svetu koji izbegava svaku kvalifikaciju.
Atomijum je bio glavni paviljon i ikona Svetske izložbe u Briselu (1958), poznatije kao Expo 58. On simbolizuje demokratsku volju očuvanja mira među svim narodima sveta, veru u tehnički i naučni napredak podjednako, i konačno optimističku viziju budućnosti modernog, novog, super-tehnološkog sveta u korist boljeg života celog čovečanstva.
Mirnodopska upotreba atomske energije u naučne svrhe povezuje ove teme naročito dobro, i to je odredilo konačan oblik ove građevine. Sa svojih 102m visine i devet međusobno povezanih sfera, ona predstavlja kristal elementarnog gvožđa uvećan 165 milijardi puta. Ovo je ostvareni san inženjera Andre Veterkena (1917-2005). Same sfere su opremili arhitekte Andre i Žan Polak.
(History of the Atomium)
Pre tačno 55 godina, Belgijanci, Zapad, Evropa, prihvatili su simbol Vrlog Novog Sveta budućnosti, u kome su nauka, tolerancija, napredak, čovekoljublje, sloboda, solidarnost i razum postulati života. Naravno, i danas, još uvek postoje ekscesi kojima taj isti Svet odstupa od proklamovanih ideja, ali to su i dalje samo ekscesi. Za razliku od Srbije, u kojoj je eksces normalan dok je normalan život proglašen ekscesom.
Simbol Srbije XXI veka nisu nauka, kultura, obrazovanje, tolerancija, napredak, solidarnost. Današnja Srbija luta negde na potezu između IV, XIV i XIX veka, baulja u izmaglicama pogubljenog nacionalnog identiteta koji to (i takav) u najvećem delu nikada nije ni bio. Današnja kvazisekularna Republika Srbija za svoj simbol uzima kruciformni objekat, starorimski simbol kažnjavanja izgrednika, slavi rimskoga cara kome se to isto "ukazalo" (očigledno, predak Trgovčevića familije) pa je prestao da ranohrišćanima hrani zverinje po koloseumima i namerio se da Carstvo armira novim sponama - što reč religio na latinskom i znači: karika, koja čoveka vezuje za određeni smisao. Današnje besmislice možete slobodno nazvati antireligijskim, jer apsolutno ne vezuju nikoga za bilo kakav smisao.
foto: FaceBook
Karl Marks je svojevremeno poručio ruskim i nemačkim anarhistima 'ako je marksizam ovo što vi radite, onda ja prvi nisam marksista'. Šta bi Nazarećanin imao da kaže ovim današnjim silikonskim kopirantima njegove priče? Pa, možda bi Marks znao odgovor i na to pitanje, ukoliko bi bilo nekoga ko bi to hteo da čuje. No, nebitno. Bitno je da je premijerni sledbenik ideologije iskrivljenog, boljševičkog marksizma, danas jedan od glavnih promotera post-hrišćanskog korporativnog biznisa, pobijač novih krstaških megalita kraj puteva i po srbijanskim čukama, rame uz rame sa zabrađenim sedim glavama u mantijama, od kojih je nemali broj njih na dno škrinja pažljivo pohranio (nikad se ne zna) partijske knjižice i iskaznice Službi od Urala do Balkana.
Južnoamerički socijalizam sa hrišćanskim likom se neverovatno lako prima u banana-državama širom sveta. Postoji i jedan daleko tačniji i primereniji naziv, populizam, ali nećemo ga koristiti ovde jer previše podseća na Benita, Adolfa, Kobu, sve Kimove, Sadame, Bokase, Slobodane, talibane i ostale monolite zatucanosti i pokvarenosti širom Sveta.
Nego, da se vratimo na onu razglednicu sa početka.
I zračenje.
Čovek žitorođeni, iz čijeg govora svakoga dana sve više izbija retorika, stil, stas i znoj rahmetli Slobodana Miloševića, povodom izjave potpredsednika svoje stranke da će stati na čelo kolone Parade ponosa kako bi pokazao spremnost današnje vlasti da nastavi dalje putem evrointegracija, prihvatajući savremene Evropske vrednosti i tekovine, poručuje: Branko Ružić se iz Brisela u Beograd vratio ozračen opasnim idejama.
I frekvencijama.
Video je, mali, Atomijum, rekli mu šta on predstavlja - pa se primio. To što je on istovremeno i ministar zadužen za evrointegracije, ne znači da treba tako i da se ponaša, pa je zato popio partijsku kritiku čistog uma.
Nejasno je, međutim, kako su to isto videli i omladinci te iste partije, bez odlaska u Brisel?! I kakve će partijske konsekvence oni snositi, tvrdeći do u slovo isto kao i poptredsednik vascele partije? Odakle uopšte takav stav u omladinaca stranke koja u svojim prostorijama drži Putinovu ikonu?
Ili su se dečica ipak malo, usled zanosa ili možda neobaveštenosti, zaigrala pa preigrala, potrčala pred rudu, onako neiskusna u obmanjivanju Sila i laganju ovdašnjeg naroda. Šta je istina, videćemo vrlo brzo, jer je Drug Prvi Predsednik najavio provetravanje vrha stranke i njegovo podmlađivanje. Ako je sudeći po toj izjavi i objavi SPSkojevaca, Prajda će iduće godine biti - pa kud puklo, da pukne! Ali, ako provetravanje bude podrazumevalo odstranjivanje ozračenih atoma u samom špicu stranačke piramide, onda nije ni začuditi se izjavama, dostojnim severnokorejske ili crvenokmerske kuhinje. A reteriranje druga Ozračenog, to čuveno komitetsko revidiranje stava, već je počelo.
Zato je moguće da 5. oktobra 2013. pročitate ovako nešto:
+
Da je pre 70 godina pevao o šumama i gorama i istovremeno pokušao po njima da kači krstače, bogami, glodao bi taj četvorokraki šuriken po Igmanu na -30°C i tražio bi još, sve dok mu se ne ogadi za sva vremena. I bio bi srećan što nije trajalo daleko kraće, potiljačno. Da je posle '48. Ljubičici Beloj, na koga je posle nekima (pa i njemu) Slobo zaličio, rekao da se zanosi Zapadom, glodao bi kamen ostrvski. Šta bi glodao kada bi smeo da nešto direktno u oči kaže Barunici? To nikada nećemo saznati, jer se frustracija svim tim strahovima već par decenija preliva na one koji mu ne mogu ništa - na građane Srbije.
Može mu se, jer savršeno dobro poznaje mentalitet mase koju oblikuje po svojim i tuđim željama, prstima veštog zanatlije starog i proverenog kova.
U tom stilu će pomenuti Branko R. proći partijskog toplog zeca, iz špalira izaći izvučenih ušiju, strasti i ambicija izbijenih iz ozračene glave. Ili to, ili će biti poslat na službeni put na kome će pevati o svim šumama koje je Đilas posekao i gorama na koje još uvek nisu navarili neku krstaču. Neka tamo praktikuje i čuveni zastavnički poklik, urezan u DNK svakome ko je prošao negdašnju jenea-obuku. Onaj, koji vas iz čista mira zaskoči, taman kada sednete na prvi kamen pored puta da odmorite dušu i iskijate prašinu besmislenog marširanja širom naše zemlje ponosne: Atomski s leva! Jašta, sa prave strane, baš kako treba. Ovo je podrazumevalo momentalno skakanje i bacanje na suprotnu stranu, udesno, što u Srbiji nikada nije predstavljalo neki problem.
I dok on to bude radio, Srbija će napraviti pravi kvantni skok sedamnaest vekova unazad. U vreme Konstantina, nabijača suparničkih glava na kolac pod krstom koji mu se ukaza na oblačnom nebu, dok se protiv oca i brata klao oko vlasti. Ako Konstantin nije bio Srbin, onda ni Jovan Deretić nije stariji od primordijalne supe.
E to, bogami, neće valjati.
Nikako.
Dok se bude bavio partijskim slučajem i briselskim ozračivanjem druga Ružića, kućni savet Studentskog Trga br.15 treba da povede računa o još jednoj stvari:
Kada vam se radijator zapuši mehurima vazduha, tu dospelim na sijaset raznih načina, onda imate slabo ili nikakvo grejanje. Zato je neophodno sprovesti ispuštanje tog vazduha, postupak koji se naziva "odzračivanje". Može ad hoc, manualno, a može i postavljanjem automatskog odzračnog ventila. Radijator je takođe dobio ime po radijaciji, zračenju - toplote, a ne nepoželjnih ideja.
Možda je prenapuhanom crvenom balonu došlo vreme za odzračivanje?
I to ćemo videti, vrlo brzo.
***
Da li se sećate ove školske zanimacije, iz nekih prošlih i lepših vremena?
Prvo polje prve kolone uvek je započinjalo na isti način, ukoliko je zadato slovo bilo B. Zanimljiva geografija, zemlja na B - Belgija ili Bugarska. Ama baš svaki put.
Zanimljivo, zar ne?
No comments:
Post a Comment