GRAĐANSKI KRUG: Vreme izuvanja

Iako je (još uvek) vreme aktuelnog Sajma Knjiga, nekako ga je u off topic bacila promocija najnovijeg izdanja besmislica u produkciji izdavačke kuće "Opposition Books & Hooks Unlimited". Ta knjiga, zapravo, ne postoji: samo su joj korice najavljene, tj. boje koje će koristiti njeni štampari, dok je sadržaj i dalje nepoznat čak i njima samima. Doduše, na požutelim stranicama već je drhtavim rukopisom nažvrljan okvirni sinopsis koji tek treba razraditi u saradnji sa diplomiranim dramaturgom.
Zapleta radi, naravno.

može monolog...

... a može i recitacija

U oprobanoj kraftwerk-pozi "we are the robots", s ljubavlju uskliknuvši stari dobri provereni poklič iz kampanje pred izbore 2007. godine (čuveno "Srbija da radi + pazari moje brašno Tip-5%"), lider najprogresivnije opozicione stranke u Srbiji najavljuje saradnju sa liderom takođe najprogresivnije opozicione stranke u Srbiji. Po teoriji harmonije tonova, žuta i ljubičasta boja zaista jesu komplementarne. Komplementarne boje imaju svojstvo da im se, kada se upotrebe jedna pored druge, povećaju intenziteti tako da ostavljaju jedan harmoničan utisak na posmatrača.

Tamo gde Čedomir Jovanović stade, isteran 2004. godine iz DS od strane Borisa Tadića, tu produži Dragan Đilas učlanjen 2005. godine u DS od strane Borisa Tadića. Barem tako oni sami kažu, ako im je za verovati. Komplementarno, baš kako i treba - iz osnovne u izvedenu boju, pa onda nazad.

Može i stranku.

Dragan Đilas ovih dana kaže "za mnom braćo i drugovi, pratite me, da menjamo Srbiju". Ukoliko je mislio da se Srbija menja tako što će pratiti takve - grdno se vara. Kada bi to bilo tako, i moguće, Srbijom bi već sto godina vladala dinastija Domanovića umesto svih dosadašnjih, četnokomunističkih. Srbija se menja baš tu gde jeste, ovakva kakva je, a skoro da je nikakva zahvaljujući podebelo i ovoj dvojici učesnika opozicione audicije. Njihovi monolozi i recitacije, mantre, udarničke parole, kuknjave i prenemaganja, devet žutih kučića, pitanja i odgovori, neodgovornost, licemerje, bagaž prepun afera i sumnjivog biznisa, Srbiju neće odvesti ništa dalje u odnosu na ovaj limbo, u kome se predugo nalazi a da to ne ostavi posledice i na nekoliko generacija njenih građana unapred.

Potreba za postojanjem opozicije koja bi uspešno parirala trenutno četnoboljševičkoj koalicionoj ekipi SNS i SPS, eminentna je i bezuslovna. Ko bi to mogao biti a da ne bude isti kao oni protiv kojih je, to je već pitanje na koje se traži odgovor.
Ukoliko je potrebno formirati blok opozicionih stranaka, u ovom slučaju DS i LDP (i još "nekih"), a sproću vlastnih SNS i SPS (i još "nekih"), onda je obaveza, pre svakog jurišnog pokliča "za mnom!", dati onima od kojih se praćenje i podrška očekuje odgovor na prosto pitanje: Ukoliko ste opozicija ovima, zašto ste onda u vlasti sa njima?

Odakle "opoziciji u najavi" pravo da građane latentno prisiljava na ljigavo utoravanje kroz izborno opredeljenje "ili mi ili oni - ili ste za ili ste protiv"?! Podržite nas, ako ste protiv njih, a mi ćemo menjati Srbiju...

Ne možete, čak ni u vicu, biti malo opozicija ovde a malo vlast onde, jer se takvo dete-politika uvek kilavo rađa i bez babica. Ne možete građanima Srbije ponovo podmetati lažnu yin/yang izbornu dilemu, i pritom ponovo intenzivirati prljavu kampanju protiv svih koji su precrtavali svoje glasačke listiće ne želeći da više saučestvuju u licemerju političke kaste koja višegodišnje društvene promašaje i teške kriminalne radnje i dalje krije iza "pametnih naočara", poziva na rad ili juriš, pljuckanja niz Miljacku, fajerstartersko-verskih teferiča po Kosovu, kuknjave za državnim kreditima za pokrivanje minusa u ličnom biznisu (kojim se finansira i lična stranka), usltraselektivne farse o antikorupciji (slepljenim protiv lepljivih prstiju), koncerata Mrkute (kao uslov za asfaltiranje lokalnih puteva i ulica) i svih ostalih proverenih metoda socijalnog parazitiranja.

Ne možete u Beogradu tvoriti žuto-ljubičasti front protiv crveno-plave vlasti, a da u Negotinu, sat vremena po okončanju prošlonedeljnih izbora za novo rukovodstvo lokalnih demokrata, započnu pregovori žutih, ljubičastih i plavih protiv crvenih; u opštini u kojoj žuti i crveni čine lokalnu vlast, dok su plavi i ljubičasti stari znanci iz vremena dok su svi činili neke druge nijanse plave - radikalnu i koštunjavu. I kada vam neko javno to kaže, onda dođemo i do toga da jedan agroodbornik pred svedocima spominje (i više puta to ponavlja) čak i egzekuciju onoga ko je to rekao, dok crveno-žuti kadrovici na to podvriskuju "Otkaz! Isteruj! Prati! Kažnjavaj! Bacaj na groblje!" a njihov nehospitalizovani bašibozuk fizički nasrće na ukućane u sred bela dana (i opet pred svedocima). Da li ste na to mislili, drugovi Dragane i Čedomire?

Kome još treba objašnjavati kako i zašto je formirana vlast u Pančevu, Dimitrovgradu, Rakovici, Vladičinom Hanu, Novom Bečeju... i ko će još poverovati u potrebu formiranja nove opozicije. Protiv koga, možda protiv sebe samih?

Citiram Đilasa: "Samo glas za DS je glas protiv SNS i SPS i da građani ne mogu biti sigurni da, ukoliko budu glasali za druge stranke, one neće ući u koaliciju sa SNS i SPS i prihvatiti njihov način rada." Svaka ti čast, majstore.

Opozicija u najavi ovih dana poziva građane u pomoć, Jovanović ponovo (kao 2007.) vabi intelektualce, Đilas tvrdi da su građani ti koji treba da se udruže - a ne stranke. Pa šta će mu onda DS i LDP, neka se i on sam organizuje u neki kućni savet, savez pčelara ili NVO za zaštitu Beograda od svih daljih njegovih sumanutih ideja i džeparluka?

Da li sve ovo predstavlja previše pitanja, na koja odgovore prosečan građanin Srbije teško može da shvati i svari, ili je stvar daleko prostija i očiglednija - da je odgovor na svu tu silesiju budalaština jedan:

Izađite odmah iz svih koalicija sa onima protiv kojih tražite glas od građana. Vaši odbornici neka im uskrate podršku, funkcioneri neka podnesu ostavke - to je osnovni preduslov svih daljih uslova. Kada to stoprocentno uradite, vratite se po glasove onih na koje računate. Možda vam tada neko konačno poveruje.

Ili...

Kada se sve te vaše boje (osnovne i izvedene) zastava kojima vitlate pomešaju, dobije se mulj crne boje, koji najviše podseća na katranske jame poput onih u Kaliforniji. Problem je što u tim jamama neki budući arheolozi neće naći ostatke riba-dvodihalica, smilodona, mamuta ili dinosaurusa, već će u njima kosti ostaviti jedno celo društvo koje je lažima zaslepila pa potom u mulj odvukla gomila samoproklamovanih Vođa. Ovo je Srbija, nije Holivud, da bi joj egzistenciju krojili dramaturzi iz naćvi, loši režiseri afera, bizMismeni, oslojanjeni pevci i dokazani kriminalci.

Pozivate nas da se udružimo. Mi, građani, a ne (vaše) stranke. Da ne gledamo previše na razlike i da tražimo ono što nas spaja.

Gledaćemo na razlike koje nas spajaju, a ne u vas kojima predstavlja cepidlačenje kada vam se kaže da ne možete nekažnjeno institucionalno propagirati homofobiju, ekocid, tajkune, licemerje, šovinizam prema Romima i siromašnima, pljačke budžeta, džeparoške privatizacije, BusPlus kriminal, političke koalicije sa onima protiv kojih javno pričate da ste, dok se zajedno sa njima po kafanama podsmevate pučanstvu.

Lažno šarenilo još lažnijeg bihromatskog političkog života, kojim se maše pred očima onih koji su do grla u crnom mulju stvarnog života i preživljavanja, nisu rešenje za probleme ovog društva. Dok vaši bukači i partijska pešadija, ovih dana, polako i sve više bljuju vatru i kiselinu po onima koji nisu glasali niti će glasati ni za Vas niti za Njih i odbijaju da o tome ćute, vreme je da shvatite surovu istinu: nisu glasački listići ti koji su precrtavanjem postali nevažeći, već su nevažeća imena na njima koja su to postala svojim licemerjem i opštim saučesništvom u unazađivanju ovog društva. Od Beograda, preko Pančeva, Bečeja, Negotina, Dimitrovgrada, do Vladičinog Hana ili bilo koje druge palanke - da se više ne lažemo.

Možda je poštenije reći: da više ne lažete, ni nas ni sebe.

Kriva ogledala su u cirkusu, čarobna u bajkama, a ona obična - u životu.

****

Corax je sve to lepo provalio, pa danas u Danasu nacrtao: