Sajam knjiga 2017

22. oktobra 9. godine napredne, u nedelju, otvoren je 62. Međunarodni sajam knjiga u Beogradu. Do danas, zainteresovanim konzumentima knjiga (kupcima i cušauerima), predstavljeno je sijaset novih i reizdanja starih knjiga i fiks-ideja.

Među njima se naročito ističu dve, po temi slične jer su vezane za natalitet srBski:

Prva je "Feldkuratura u 1389 poza", autora Porphiriosa Padobranskog, koja predstavlja zbirku iskustava u periodu od 2013. (kada je feldkuratura uvedena u Vojsku Srbije) pa do dana današnjeg. Posebno upozoravamo potencijalne konzumente ove nadasve duševne knjige, na poglavlje u čijem je pisanju učestvovao i ministar AVlin lično&personalno, o uticaju služenja ženskog vojnog roka i ženskih vojnih vežbi na porast SMB boje kože kod novorođene srBčadi, pored standardne kaki. Postoje, mada autor nije naveo konkretan izvor svojih tvrdnji, i slučajevi genetski predodređene maskirne nijanse, ali ostavimo to nekom budućem nastavku ovog bestselera. Knjigu je promovisao predsednik Upravnog odbora izdavačke kuće "Поп-Пресс", na njihovom sajamskom štandu, Otac Abortije lično. Tom prilikom je u ime autora delio autograme kupcima knjige.

Otac Abortije & Majka nerotkinja Devet Vučića i Jedne Maje

Druga knjiga, sa sličnom tematikom, koju objavljuje jedna privatna štamparija iz Zemuna, zove se "Rumenkina pisma iz Sheveningena: Kako zatrudneti a ne poroditi se 1389 dana dok se ne utvrdi ko je otac". Autorka je Majka nerotkinja Devet Vučića i Jedne Maje, i knjigu je napisala odmah po povratku sa službenog puta. Zbog pomame za ovim literarnim hitom, knjiga je već odštampana sa autorkinim autogramom, a ona sama je kupcima dodatno poklanjala otisak palca na svaki kupljeni primerak. Bilo je i onih koji su umesto palca tražili nos. Svetu se ne može ugoditi.

Inače, vredi se podsetiti da je pre devet godina upravo na Sajmu knjiga tada novoosnovana izdavačka kuća predstavila svoj prvenac, slikovnicu "TOM & DŽERI: Statut i Preambula u slici i reči", kojoj tiraž i obim još uvek svakodnevno rastu do granice izdržljivosti i puknuća. Njima je danas slava i - neka, hvala. Mrsna, da posnija ne može biti.

Papir trpi sve, pa i ovakve autore-lutkare i njihove obime.

Ljudima u Srbiji treba objasniti da ipak nisu lutke od papira, svakodnevno ih podsećati.

Knjige, al' one stvarne i opasne, upravo za to služe.