Svet oko nas je prepun šumova i buke - od pingova iz telefona koji nas obaveštavaju da je stigao novi SMS do zvrkova iz računara koji javljaju da je "stigao novi mejl"; reklo bi se, sve su to nesumnjivo veoma važne informacije: telefoni zvone, sa ekrana TV-a pršte beskonačne reklame i saveti, iz radija konstantno iskaču novosti vezane za predstojeće izbore i o tome šta se sve dešava u paralelnom svetu Holivuda. Ovaj Dan je tu da nas podseti na preopterećenost informacijama koja nije nikakva izmišljotina iz SF filmova, već stvaran problem sa kojim svi već neko vreme živimo, te da ta poplava podataka ponekad itekako može imati negativan uticaj na našu sreću i produktivnost.
Dan posvećen problemu preopterećenosti informacijama pokrenulo je nekoliko američkih firmi koje su želele da javnost uvidi šta se sve može desiti kada svoje zaposlene i kupce preopteretite ogromnom količinom viška informacija. Istraživanja su pokazala da čak i sam protok informacija kroz naše živote (koji je postao konstantan) itekako utiče na produktivnost na radnom mestu, pri čemu jedan prosečan radnik ili službenik dnevno ne dobija manje od 93 poruka i mejlova.
Sve to potom kombinujte sa društvenim mrežama, koje upravljaju našim životima, konstantno zujanje novih SMS-ova, dodajte i staro dobro besomučno pretraživanje po netu i odjednom ta preopterećenost postaje poprilično realna i razumljiva. Ono što nije razumljivo jeste negativan uticaj koji ona ima na ekonomsko poslovanje, jer se radi o protraćenom vremenu predviđenom za poslovne a ne privatne aktivnosti.
Svako je imao situaciju da u sred nekog ozbiljnog posla iznenada čuje objavu novog mejla, prekine sa radom kako bi ga pročitao i na njega odgovorio. Nakon toga je potrebno neko vreme da se ponovo fokusiramo na posao koji smo radili, u nadi da će nam to uspeti pre nego što stigne naredni mejl. Shodno spomenutom istraživanju, te mikropauze koštaju ekonomiju približno 180 milijardi dolara godišnje, i jasno je da se nešto po tom pitanju mora preduzeti.
Kao prvo, ne treba odmah reagovati na zvuk i proveravati svaki mejl čim stigne. Umesto da budete sve vreme ulogovani na mejl nalog, uradite to samo pet puta u toku radnog vremena, jer ćete tako smanjiti broj prekida i mikropauza koji razbijaju koncentraciju i fokusiranje na radne zadatke. Isključite i zvuk na telefonu - i vibraciju, naravno - pa se sa SMS-ovima i pozivima "obračunajte" na isti način kao i sa mejlovima. Svi ti silni prekidi koštaju mnogo više nego što mislimo, i defintivno je radno vreme produktivnije kada njih nema. Iznenađujuće, zar ne?
Ovaj Dan je namenjen kontroli protoka informacija koje upravljaju našim životima i preopterećuju ih, zbog čega je zaista ponekad neophodno njihovo ograničenje.
***
Baš kao u Hakslijevom "Vrlom novom svetu", i mi smo danas zatrpani gomilama informacionog smeća koje ometa normalno funkcionisanje, kako na poslu tako i u vascelom životu. Informacije predstavljaju podatke koji imaju i nose određenu vrednost, ali u ovom slučaju, poplavi ogromnih količina u najvećem delu potpuno besmislenih i beskorisnih podataka mi sami dodeljujemo bespotrebno "vrednost" i time ih činimo informacijama - koje, svakako, obavezno moramo da prosledimo dalje, svojim prijateljima. Vaistinu bi bio šteta ostati "neobavešten" o tako važnim stvarima za naš život, kao što su silne budalaštine iz života političara i estradnih zvezdi, sadržaj poslednje epizode španske serije bez koga je nemoguće započeti radni dan jer "bije isti baksuz" kao da niste zveknuli prvu jutarnju kahvu na poslu, gomile nenaučnih i potpuno besmislenih teorija koje "mnogo lepo & logično zvuče", reklame za nešto što nikada nećete kupiti jer vam nikada neće trebati ali i dalje ne okrećete kanal na TV-u jer "možda neće dugo" iako znate da su današnji TV-programi uglavnom samo popunjavanje vremena između reklama. Primera zaglupljivanja i zatupljivanja beskorisnim informacijama ima bezbroj.
Ponovićemo deo teksta koji je ovde bio objavljen pod naslovom "Propaganda u demokratskom društvu":
"Rani zagovornici opšte pismenosti i slobode štampe predvideli su dve mogućnosti: propaganda može biti istinita, ili može biti lažna. Propustili su da predvide ono što se stvarno dogodilo, pre svega u zapadnim kapitalističkim demokratijama: razvoj ogromne industrije masovnih komunikacija uglavnom nije bio u vezi ni sa istinom ni sa laži, već sa nerealnim, manje više potpuno irelevantnim. Jednom rečju, oni nisu uzeli u obzir čovekov skoro neograničeni apetit za zabavama. Za odvraćanjem pažnje od stvarnosti.
Većina ljudi u prošlosti nikada nije imala priliku da u potpunosti zadovolji taj apetit.
U Vrlom novom svetu se neprestane distrakcije najfascinantnije prirode svesno upotrebljavaju kao politička sredstva čiji je cilj da se ljudi spreče da previše obraćaju pažnju na stvarnost društvene i političke situacije."
Od Vrlog novog sveta do aktuelnog, realnog sveta post-istine i konzumiranja megatona mentalnog đubreta, nije bio potreban čak ni onaj čuveni mali korak. Dovoljno je bilo ostati u mestu i ne opirati se apetitu za distrakciju, zabavi miliona.
Apetit za destrukciju... baš.
No comments:
Post a Comment