Omladinska Anti-Seks Liga

Drugarice, posadite cveće

Kud se slika Vođe kreće.

I okreće.

- napredna haiku-dodolska pesma

Seksualna represija

Pomoću Omladinske Anti-Seks Lige, partija svojim članovima nameće antiseksualizam kako bi eliminisala njihove međusobne seksualne veze, jer one umanjuju političku lojalnost. Džulija opisuje partijske fanatike kao one kojima se "seks ogadio". Osim tokom trajanja ljubavne veze sa Džulijom, Vinston sve vreme pati od ulceroznih vena i upale zgloba na nozi - što predstavlja edipovsku aluziju na seksualnu represiju. U 3. delu knjige, O'Brajen kaže Vinstonu da okeanijski neurolozi upravo rade na pronalaženju načina kako ukinuti orgazam, zato što mentalna energija koja je neophodna za beskonačno obožavanje Velikog Brata zahteva neizostavno autoritarno potiskivanje libida (koji je vitalnih ljudski instinkt).

Šta je Omladinska Anti-Seks Liga?

Rečnik urbanog govora kaže sledeće:

"U romanu Džordža Orvela 1984, to je organizacija za mlade ljude koja se zalagala za potpuni celibat oba pola. Partija namerava da ukine instituciju porodice, kako bi na kraju sva deca bila produkt veštačke oplodnje i odrastala samo u specijalnim javnim institucijama. Članovi i članice Lige, obučeni u teget kombinezone, oko pasa vezuju crvene ešarpe (baš kao što deca-članovi Špija nose plave kratke pantalone, sive košulje i crvene marame oko vrata). Vinstonova ljubav, Džulija, takođe je članica Lige iako se ne slaže sa idealima te organizacije (što dokazuje na delu).

Takođe, u širem smislu, ovaj pojam se odnosi na konzervativne i represivne snage u društvu, koje podržavaju ideale celibata, nevinosti, čistoće itd."

Orvel često spominje Omladinsku Anti-Seks Ligu zbog plana Velikog Brata da ljudima izbriše iz glave svaku emociju osim mržnje i straha. Čednost postaje skoro neljudska. U suštini, Veliki Brat zabranjuje ljudima sva prirodna osećanja.

zadatak Lige je da obeshrabri seksualnu požudu među mladima u Okeaniji i istovremeno podstakne uverenje da seksualni odnos samo akt u cilju razmnožavanja i nikako strasti. Konačno, Partija ne želi da ljudi stvaraju međusobnu ličnu lojalnost - lojalnost je dopuštena samo prema Velikom Bratu i Državi/Partiji.

Šta je simbol Omladinske Anti-Seks Lige?

Već u prvom poglavlju "1984" Vinston čitaocu otkriva simbol pripadništva u Ligi: to je "uska crvena ešarpa" koju članovi nose oko struka. 

Liga vodi kampanju za celibat, zalaže se za rađanje dece samo putem veštačke oplodnje, i u tom cilju privlači u svoje redove naročito one članove Partije koji prednjače u o-rukaštvu. Kada je Vinston prvi put sreo Džuliju, upravo zbog toga je prvi njegov osećaj prema njoj bila odvratnost. Čak je posumnjao i da je ona špijun Policije Misli. Za njega je ta ešarpa jasan znak "zabranjeno", jer je ona predana članica Partije koja živi u deseksualizovanoj areni "hokejaških terena, kupatila sa hladnom vodom i kolektivnih izleta". Sve su to aktivnosti omražene Vinstonu.

Simbol je zapravo ironičan - uostalom, crvena boja se vezuje za  ljubav i strast. Osim toga, način na koji članice nose tu ešarpu, tesno povezanu oko struka i dovoljno da istakne njihovu ženstvenost, takođe sugestivno deluje na seksualnu požudu. To je svakako delovalo na Vinstona da se fizički zainteresuje za Džuliju, tu "devojku tamne kose", što takođe najavljuje njihovu buduću vezu.

Crvena ešarpa oko struka simbolično predstavlja predanost pojedinca doktrini i "stvari" Partije. Iako je namera da ta ešarpa simboliše čednost, u Džulijinom slučaju ona oslikava dvojnost njene ličnosti: u javnosti, ona je posvećena članica Partije, koja tu ešarpu koristi da simbolično prikrije svoje ponašanje koje je daleko od posvećenog (sve vreme praktikuje "neortodoksni" seks sa Vinstonom). Ešarpa i članstvo u Omladinskoj Anti-Seks Ligi pružaju Džuliji zaista ubedljivu masku - jer ona, zapravo, voli da se provodi, posebno u vezama sa muškarcima. Ona rado učestvuje u aktivnostima Lige, maršira na paradama i deli letke, zato što joj baš to daje slobodu da se upušta u seksualne ludorije bez trunke sumnje koja bi na nju - kao takvu - pala.

Shodno doktrini Partije, koja je najveća šteta koju seksualni čin može naneti?

Partija nije protiv seksualne aktivnosti članova (prolovi su tu u potpunosti nebitni, jer njih smatraju poluljudima bez obzira što čine preko 70% populacije Okeanije) zbog toga što to smatra za nešto loše ili grešno. Naprotiv, protivljenje seksu je povezano sa uverenjem da on utiče na psihološko stanje naroda. Ovde treba napomenuti da su neke od ideja koje je Orvel plasirao kroz "1984" zasnovane na klasičnom frojdovskom pristupu psihologiji, i ne moraju nužno biti u saglasju sa gledištima naučnika u XXI veku.
Po Partiji, prvi problem je činjenica da romantične ili seksualne veze inspirišu ljubav i lojalnost prema nekome drugome a ne prema Partiji, što može dovesti do subverzivnih misli kada ljubavnici shvate da postoje stvari koje su važnije od Partije.
Takođe, Partija veruje da vrsta energije neophodna za fanatičnu posvećenost njoj, delom potiče iz potisnute seksualnosti (još jedna verzija klasične frojdovštine). Zbog toga se Partija trudi da kanališe potisnutu seksualnu energiju na rad i mržnju prema "neprijateljima" Partije, tako stvarajući energične i fanatične kadrove partijskih lojalista. Džulija ukazuje na to u sledećem pasusu:
"Nije se radilo samo o tome da je seksualni instinkt stvorio neki sopstveni svet koji je bio van kontrole Partije i koji stoga mora biti uništen. Ono što je daleko bitnije jeste činjenica da seksualna oskudica proizvodi histeriju, koja je poželjna jer se može transformisati u ratnu groznicu i obožavanje Vođe."
Stav Partije o seksu najbolje je oslikan u jednom od sastanaka Julije i Vinstona. Taj stav je opisan kao "seksualni puritanizam", jer Partija želi da ima kontrolu nad seksom baš kao i nad ostalim aspektima ljudskih života. Džulija objašnjava Vinstonu da je seksualni čin trošenje energije koje pojedinca dovodi u lakomisleno i bezbrižno stanje, što je za Partiju u potpunosti neprihvatljivo. Vinston stoga zaključuje da je Partija nastojala da kontroliše seksualni nagon ne samo zato što predstavlja moguću pretnju, već i zato što bi se potiskivanje tog nagona manifestovalo kroz ponašanje koje odgovara ciljevima Partije. Na kraju, on shvata da postoji "intimna povezanost između čednosti i političke ortodoksije".

Džulija i Vinston zaključuju da je Partija, u stvari, koristila seksualnu represiju kako bi kod građana pojačala napetost i frustraciju, da bi potom ta osećanja upregla u besnu histeriju koja je neophodna tokom partijskih aktivnosti (poput Nedelje Mržnje).

Dokle god seksualni čin bude imao potencijal da bude opasan i štetan za Partiju, zato što prirodno podstiče stanje bezbrižnosti, Partija će vešto sprovoditi represiju kako bi dodatno utvrdila svoju moć.

Kako smo od nekadašnjeg "Čedo oženi me" stigli do sadašnjeg mutavog kola sa posterom Vođe?
Tako što su oni privremeno odložili antidemonstrantske štitove i zamenili ih Vođinim posterima, da se ovi u njega nezaljubljivi ne dosete. Sve ostalo je isto, zato je isto i ostalo.
Što manje seksa, to više orgazmičnog straha ljubavi prema Vođi.
Seks je bio i ostao partijski i državni neprijatelj Broj jedan. Zato ga smeju upražnjavati samo članovi Partije, u strogo kontrolisanim uslovima i stanjima svesti. Idealna varijanta je da to sme da radi samo On, sa svima (otud silni posteri u rukama). Sve ostalo je zabranjeno, loše i grešno, štetno po Vođu & Partiju/Državu. Ako ne verujete, pitajte Amfilohija - on o tome sve zna, a naročito onaj deo o "neortodoksnom seksu" i "intimnoj povezanosti između čednosti i političke ortodoksije". Taj mu deo najviše pasuje.

p.s.
Da li Amfilohije ispod mantije nosi crveni pojas čestitosti Anti-Seks Lige SPC?
Vrlo moguće. I crvenu maramu Špija umesto gaća, zakopčanu zihernadlom otpozadi.
Jednom špija&ljigaš - uvek špija&ljigaš.