Špije

Danas, kad postajem kradikalski četnopionir, zaklinjem se da ću od kolevke pa do groba cinkariti sve i svakoga - od nepoznatih na ulici, preko školskih drugova, do roditelja i članova porodice. Jedne drugima, svakome svakoga, i sve njih zajedno Biji i Vođi.

Tako mi sebe koga nemam, jer sam Mi.

- napredna dečja zakletva, pocinkovana

Gotovo sva deca su bila podjednako nemoguća. Najgore je od svega bilo to što su ih organizacije poput Špija sistematski pretvarale u nepokorne divljačiće, a ipak nisu u njima proizvodilči nikakvu sklonost da se pobune protiv partijske discipline. Naprotiv, deca su obožavala Partiju i sve što je bilo s njom u vezi: pesme, marširanja, zastave, izeti, vežbanje sa puškama od drveta, uzvikivanje parola, obožavanje Velikog Brata - zanjih je sve to bila jedna veličanstvena igra. Sva njihova mržnja i gnev behu usmereni napolje, ka neprijateljima države, stranciam, izdajnicima, saboterima, počiniocima zlomisli. Bilo je skoro normalno da se ljudi nakon tridesete godine života plaše sopstvene dece. I to s dobrim razlogom, jer retko bi protekla sedmica a da Tajms ne objavi vest o tome kako je neko malo podlo njuškalo - u upotrebi je bio izraz dete-heroj - prisluškivalo i čulo kakvu kompromitujuću opasku pa roditelje prijavilo Policiji Misli.

...

- Nisam ni znao kakve sam to gadne stvari imao u glavi. A onda sam počeo da buncam. Znaš šta su čuli da govorim? Dole Veliki Brat! Jeste, baš sam to govorio. Po nekoliko puta, kako mi kažu.

- Ko te je potkazao? upita Vinston.

- Moja kćerčica, odgovori Parsons s nekim žalobitnim ponosom. Slušala je kroz ključaonicu. Čula šta sam govorio i odmah sutra otrčala da javi patroli. Pametna mala, a? A svega joj je sedam godina. Nije mi uopšte krivo što me potkazala. U stvari, ponosim se. Vidi se ipak da sam je vaspitao kako treba.

- Džordž Orvel, "1984"

• Šta su Špije? Jesu li to samo "deca koja motre na svoje roditelje, kako bi primetila rade li oni nešto pogrešno"?

Ne, Špije nisu samo deca koja cinkare svoje roditelje - to se zapravo očekivalo od sve dece. Bolje rečeno, Špije su omladinska organizacija kojom upravlja Partija. Špija se postaje u ranoj mladosti, kasnije sledi napredovanje i učlanjenje u Omladinsku Ligu. Dakle, Špije su nešto poput Hitlerjugenda - organizacija čiji je zadatak indoktrinacija dece i omladine na način na koji Partija to želi.

U drugom poglavlju "1984" možemo naći nagoveštaje toga. Tu se spominju Špije koje po ulicama Londona kače zastave povodom Nedelje Mržnje. Takođe, Parsonsov devetogodišnji sin nosi uniformu Špija. Sve ovo ukazuje da su Špije zvanična organizacija čiji članovi rade i druge stvari osim špijuniranja roditelja.

U šestom poglavlju vidimo opis funkconisanja Špija:

"Pažljivim ranim uslovljavanjem - igrama, hladnom vodom, smećem kojim ih hrane u školi, u Špijama i Omladinskoj Ligi, kroz predavanja, parade, pesme, parole i vojnu muziku - prirodna osećanja su iz njih u potpunosti istisnuta."

U sveprožimajućem sistemu Velikog Brata, koji prati misli i ponašanje građana Okeanije, deca-špijuni predstavljaju najvažniji element. Orvel je napisao:

"Deca su sistematski huškana protiv roditelja, učena da ih špijuniraju i prijavljuju svaku njihovu devijaciju. Tako je porodica zapravo postala samo produžena ruka Policije Misli. Bilo je to sredstvo pomoću koga je svako mogao da bude dan i noć okružen cinkarošima koji ga odlično poznaju."

Na taj način su deca radila mnogo više od pukog držanja roditelja "na oku". Odnos između dece i roditelja predstavlja jednu od najsnažnijih prirodnih veza. Sam opstanak ljudske vrste - barem je tako bio pre nastanka Okeanije - zavisio je od te veze. Deca poznaju svoje roditelje bolje od drugih, i stoga mogu prijaviti (tamo gde treba) čak i najsuptilnije promene u njihovom ponašanju. Neki roditelji (poput Parsonsa) su se naročito bojali da ne izgovore nešto u snu, što bi odalo njihovu podsvest, jer bi to mogla da čuju njihova deca ili telekrani u stanovima.

• Šta je motivisalo dete da se odrekne svog oca ili majke?

Deca-špijunii su bila nagrađivana javnim priznanjem zasluga za Državu. Vlada bi im ukazivala sve počasti, kao herojima čija su nesebična dela pomogla odbrani & zaštiti njihove nacije. Upravo to obećanje javnog priznanja, održavalo je kod dece pozornost prema najosetljivijim sklonostima njihovih roditelja.

Na sve to slobodno možete dodati sistematski katastrofalnu i sve veću nepismenost dece i odraslih u Srbistanu, po formuli iz Orvelovih rečnika Engsoc Novogovora. Čisto ugođaja radi, dok umesto čitanja živite "Hiljadudevetstoosamdesetčetvrtu".

Kalendari za 1984. i 2018. godinu se u dan poklapaju.

Naručite svoj primerak na vreme.