Kao i obično

Kako N1 javlja, "u Aleksincu se ovih dana priča samo o jednom kazanu za pečenje rakije. Pročuo se kao opštinski kazan, navodno kupljen novcem iz lokalne kase."

Da nije onaj čuveni model "Bajčetinac S-100", koji radi striktno na domaće šljive iz okoline Čiča-Tomine kolibe (neće čak ni na one iz Koštunića)? Nije, ali...

Nije navodno, već jeste iz opštinskog budžeta i to 2016. godine postupkom javne nabavke male vrednosti, izborom ponuđača sa najnižom cenom. Taj projekat nabavke je išao preko Republičkog komesarijata za izbeglice, kao i potonja dodela jednoj "interno raseljenoj porodici koja nema od čega da živi jer suprug radi na crno". Dakle, solidarno & humanitarno su svi građani te opštine platili "nabavku dobara za dohodovne aktivnosti" (šifra: poljoprivredne mašine) tj. kupili kazan za pečenje radže parama iz budžeta, a sama "tehnička oprema za obavljanje delatnosti (uređaji, mašine, aparati, mehanizacija i sl.)" biva izručena jednom opštinskom a drugom komesarijatskom rukom. Ukoliko je u ime opštine Komesarijat obezbedio pare za to kazanče, onda su šifru 16000000 platili svi građani Srbistana, a ne samo oni iz Aleksinca.

Kako god bilo, "javna nabavka male vrednosti" - komada jedan, od 100 litara - bila je plaćena 83 (bez PDV-a) tj. 99,6 hiljada dinara (sa PDV-om); dakle, kao četiri minimalne zarade u Srbiji ili dvadesetak Vulinovih mesečnih socijala samohranim majkama po detetu.

Ako ste se na ovom mestu zapitali "kakvo je ovo bulšitovanje, jer to je ipak lep i humanitarni gest pomoći jednoj ugroženoj porodici", onda bi trebalo da znate da kupovina kazana za pečenje rakije tj. "dobara za dohodovne aktivnosti" nije isto što i pomoć u hrani, odeći ili smeštaju. Sa naglaskom na to da se radi o "interno raseljenoj porodici" (oni sa Kosova nisu izbeglice, jer bi onda tako secondhand priznali da je Kosovo inostranstvo poput Hrvatske i Bosne... mada ni to ne priznajemo, ali to je druga varijacija iste teme), šalje se poruka o tome da vlasti vode brigu o svojim ugroženim građanima, među kojima su neki ugroženiji pa zato zaslužuju više pažnje. I brige.
Ugroženi, od koga i naročito zbog koga - to mogu da pitaju samo pacovi, hijene, domicilne ništarije, mrzitelji i nedostojni ljudi. Dobro, i minorna opozicija i Žuta patka i američka špijunska N1 te-ve.

Nema brige, odbrusićemo mi svima njima.

Kao i obično.

Elem, kako je moguće da neko, samo zato što je "interno raseljeno lice", od države na poklon dobije sredstvo za rad, proizvodnu opremu, fabriku za pečenje rakije - kraće rečeno, država mu otvori privatnu firmu - a neko ko nema status između tih apostrofa, za isto mora da pribavi milion FT1P hartija, uzme kredit kod poslovne banke, možda čak i imovinu baci pod hipoteku? I da ga nadležni u toj istoj opštini pride zajebavaju do besvesti, kako pre tako i kada krene da radi?

Svakako se ne radi o tome da je neko požurio da se napeče kuraje u što većim količinama, pre nego što uđemo u fašističku Evropsku uniju koja zabranjuje privatne etanolske trovačnice (što je istina samo ako zaista imate munšajn-trovačnicu a ne normalnu firmu, ali objasni ti to onima koji i dalje mrze železnicu jer im plaši krave, a vole vlast koja dopušta sve veću količinu otrovnih gljivica u mleku). Pa kad uđemo, će se s nju iznapijemo od muku, da manje boli. Kao da EU ulazi nama, a ne mi njoj.

Zlo i naopako.

Kao i obično.

Ovo je gore, a i bezobraznije, od situacije kada je pre nekoliko godina tadašnji predsednik opštine Negotin, poznat kao "drug Magistar od Osmog padeža", poklonio kolor televizor porodici koja živi u nekadašnjem magacinu u kome je struja bila isključena jer nisu imali čime da je plate.

Ima tu još besmislica, ali samo još jedna:
Pre neki dan je Veliki Vođa Velike Partije citirao Stari zavet, na temu ribolova. Ako je on rekao da neće "da poklanja ribe, već će da uči druge da pecaju" (da-da-da), zašto onda ovi njegovi poklanjaju pecaru umesto da stvore ravnopravan i pogodan poslovni ambijent kako bi se tim, i bilo kojim drugim biznisom bavio svako ko to hoće? Ne, ovo nije stvaranje biznisa već samo nastavak državnog protekcionizma selektivnom dodelom ne samo mogućnosti već i materijalnih i finansijskih sredstava državnim ljubimcima i to na štetu drugih. Ovo poslednje se kod nas praktikuje poslednjih sto godina, nekada samo firmama (gazdama) a sada i pojedincima, sitnoj ribi što svaki glas znači. Ako negde postoji "neoliberalni komunjarizam", to je onda ovde i  sad.

"Interna raseljenost" svakako podrazumeva biračko pravo, a u ovom slučaju i poslovno.

I kakve veze cela ova priča o rakijskom kazanu ima sa nedavnom strogo pov. depešom Otadžbinske Vrhovne Komande upućenom svim opštinama u kojima SNS vlada, da kako znaju i umeju "zapošljavaju one sa Kosova" samo da "ne talasaju dok se ne pozavršavaju neke obaveze od nacionalnog značaja", te da je to apsolutna predizborna obaveza?

Možda je to samo nastavak omiljene prakse održavanja brojnog stanja pretorijanske garde?

Ne znam, ali zapošljavanja i stvaranja ambijenata nikad više, baš kao i izbora.

Tradicionalno, po prvi put u istoriji.

Kao i obično.