Tajna bajčetinske rakjie

Konačno je otkrivena tajna bajčetinske manastirske rakije!

Kao prvo, to uopšte nije rakija već rakjia, a - priznaćete - to je onda nešto sasvim drugo.
Kao drugo, "Tomovača" se ne pravi od kruške (kako bi neopreznog konzumenta na takav zaključak mogla da navede etiketa) niti od domaće, već od - afričke šljive. Onoj, koja diže čak i mrtve na glasanje... ako zatreba.

U pitanju su dve stvari od esencijalnog značaja za razumevanje kako lika&dela Prvog Pecara Srbije, tako i njegovog eliksira života, za koji bi čak i Obeliks Depardje poželeo da upadne u puno kazanče.

Da se posle neko slučajno ne bi zapitao je li normalan svako ko se pentra na vrh jedne poslovne zgrade na Terazijama, kako bi na balkonu izvikanog restorana (sa pogledom na hotel "Moskva") po redhotčilipaprenoj ceni cirkao radžu za koju je opravdano posumnjati da, čak i ako je ima, akciza deluje podjednako "homemade" poput proizvoda i etikete na njega nalepljene.

Inače, ono "rakjia" u naslovu nije greška u kucanju: upravo na taj način su osoba T.N. & supružnica mu D.N. sebe (i njihovu Srbiju) reklamirali na Sajmu. Čega god već, ionako je nebitno. Sve je to isti kradikalizam, samo drugo pakovanje.

Šta sad hoćete, pa u opisu poslova predsednika lepo piše da "predstavlja državu u zemlji i svetu"? T.N. je upravo to i radio (naročito ono "u zemlji"), a ovaj A.V. nakon njega je još i nadogradio. Pardon - unapredio.

Ko zna šta bi bilo da su mu pre neki dan u Zemunu umesto flašice vode podmetnuli litrenjak Tomovače od afričke šljive... Ne bi ovima iz njegove kamarile pomogle ni zaštitne kacige, a bogami ni kožne gaće.

p.s.

Nemali deo "jeftine" cene goriva u Srbiji čine akcize. One takođe postoje i na druge proizvode, poput alkohola i električne energije. Pre par dana je Imperator A.V. Prvi objasnio "budalama koje protestuju", da se oni "bave poskupljenjem goriva, a ni da zucnu pred činjenicom da je struja kod nas najjeftinija u celom regionu, iako je to neodrživo". Ukoliko ste makar na tren posumnjali sa koje bi strane mogao da dođe osvetnički kradikalski kontraudar, u slučaju da gorivo ipak ne poskupi - ali ne zbog protesta, jokuopšte - onda pokušajte da pročitate ponovo ne preterano uvijenu izjavu Imperatora o ceni struje. I pripadajućoj joj akcizi. Možda vam se upali sijalica, ona crvena za opasnost.
Kradikali su to.

Kao i obično

Kako N1 javlja, "u Aleksincu se ovih dana priča samo o jednom kazanu za pečenje rakije. Pročuo se kao opštinski kazan, navodno kupljen novcem iz lokalne kase."

Da nije onaj čuveni model "Bajčetinac S-100", koji radi striktno na domaće šljive iz okoline Čiča-Tomine kolibe (neće čak ni na one iz Koštunića)? Nije, ali...

Nije navodno, već jeste iz opštinskog budžeta i to 2016. godine postupkom javne nabavke male vrednosti, izborom ponuđača sa najnižom cenom. Taj projekat nabavke je išao preko Republičkog komesarijata za izbeglice, kao i potonja dodela jednoj "interno raseljenoj porodici koja nema od čega da živi jer suprug radi na crno". Dakle, solidarno & humanitarno su svi građani te opštine platili "nabavku dobara za dohodovne aktivnosti" (šifra: poljoprivredne mašine) tj. kupili kazan za pečenje radže parama iz budžeta, a sama "tehnička oprema za obavljanje delatnosti (uređaji, mašine, aparati, mehanizacija i sl.)" biva izručena jednom opštinskom a drugom komesarijatskom rukom. Ukoliko je u ime opštine Komesarijat obezbedio pare za to kazanče, onda su šifru 16000000 platili svi građani Srbistana, a ne samo oni iz Aleksinca.

Kako god bilo, "javna nabavka male vrednosti" - komada jedan, od 100 litara - bila je plaćena 83 (bez PDV-a) tj. 99,6 hiljada dinara (sa PDV-om); dakle, kao četiri minimalne zarade u Srbiji ili dvadesetak Vulinovih mesečnih socijala samohranim majkama po detetu.

Ako ste se na ovom mestu zapitali "kakvo je ovo bulšitovanje, jer to je ipak lep i humanitarni gest pomoći jednoj ugroženoj porodici", onda bi trebalo da znate da kupovina kazana za pečenje rakije tj. "dobara za dohodovne aktivnosti" nije isto što i pomoć u hrani, odeći ili smeštaju. Sa naglaskom na to da se radi o "interno raseljenoj porodici" (oni sa Kosova nisu izbeglice, jer bi onda tako secondhand priznali da je Kosovo inostranstvo poput Hrvatske i Bosne... mada ni to ne priznajemo, ali to je druga varijacija iste teme), šalje se poruka o tome da vlasti vode brigu o svojim ugroženim građanima, među kojima su neki ugroženiji pa zato zaslužuju više pažnje. I brige.
Ugroženi, od koga i naročito zbog koga - to mogu da pitaju samo pacovi, hijene, domicilne ništarije, mrzitelji i nedostojni ljudi. Dobro, i minorna opozicija i Žuta patka i američka špijunska N1 te-ve.

Nema brige, odbrusićemo mi svima njima.

Kao i obično.

Elem, kako je moguće da neko, samo zato što je "interno raseljeno lice", od države na poklon dobije sredstvo za rad, proizvodnu opremu, fabriku za pečenje rakije - kraće rečeno, država mu otvori privatnu firmu - a neko ko nema status između tih apostrofa, za isto mora da pribavi milion FT1P hartija, uzme kredit kod poslovne banke, možda čak i imovinu baci pod hipoteku? I da ga nadležni u toj istoj opštini pride zajebavaju do besvesti, kako pre tako i kada krene da radi?

Svakako se ne radi o tome da je neko požurio da se napeče kuraje u što većim količinama, pre nego što uđemo u fašističku Evropsku uniju koja zabranjuje privatne etanolske trovačnice (što je istina samo ako zaista imate munšajn-trovačnicu a ne normalnu firmu, ali objasni ti to onima koji i dalje mrze železnicu jer im plaši krave, a vole vlast koja dopušta sve veću količinu otrovnih gljivica u mleku). Pa kad uđemo, će se s nju iznapijemo od muku, da manje boli. Kao da EU ulazi nama, a ne mi njoj.

Zlo i naopako.

Kao i obično.

Ovo je gore, a i bezobraznije, od situacije kada je pre nekoliko godina tadašnji predsednik opštine Negotin, poznat kao "drug Magistar od Osmog padeža", poklonio kolor televizor porodici koja živi u nekadašnjem magacinu u kome je struja bila isključena jer nisu imali čime da je plate.

Ima tu još besmislica, ali samo još jedna:
Pre neki dan je Veliki Vođa Velike Partije citirao Stari zavet, na temu ribolova. Ako je on rekao da neće "da poklanja ribe, već će da uči druge da pecaju" (da-da-da), zašto onda ovi njegovi poklanjaju pecaru umesto da stvore ravnopravan i pogodan poslovni ambijent kako bi se tim, i bilo kojim drugim biznisom bavio svako ko to hoće? Ne, ovo nije stvaranje biznisa već samo nastavak državnog protekcionizma selektivnom dodelom ne samo mogućnosti već i materijalnih i finansijskih sredstava državnim ljubimcima i to na štetu drugih. Ovo poslednje se kod nas praktikuje poslednjih sto godina, nekada samo firmama (gazdama) a sada i pojedincima, sitnoj ribi što svaki glas znači. Ako negde postoji "neoliberalni komunjarizam", to je onda ovde i  sad.

"Interna raseljenost" svakako podrazumeva biračko pravo, a u ovom slučaju i poslovno.

I kakve veze cela ova priča o rakijskom kazanu ima sa nedavnom strogo pov. depešom Otadžbinske Vrhovne Komande upućenom svim opštinama u kojima SNS vlada, da kako znaju i umeju "zapošljavaju one sa Kosova" samo da "ne talasaju dok se ne pozavršavaju neke obaveze od nacionalnog značaja", te da je to apsolutna predizborna obaveza?

Možda je to samo nastavak omiljene prakse održavanja brojnog stanja pretorijanske garde?

Ne znam, ali zapošljavanja i stvaranja ambijenata nikad više, baš kao i izbora.

Tradicionalno, po prvi put u istoriji.

Kao i obično.

I tata bi sine

Na Dan Republike, baš kako im priliči, susretoše se Sastanak i Rastanak. Jedan zveknu viski sa ledom, iz čaše umotane u crveni šal da od leda ne nazebe, jer ga led podseti na Igmanski marš za koji je jedared čuo da se dogodio. Drugi sebi nasu čokanj manastirske rakije, one koju samo nemušti umeju da ispravno ispeku. Zbog venca, da se i to zna.

Razgovarali su i dogovarali se kako da obeleže idućeg leta jedan lični jubilej - tačno sto godina od prvog ponavljanja razreda u srednjoj kalemarskoj.

Da ne zaboravimo i neka istorijska fakta: Sastanak je svojevremeno bio "predsednik" Države, a Rastanak je danas Predsednik "države". Tako se sami potpisuju, nema tu nikakve fantazije.

Služba je po medijima objavila o čemu su Sastanak i Rastanak razgovarali. Međutim, u javnost je procurio transkript šta su tačno zaista i rekli.

Evo:

- Tome, sine, ko će mene da pazi kad ti jednog dana umreš?
- Pa Ivica, Tata.
- A posle?
- Vulin
- A posle njega?
- Mira.
- Aaaa... dobra mala, pionirka po meri. Može. Ajd zdravo i u to ime živeli! E, sad ti marš na svoj radni zadatak, a ja odoh da pišem predgovor nove knjige malog Matije. Biće kao predlog u Otisku Nedelje, će glasaju oni što zovu telefonom iz studija.

Napomena: 

Služba koja je objavila ovaj transkript, sagovornicima je nadenula konspirativna imena Tom i Tata. Ostala imena su takođe izmišljena, kako se ne bi odmah provalilo koja je Služba u pitanju.

Laku noć.