5. mart - Dan borbe protiv disocijativnog poremećaja identiteta
Disocijativni poremećaj identiteta (poremećaj rascepljene/višestruke ličnosti) predstavlja relativno novu bolest koju psihijatri još uvek otkrivaju zato što ona i dalje često ostaje neidentifikovana i nedijagnostikovana. Za osobe koji ipak "dobiju" ovu dijagnozu, užasno iskustvo predstavlja činjenica da mentalno stanje u kome se nalaze ima i svoje ime. Za dijagnostikovanje ovog stanja neophodno je da pacijent ima najmanje dva odvojena ego-stanja (alter-ega) tj. identiteta koji koegzistiraju i naizmenično preuzimaju kontrolu u jednoj istoj osobi. Radi se o fragmentaciji (podeli) identiteta, a ne o razvijanju različitih ličnosti unutar iste osobe.
Svaki dvojnik je potpuno integrisan i složen, sa sopstvenim oblicima ponašanja, uspomenama i međuljudskim odnosima: svaki identitet određuje narav i delovanje osobe kada je on "na vlasti". Obično su dvojnici posve različite ličnosti, čak uzajamne suprotnosti (jedan može biti levoruk a drugi desnoruk; mogu nositi naočare s različitom dioptrijom, biti alergični na različite stvari). Izvorna i njoj podređene ličnosti su svesne izgubljenih vremenskih razdoblja, a glasovi drugih mogu katkad odjekivati u njihovoj svesti, iako one tvrde da ne znaju čiji su to glasovi. Kada pojedinac ima više od dva dvojnika, svaki od njih može u određenoj meri biti svestan postojanja ostalih (oni čak mogu međusobno razgovarati, pa čak i postati nerazdvojni prijatelji).
Disocijativni poremećaj ličnosti implicira da nije moguće integrisati različite aspekte identiteta i memorije i svesti ih na jednu osobu. Obično, primarni identitet osobe nosi njeno ime i uglavnom je pasivan, zavistan, oseća krivicu i depresivan. Osoba može da iskusi svako od stanja koje je u tom trenutku "u kontroli" kao nekoga ko ima svoju istoriju, identitet, sliku o samom sebi. Kada osoba promeni stanje, menja se i ime, godište, nekada čak i pol, govor, znanje opšte kulture i dominantne crte ličnosti - često u kontrastu sa primarnim identitetom. Određene situacije ili stresori mogu da uzrokuju da različiti identiteti izađu na površinu. Takođe, identiteti između sebe mogu da poriču stanje onog drugog, da budu kritični jedan prema drugome, ili da budu u otvorenom konfliktu.
U nekim kulturama, disocijativni poremećaj ličnosti se povezuje sa tim da je osoba "zaposednuta", pod kontrolom duhova i drugih paranormalnih bića.
Simptomi:
- dva ili više različitih stanja ličnosti, gde svako od njih ima svoj poseban način viđenja sebe i sveta oko sebe
- potpuna promena u ponašanju, svesti, memoriji, percepciji, kogniciji, motoričkom funkcionisanju prilikom promene identiteta
- pacijent se ne seća svoje lične istorije, ljudi, mesta i događaja povezanih sa drugim stanjem, i ove rupe u sećanju moraju biti mnogo veće nego samo obična zaboravnost
- problemi u društvenim, poslovnim i ostalim sferama života kao posledica ovog poremećaja
- samopovređivanje je uobičajeno kod ovog poremećaja, više od 70% osoba koje ga imaju pokuša samoubistvo barem jednom u životu
- različite ličnosti izbijaju na površinu u različitim situacijama, promenu identiteta podstiču psiho-socijalni stresovi
- pacijenti često imaju osećaj kao da su postali depersonalizovani posmatrači sopstvenog govora i ponašanja, neki tvrde da čuju glasove u glavi (ali "ne znaju" čiji su), ispoljavaju emocije nad kojima uopšte nemaju kontrolu
Ovaj poremećaj obično počinje tokom ranog detinjstva, ali retko se otkriva pre puberteta. Osobe koje ga imaju često tvrde da su u detinjstvu iskusile ozbiljno fizičko ili seksualno zlostavljanje. Pate od post-traumatskog stresnog poremećaja (PTSP), imaju noćne more, flešbekove, rupe u pamćenju (amnezija), glavobolje, fobije, depresiju, depersonalizaciju, disocijativnu fugu (beg od samog sebe u drugi identitet), pseudošizofrene reakcije. Česte su i zloupotrebe psihoaktivnih supstanci.
Što se tiče lečenja ovog poremećaja, primarni cilj je dugoročna psihoterapija kako bi se sve različite ličnosti svele i integrisale u jednu.
MKB-10 šifarnik bolesti:
Disocijalni poremećaj ličnosti je duševni poremećaj koji karakterišu nepoštovanje društvenih obaveza i gruba nebriga za osećanja drugih. Postoji velika neusklađenost između ponašanja i vladajućih društvenih normi. Izmenjeno ponašanje je gotovo nepopravljivo, kako iskustvom tako ni kažnjavanjem. Postoji nizak prag tolerancije na sopstvene frustracije i ispoljavanje agresije, uključujući i nasilje. Takva ličnost je sklona kako okrivljavanju drugih tako i prividno prihvatljivom racionalizacijom opravdavanju sopstvenih konflikata sa društvom.
***
Dan borbe protiv disocijativnog poremećaja identiteta ima za cilj da promeni sve te silne strahove u glavi, prvenstveno širenjem svesti o njegovom postojanju u današnjem društvu, i pomogne u obrazovanju i uspehu onih koji imaju ovaj poremećaj kroz razumevanje i saosećanje. Ovaj Dan postoji zbog dva cilja koje treba postići:
Prvo, onima koji su pogođeni ovim poremećajem, to može biti način da ih ojača, pomogne im da podele svoje priče i iznađu bolje načine da vole i prihvate sebe u svetu u kome ovakva vrsta poremećaja nije dovoljno poznata ili shvaćena.
Drugi cilj je podizanje svesti o samom poremećaju, pomaganje drugima da shvate šta znači imati ovaj poremećaj kao i otkrivanje boljih načina upravljanja poremećajem u svakodnevnom životu.
Ukoliko ste i sami pogođeni disocijativnim poremećajem identiteta, pomozite sebi i drugima tako što ćete otvoreno razgovarati sa svojom porodicom i prijateljima o tome kako on utiče na vaš svakodnevni život, a zajedno sa svojim terapeutom tražiti načine kako da kontrolišete poremećaj na najbolji način.
Pomažite drugima koji takođe pate od ovog poremećaja.
Pomažite drugima koji takođe pate od ovog poremećaja.
Probajte da zamislite Zmihajlovićku, Drdariju ili neku sličnu kradikalku u pokušaju da ovo otpeva... Može.
Srećan rođendan, gos'n Predsedniče.
Pardon, gospodo Predsedniče.
Neka se spreme sledeći, drug Vulini. Ovo je i njihov dan.
No comments:
Post a Comment