Kosovska kriza se ne može rešiti ni brzo ni jednostavno. Traganje za mirnim rešenjem će biti dugotrajan, protivrečan i mukotrpan proces, prepun izneverenih nada. U međuvremenu će broj ljudskih žrtava biti sve veći, a materijalna razaranja sve obimnija. Sve veće siromaštvo pretvaraće građane Srbije - i Srbe i Albance - u bespomoćne ljude koji gube svaku nadu. Razum i moralna hrabrost nalagali bi dijalog, sporazumevanje i izgradnju mostova poverenja.
Odakle, ipak, obostrana nespremnost na pregovore?
Sa srpske strane razlozi leže i u prirodi vlasti Slobodana Miloševića. U osnove njegove vlasti utkana je "veština" da izazivanjem novih potiskuje u drugi plan stare sukobe. Sukobi sa susedima ili delom građana Srbije, bili oni pripadnici drugih naroda ali i Srbi, su bitni za održavanje njegove vlasti, jer u glasačkom telu Srbije izazivaju strah od promena. Tako se dešava da jedna politika koja daje katastrofalne rezultate biva na povremenim izborima stalno iznova potvrđivana. Istina, vlada Srbije nudi Albancima pregovore, ali su te promene uslovljene prethodnim pristankom na politički diktat. Kao druga mogućnost im se nudi "idite preko Prokletija" (u Albaniju), kao da nije reč o ljudima koji su građani Srbije i generacijama žive na Kosovu. Između te dve mogućnosti stoji surova realnost sve otvorenijih oružanih sukoba, neobjavljenog rata. Zapravo od eskalacije sukoba na Kosovu ranih osamdesetih godina vlade Srbije nisu Albancima ništa racionalno ponudile. Ostaje da se nagađa kakav bi bio odgovor albanske strane na racionalne izazove. Izgleda da je "kosovski san" srpske političke elite, Tuđmanovo "rešenje srpskog nacionalnog pitanja u Hrvatskoj".
Albanska politička strana se takođe izjašnjava za pregovore pod uslovom da tema pregovora bude otcepljenje Kosova, odnosno stvaranje "nezavisne (albanske) države Kosovo". Da li je ta "nezavisna država" krajnji cilj albanske političke elite može se samo nagađati, ali je vrlo verovatno da takav stav diktiraju unutrašnji razlozi. Albanska politička elita, naime, odbija bilo kakvo učešće u političkom životu Srbije. Time praktično odbija bilo kakvu mogućnost da se sa delom demokratske političke opozicije u Srbiji bori za demokratiju. Poslanička mesta koja bi zauzeli albanski predstavnici (oko 30 mesta u Parlamentu - po tadašnjem načinu raspodele mandata op.a.) na svim dosadašnjim izborima pripadala su Miloševićevim pristalicama ili onima kojima ih je vlast unapred prepustila. Takvim svojim stavom albanski politički činioci učvršćuju vlast protiv koje se bore.
Može se, dakle, zaključiti da ni srpskoj ni albanskoj političkoj eliti ne odgovaraju demokratska rešenja. Zato je situacija Srba i Albanaca na Kosovu tako tragična.
Molim vas, kada izađete iz Skupštine za sobom zatvorite vrata zbog promaje. (poslanicima opozicije, 1993)
Onaj kome se ovde ne sviđa neka ide preko Prokletija. (kosovskim Albancima, 1999)
Ako vam se ovde ne sviđa idite iz Srbije, nađite drugu državu. (lekarima i ostalima, 2016)
Jevrejsko pitanje nam ponovo zadaje glavobolju; ovoga puta, međutim, ne zato što smo otišli predaleko, već zato što nismo otišli dovoljno daleko. U velikom delu nemačkog naroda polet dobija ideja da se Jevrejsko pitanje ne može tretirati kao rešeno sve dok svi Jevreji ne napuste Rajh.
E sad, sa tim papirom, bando jedna iz Prištine, sikter gde god hoćete i vidite da li neko drugi može da vam ispuni to što ste tražili. Srbija vam to ispuniti neće. I hteli smo kompromis, i uvek smo ga (?!) tražimo.
Nemojte da brinete ljudi. Juče sam iskoristio jednu tursku reč u koju je stao sav srpski gnev, a danas im poručujem: Dragi naši albanski prijatelji, džabe ste krečili, nema ništa od tog posla. Od razgovora nikada nismo bežali, ali da nas ucenjujete i pravite budalama - taj film nećete gledati. Blaga je reč ako bih opisao političare u Prištini neodgovornima.
Malo morgen.
Gde ja stadoh - ti ćeš poći!
Što ne mogoh - ti ćeš moći!
Kud ja nisam - ti ćeš doći!
Što ja počeh - ti produži!
Još smo dužni - ti oduži!
Još smo dužni - ti oduži!
***
sikter (tur. siktir)
- odlazi, gubi se, beži, razlaz, nestani, marš napolje, pali brate (imperativ teranja)
- odjebi, jeb'se (psovka, isto što i eng. fuck off)
- poteži! (poziv na dvoboj, odmeravanje snaga ili dužine ponosa)
Mora se priznati, pravi kradikalski rečnik kakav i priliči kabadahiji koja se predstavlja kao predsednik Srbistana.
President Evil, samo tako.
No comments:
Post a Comment