Mart (ni)je gotov

Konačno smo stigli do kraja meseca posvećenog Marsu, rimskom bogu rata. Ove godine, sve što se dešavalo tokom ovog meseca u Srbiji (a i šire) od prvog do poslednjeg dana, uključujući i famozne Martovske Ide (15. mart), staje u samo jednu rečenicu.

Ovu, Marka Tulija Cicerona, sa slike:

Što je bliži kraj imperije, to su joj zakoni luđi.

Mudri Ciceron je bio svjestan kako pogubne mogu biti posledice kada imperatoru neograničena vlast i moć pomute razum, kada se okruži ulizicama, neznalicama, zavlada ludilo i anarhija, bujaju devijacije i negativna selekcija, a nesposobnjakovići dođu na važne pozicije u državi i društvu.

- Nebojša Vukanović, 09.04.2019.

Kada se Cezar građanima Republike preko svog razdrljenog i više nego očigledno preplašenog dobošara obrati sa "braćo i sestre", to se obično ne završi dobro po građane ali ni po Cezara. Marsov mesec nas već par milenijuma na to stalno podseća. Ceo, od prvog do poslednjeg dana, uključujući i Martovske Ide.

Inače, tokom svog života, Ciceron je bio vatreni protivnik Gaja Julija Cezara, sve do njegovog ubistva na Martovske Ide - 15. marta 44. godine stare ere. Zaverenici su ga tom prilikom pozvali da preuzme vlast i obnovi Republiku. Godinu dana kasnije (43. stare ere), Marko Antonije preuzima vlast u Carstvu i sebe proglašava naslednikom Juija Cezara. Građanima Rima se tada obratio govorom koji se može smatrati uvodom u lov na veštice, tj. protivnike Cezara - tzv. Republikance ili "Oslobodioce" (Libertadores). Šekspir u svojoj drami "Julije Cezar" taj govor Marka Antonija započinje rečima "Prijatelji, Rimljani, zemljaci! Čujte i počujte!". Danas bi taj govor započeo sa "braćo i sestre", garantovano. Marko Antonije potom počinje progon Republikanaca, naročito zaverenika koji su učestvovali u ubistvu Cezara, a svog najvećeg protivnika i jednog od glavnih govornika u Senatu, Cicerona, stavlja na listu za odstrel. Ciceron je, po nalogu novog Cezara, ubijen u decembru 43. godine stare ere.

Ništa na ovom svetu nije trajno - ni Imperije, ni Republike, ni Cezari niti Ciceroni. One koje mart to ne nauči, kad tad nauče Martovske Ide. Od toga se ne može pobeći.

***

Prorok reče Cezaru: Čuvaj se Martovskih Ida!

Cezar: Martovske Ide su došle, a ništa se nije desilo.

Prorok: Da, ali još nisu prošle...

Po novom, gregorijanskom kalendaru, mart 2020. je gotov. Shodno prvoproklamovanom vremenu trajanja inkubacije (od minimum dve nedelje), danas bi simptome morao da ispolji neko ko je koronavirusom bio zaražen sredinom meseca, baš u vreme Martovskih Ida. Ili, možda, obznane vanrednog stanja?
Po starom, Julijanskom kalendaru, danas je 18. mart, tek dan treći od Martovskih Ida. Do kraja meseca nam je ostalo još 13 dana. Živimo u srboslavnoj julijanskoj džamahiriji, u kojoj zabrađenim pozlaćenim mantijašima niko ništa ne može - pa ni virusi.

Mislite o tome.

- 31.03.2009. post #104: Martovske Ide

- 31.03.2014. post #628: Marsovske Ide

Brutovdan

Na današnji Brutovdan, 15. marta, red je podsetiti se jedne afere od pre dva meseca za koju - osim potpaljivanja vatre po domaćim tabloidima - niko živ u Srbistanu ne zna kako se završila. Šta se stvarno desilo sa ona 23 SNS izdajnika koji Vučiću zabiše nož u leđa šurovanjem sa opozicijom po palankama širom naše zemlje ponosne?

Da nisu prošli kao 24. zaverenik, niko drugi do Toma Nikolić, ćaća jednog od markiranih izdajnika?

Jok, uopšte nisu.

Ko se ne seća, tada je raspevani Dačić poručio novinarima da je upravo SPS najverniji partner Vučiću, a on neka izdajnike traži u svojim i redovima ostalih koalicionih partnera; potom padoše zakletve na vernost redom, svakog od prozvanih, poimence, u jednom od narednih izdanja Blica. Kako i koliko je Dačić veran, jasno se vidi iz stava južnosrbijanskog krila njegove partije, koje je nekoliko nedelja kasnije poručilo svom predsedniku da odmah raskine koaliciju sa SNS jer oni "uništavaju Srbiju i njene građane".

Šta o vernosti najvernijih misli Gaj AVleksandar Cezar, objavila je njegova trbuhozborka Marija Obradović, izjavom da "nema tačnog odgovora na pitanje da li je koalicija sa SPS stabilna, zbog čega redovno i pomno prate situaciju na terenu".

Kako god da je bilo, a bilo je, tako je ostalo do dana današnjeg. Niko nije bio prozvan poimence osim sina Radomira od Bajčetine, nikome ni dlaka ne fali sa glave, koalicija je i dalje čvrsto okupljena oko straha od zaslužene kazne za sve pljačke i nedela koje je kolektivno počinila građanima Srbije. Ceo tadašnji gorotresni vodvilj bio je samo predstava za mase, kako bi sluđena raja videla da se mišji G.AV. Cezar ne da lako prevariti tj. da tako nešto uopšte nije moguće, jer on nikada ne okreće leđa ni samome sebi a kamoli nekom drugom.

Baš kao ni onaj Cezar-original, pre negdeokocirka dve hiljade godina.

Isto.

I baš kao pre negdeokocirka dve hiljade godina, dok guske AVlijanerske budu lajale i zaklinjale se na vernost, Cezaru će prići neko od njemu najbližih i najpouzdanijih, i objasniti da se ovaj zulum više izdržati ne da. Onda će povući sigurnosnu ručku jedinog padobrana o koji su okačeni svi - i on i oni, takvi - i odleteti u vis dok će Cezar nastaviti samostalni pad, tamo gde takvi obično i slete. Iako je lista potencijalnih "povlakača" te ručke daleko duža od rednog broja 23, među svima njima se naročito ističe jedan koji je zapravo najverniji i najodaniji G. AV. Cezaru, verniji čak i od samog Dačića.
Gaj AVleksandar Cezar će se, jednostavno, jednoga dana mučki s leđa prišunjati samom sebi, i u ta ista leđa zabiti sečivo kojim će pokušati da se odvoji od poludelog imperatora ne bi li nekako sopstvenu glavu spasao treskanja o zemlju.

Da li će se to desiti ovog 15. marta ili tokom neke od narednih martovskih ida srbistanskih, svakako je manje važno od činjenice da je tako nešto uopšte moguće. Moguće je, itekako, ukoliko poznajemo lik i delo dvonošca koji je uobrazio da je veći Cezar od Cezara.
A svi ga ovde znamo.

15. januara 44. godine p.n.e., u vreme tzv. martovskih ida, grupa od šezdeset senatora-zaverenika je ubila pomahnitlalog Gaja Julija Cezara. Ubistvo je predstavljalo završni čin sukoba Cezara i Senata, zbog njegove težnje da se samoproglasi kraljem. Među zaverenicima je bio i Cezarov usvojenik, Marko Junije Brut, koji je postao i ostao do danas najpoznatiji zaverenik zahvaljujući (navodno) poslednjim Cezarovim rečima: "Zar i ti, Brute, sine moj?" (lat. Tu qoque, Brutus, fili mi?)

Po njemu je danas nazvan 15 mart, Dan Bruta, u znak (pod)sećanja na to da su i u ova moderna vremena izdaja, prevara i zabijanje noža u leđa od strane prijatelja, još uvek uobičajena praksa. I baš im dobro ide.

***

Vrhovni Dramoser, koji danas komanduje državom Srbijom, veliki je poštovalac drame i klasične tragedije, i tu svoju strast praktikuje prilikom svakog javnog obraćanja neprijateljima izmišljenog Carstva u njegovoj glavi. To je toliko daleko otišlo, da je u priči o 23 izdajnika koji mu zabadaju nož u leđa, upotrebio isti broj uboda nožem koji su Gaju Juliju došli glave - 23.

Za kralja se već samoproglasio, Senat (Parlament) je u potpunosti unizio i stavio pod svoju kontrolu, zaverenike pobrojao, na svaki pokušaj bockanja on žučno odgovara sa "I ja tebi!" (lat. Tu qoque!), sve atentate je preživeo - zato što je pametan. Preostao mu je samo jedan, onaj najverniji, neprijatelj na koga svi Cezari sveta nikada ne računaju - od Gaja Julija do Gaja AVleksandra - i koji je svima njima, bez izuzetka, video otegnute papke.

On sam.

I tačka.

Magna karta srpske demokratije

Optužen sam da sam govorio o politici, o Zapadu, o cenzuri. Ali, zar svi ljudi ne razmišljaju o tome? Zašto sam se obrazovao, zašto je kroz studiranje buđena u meni želja za znanjem ako nemam pravo da izrazim svoja lična uverenja, ako nemam pravo da se suprotstavim drugom mišljenju zato što ono potiče od autoriteta?

- Fjodor Mihajlovič Dostojevski

Piše: Beba Kapičić

Mart, simboličan mesec za zemlju Srbiju u sebe je utkao četiri broja 9, 11, 12, 24, četiri datuma od kojih svaki ima svoju nesrećnu priču o ludilu proizvedenom na brdovitom Balkanu, Magna karti srpske demokratije.

Dvadest i četvrti mart brojimo od onog 9-og koji je trebao, a nije, biti istorijski! Tom 9. martu iz 1991. godine, radi podsećanja, prethodile su godine unisone podrške nacionalističkoj eliti Srbije, bezumlju rata koji će tutnjati Jugoslavijom, danas zvanom Regija. Na plodno tle "gladnih" građana sa platama od po tisuću maraka padalo je seme baštovana Mihajla Pilje Markovića, Dobrice Gedže Ćosića, Matije Ćerača Bećkovića, Antonija Luleta Isakovića… Šta god pričali danas, dementni negdašnji "lideri", sve tada osnovane stranke u Srbiji bile su nacionalističke, neke manje, neke više, Savez Reformskih Snaga Jugoslavije uzalud je pokušavo sprečiti "vožda od Požarevca" u njegovom krvavom pohodu, on je već iznikao kao crveni božur Gazimestana u snovima očeva, majki, strina... nacije.

Kod nas se 1990. raspao SKJ: Slovenci su predlagali labavi savez, Srbija je insistirala na monolitnoj komunističkoj organizaciji. Kada su 22. januara 1990. na Vanrednom kongresu SKJ odbijeni svi slovenački amandmani Centar "Sava" napušta 106 slovenačkih delegata predvođenih Milanom Kučanom. U sali tajac, pa gromoglasan, oproštajni aplauz vedre većine. "Prva ruža Slovenije" Sonja Lokar nije krila suze.
Premijer Ante Marković dao je novinarima optimističku izjavu: "Jugoslavija će i dalje postojati!”
Kako je ključni princip partijskog dokumenta klasičnog naslova "Stavovi komisije Predsedništva Srbije o reformi političkog sistema" jedan građanin - jedan glas, nije bilo šanse da bude prihvaćen u višenacionalnoj Jugoslaviji: pravno se ruši ustavni sistem Jugoslavije.
Srpska elita oko SANU-a i UKS-a je oduševljena: stavove naziva "Magna kartom srpske demokratije" i ushićeno podržava svojevrsnu varijantu naše "kulturne revolucije". Dobrica Ćosić poručuje da je "u ovom istorijskom trenutku od adekvatne demokratske procedure mnogo važniji sadržaj i kvalitet predloženog ustava". I Matija Bećković podržava radikalne promene Ustava Srbije - "Srbija, republika koje nema, ne može imati prečih zadataka nego da je ima”.
Te godine na malim ekranima su tutnjali mitingaši, iskopavane su jame po Hercegovini i svečano sahranjivane mošti pobijenih u Drugom svetskom ratu, Krajinom su se šunjali naoružani ljudi, u Benkovcu noćne straže, a u Kninu je započela "balvan revolucija". 

Ratnička politika i retorika režima nije skrivana: od Gazimestana Slobodan Milošević šalje jasnu poruku: "Biće rata, bogami!" (februar 1990, prema dnevničkim zapisima Borisava Jovića).
Socijalisti su parole umotali u ružičastu svilu - umesto Komnenićevog (SPO) pokliča "Mi ćemo povesti Srbiju u smrt ili slavu, satrćemo komuniste!", Slobodan Milošević i hor kandidata SPS-a ponavljaju da će SPS vratiti dostojanstvo srpskom narodu, da su za "dužno poštovanje kulture, vere i tradicije srpskog naroda", jer "prošlost nam može služiti na čast". (Vreme broj 455,25.sept.1999.- Slobodanka Ast)

I sada tu smo, gde smo.

9. mart 1991. godine bio je početak manipulacije, zloupotrebe građana u lične svrhe od politikanata - lidera našeg sunovrata. Šarenolika skupina svega i svačega u ljudskom obličju, izmešanog u svim neprincipijelnim koalicijama iskoristila je i potrošila decenije borbe za demokratsku Srbiju da bi se dolaskom na vlast razobličila, bahato pretočivši resurse u svoje i džepove “sposobnih” partijskih kadrova i simpatizera njihovog besčašća, naplaćujući minuli rad svog "patriotizma".
Ovih dana vesela družina srbijanskih čarobnjaka razbaškarila se na Kopaoniku, srpskom U-Davosu gde se održao tzv. Biznis-forum! Kovači naše sreće čarobnih prstića, rumenih obraščića od zime, ne od stida, igrali su, pevali, skijali se, uživali u zimskim čarolijama odvojeni od "rulje". Žive život u svom paralelnom svetu.

Filozofiju bede finansiraju oni koji su sva materijalna dobra prigrabili za sebe, objašnjavajući kako ugodan i prijatan život kvari čoveka, omekšava i slabi njegovu otpornost. Iz svojih zlatnih dvoraca poručuju narodu da je ovo još dobro u odnosu na ono što može biti. Beda je po filozofima ovoga stanja preduslov za zdravlje. Iz nje se rađaju vitalnost i otpornost. Sit stomak stvara lenjivce, a obilje proizvodi mekušce. Od mnogo kulture se ludi, od čitanja postaje zamlata i zanesenjak, dok previše moralnih skrupula kvari dobar biznis. Sve to znaju iz sopstvenog iskustva.

- Filip David

11. mart. 2006. godine. Ispustio je dušu kao sužanj u Ševeningenu izvođač radova gore pomenutih baštovana, odbačen od njih zbog snova koje im nije ostvario, Slobodan Milošević, sahranjen je u Požarevcu pod lipom u kućnom dvorištu, a krokodilske suze lili su njegovi saborci u zlu, danas većinom dobro situirani materijalni korisnici njegove vladavine.

12. mart 2003. godine. Ubijen je premijer Srbije Zoran Đinđić! Tzv. DOS koja je preuzela vlast 5. oktobra 2000, sastavljena od 19 raznorodnih stranaka i strančica, nije bila obučena a ni sposobna da čvrsto preuzme vlast, razni ustupci koji su činjeni međusobno da bi se zadovoljili apetiti svih, uz kriminalno-antihaški lobi doveli su do jedne od najveće sramote Srbije, da se njen premijer usmrti na pragu zgrade vlade.

Nalogodavci, pozadina atentata i dvanaest godina posle prekriveni su velom tajne i šutnje. Amfilohijeve reči na odru "Ko se mača laća od mača će poginuti", govore dosta o špiljama iz kojih su nalogodavci dirigovali izvršiocima.
Đinđićevi saborci, nosioci kovčega do poslednjeg počivališta danas su većinom dobrostojeća klasa, njegova stranka je devastirana, politika koju su vodili posle njega, koketiranje sa nacionalizmom, rehabilitacija svega i svačega, revizija istorije pohlepnih prodavaca magle narodu koji su pljačkali, doveli su na vlast SNS.

24. mart 1999. godine. U 20 sati NATO je počeo vazdušne napade na SRJ. Masakr u Račku je označio prekretnicu u ratu jer je Međunarodna zajednica izgubila strpljenje sa Miloševićevom agresivnom politikom i odlučila vojno intervenisati kako bi se sprečila daljnja eskalacija nasilja na Balkanu. U Račku je toga dana ubijeno 45 meštana, uglavnom odraslih muškaraca, ali i dve žene, dvanaestogodišnji dečak i nekoliko staraca. Pored toga, poginulo je i desetak pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova koji su se sukobili sa policijom. Ni jedan srpski policajac nije poginuo tokom sukoba.

Krajem prošlog meseca Beograd je pokazao da se budi i da opet može biti svet, premijera filma "Bićemo prvaci sveta" je priča o snovima pretočenim u stvarnost, o ljubavi, zajedništvu i lepoti življenja u zemlji koje više nema! Dugotrajan aplauz sinu Krešimira Ćosića, koji glumi svog legendarnog oca, Zlatnim dečacima iz Hrvatske, Slovenije, Srbije… govori i vredi više od svih političkih fraza koje se razmenjuju u regionu, kao dokaz da Srbija kreće nekim boljim putem praveći otklon od poimanja povelje slobode - Magna karte srpske demokratije po Memorandumskom receptu.
Ovaj film pun nostalgije dočaraće mlađim generacijama vreme u kome smo živeli, slušali Elvisa, Bitlse… pili Koktu i Koka Kolu, igrali rokenrol, putovali po "mrskom" zapadu, u kome su i Zagreb i Ljubjana, Podgorica, Sarajevo, Priština, Skoplje bili naši gradovi! Vreme koje se udaljava ostaće zabeleženo da bi generacije videle kako smo umeli zajedno da se radujemo od Vardara pa do Triglava kada su naši Zlatni dečaci iz 1970-te stigli na krov sveta.
Svoju turneju po ex-Jugoslaviji “Prvaci sveta” započeli su u Podgorici gde su sa oduševljenjem primljeni i ispraćeni sa ponekom suzom generacija odraslih u zemlji koje više nema i vremenu mira, ljubavi i sloge.
O odnosima dve države posle odlaska sa vlasti "naših" govori Andrej Nikolaidis u svom intervjuu za Portal Analitika: "Odnosi su, izgleda, odlični. To je dobro i za Crnu Goru i za Srbiju. Što se Vučića tiče - ako on zaista minimizira uticaj Putina u Srbiji, i odlučan je da Srbiju uvede u EU, on čini epohalnu stvar za Srbiju. Nemojte misliti da je to lako ili bezopasno."

Aplauz hrvatskoj himni u Kraljevu, glavna nagrada beogradskog Festa glumcu iz Bosne Emiru Hadžihafizbegoviću, uprkos minornom cijukanju naslednika "elite" iz devedesetih i poklonika srpske Marin Lepenice Sande, govori nam da se konačno građanska Srbija budi i ide nekim boljim putem, sama, bez partija, čobana koji su ovaj narod shvatili kao stado kojim manipulišu po svom nahodjenju.

Živeli smo u takvom vremenu kada smo imali mogućnost o ljudima saznati sve. Danas je lakše pisati o svinjama, nego o ljudima. O ljudima sve znamo: o žrtvama smo nemoćni da progovorimo, o dželatima, pak, nemamo dovoljno ubitačnih reči.
- Predrag Čudić (Grickajući čvarke, iz knjige "O prirodi stvari")

Portal Analitika, 14.03.2015.

***

27. marta 2015. godine, u Srbiji postoje pacijenti oboleli od teškog hroničnog trovanja vulgarnom ljotićevštinom i kvazitradicionalističkim prostaklukom, koji po medijima izjavljuju da su demonstracije 27. marta 1941. godine maslo domaćih izdajnika, Čerčilovih plaćenika i Staljinovih jurišnika, te da nije trebalo rasturati Trojni pakt sa nacističkom Nemačkom, fašističkom Italijom i militarističko-imperijalnim Japanom. Srbija bi, po njima, tada prošla "bolje".

Smatram da je tačan pojam, za tačku na ovakvu imbecilnost - trajno.

Prošla.

Ni rat, ni pakt.
Stop fašizmu.

Marsovske Ide...

Prorok reče Cezaru: Čuvaj se Martovskih Ida!
Cezar: Martovske Ide su došle, a ništa se nije desilo.
Prorok: Da, ali još nisu prošle...
(44. god. PNE)

... ili u srpskoj varijanti: Narode čuvaj se (celog) Marta meseca.
U Starom Rimu su pomenute Martovske Ide predstavljale naziv za 15. mart. Praznik posvećen bogu Marsu, dan punog Meseca, središnji dan ožujka.
Već spomenuh domaće strahote&traume koje traju vasceli mesec Marsov, i to tako godinama. Čovek se ne može otrgnuti utisku kako je to mesec u kome se krojila sudbina svakoga od nas, koliko danas toliko i juče.

GRAĐANSKI KRUG: 31.03.2009. Martovske ide...

appendix 01.03.2010. - 31.03.2014.

01 - 2012. sat pre isteka 1. marta šefovi država ili vlada država članica EU na samitu u Briselu dodelili Srbiji status kandidata za članstvo u Uniji
02 - /
03 - 2010. Momo Kapor ode Nikolaju Velimiroviću na ispoved

04 - /
05 - 2013. Ugo Čavez ode Marksu i Lenjinu na ispoved
06 - /
07 - 1915. u Negotinu od pegavog tifusa preminula dr Selma Eliasberg, jedna od 4 jevrejki - stranih lekara koje su kao dobrovoljci došle u pomoć srpskom narodu i vojsci u I Svetskom ratu; 2010. održani vanredni lokalni izbori, na kojima se po prvi put pojavljuje agrodžiberalna lista LDPNTK koja osvaja 17% usled čega Čedomir Jovanović dobija (trans)viziju da ga Negotinci obožavaju
08 - 2010. prvih sto godina Osmog marta; 2014. nestao malezijski avion, još uvek se zvanično ne zna konačna sudbina putnika i posade
09 - 2011. dvadeset godina od čuvenih demonstracija, Vuk Drašković rešio da zabavi Ivicu Dačića tako što pokušava da pojede jednu od granitnih antipoliciotskih kocki i istovremeno ponavlja "deveti mart još uvek traje, deveti mart još uvek traje..."
10 - 2012. preminuo Mœbius/Žan Žiro, čuveni strip crtač (Bluberi, Inkal, Srebrni letač, Arzak)
11 - 2011. zemljotres u Japanu, potom cunami umlaćuje šire priobalje te zemlje; 2013. Boris Tadić u emisiji na B92 televiziji izjavljuje kako nije imao pretenzija da bude Zoranov naslednik, kao i da po njegovim saznanjima u istrazi povodom Đinđićevog ubistva ne postoje tragovi koji vode do Koštunice; Ivice Dačića nije bilo ovoga puta pod požarevačkom lipom, postoji nemali broj onih koji su smatrali da je Borisu Tadiću u mnogo većoj meri tu mesto a ne Dačiću; 2014. Krim samoproglasio otcepljenje od Ukrajine
12 - 2010. preminula Dušanka Kalanj, čuvena TV voditeljka; 2011. dan posle zemljotresa i cunamija, Japan zadesila druga najveća nuklearna katastrofa u istoriji, havarija u Fukušimi
13 - 2009. F13 - petak trinaesti; 2013. posle kratkotrajnog nadgornjavanja i crnodimljenja, za poglavara rimokatoličke crkve izabran argentinski jezuita Njofra od Belog Dima
14 - /
15 - 2013. rogovi u vreći, Jolly Walkers tj. Tri ugursuza poznata pod umetničkim prezimenima Tadić, Đilas & Jovanović, odlučili su da utorak 12. mart te godine ima pasti u petak 15. jer se radilo o desetoj Šetnji za Zorana, u organizaciji licemera koji su sve samo ne njegovi naslednici (masovka je bila obavezna, zato pomeraj ka kraju radne nedelje); Zorana Đinđića niko nije pitao da li da ga ubiju radnim danom ili početkom vikenda...
16 - 2014. parlamentarni izborni cirkus u Srbiji, gradski u Beogradu, lokalni u Boru, Negotinu i Pećincima; Mlađan Dinkić objavio lapot URS; samootcepljeni Krim izglasao samopripajanje Putinu
17 - /
18 - 2014. ruski car Putin I, premijer Krima i gradonačelnik Sevastopolja potpisali sporazum o usisavanju crnomorskog poluostrva i luke u Carstvo
19 - 2012. preminula Verica Barać, hrabra žena; 2014. nosferatu Vojislav Koštunica podneo ostavku na mesto doživotnog predsednika DSS, ali ništa ne reče o tome da li će se posvetiti unuku Marku
20 - /
21 - 2014. smak sveta, ogroman asteroid udario u Zemlju i sve nas pobio, samo što mnogi od nas toga još uvek nisu svesni jer ne mogu da gledaju zaječarsku Mirkovićevu TV Best (koja objavljuje ovakve idiotarije)
22 - 2010. Google China skinuo korisnicima cenzuru na slobodno pretraživanje interneta
23 - 2011. preminula filmska diva Elizabet Tejlor; Vladimir Putin došao u Beograd, posetio Skupštinu i posetio stadion Crvene Zvezde
24 - 2014. u znak sećanja na 15 godina od nikad prežaljene pobede nad NATO kučkama agresorskim, ponovljeni lokalni izbori u Negotinu na 13 biračkih mesta, pokazalo se baksuznih po alave crvene ponavljače koji su se usrali od straha zbog gubitka vlasti; pikanterija - glasanje ponovljeno, i to u radni dan; tokom celog izbornog dana aktivisti SPS tovare svoje letke u poštanske sandučiće po gradu; naravno, morale su da padnu i batine; Izborna komisija nije ovog puta imala petlju da bilo šta više ponavlja, pa su neki drugovi potom malo šetali do Hitne po nitroglicerin
25 - /
26 - 2012. simpatizeri Draže Mihailovića hakovali internet sajt SUBNOR-a
27 - 2012. Mladen Obradović, vođa profašističke bande Obraz, osuđen na 10 meseci zatvora
28 - /
29 - /
30 - 2014. An Idalgo postala prva gradonačelnica u istoriji Pariza
31 - 2014. potvrđen prvi negotinski prebeg sa liste odbornika SPS u SNS, a da konstitutivna sednica još uvek nije održana, neki od komunjarskih direktora ceo vikend nude dobre usluge i poslušnost u zamenu za nediranje po formuli iz 2000. godine

***

Ide... stiče se utisak da lako dođu ali nikako da prođu. 
U Srbiji mart još uvek traje.

Iako smo ovog vikenda časovnike pomerili za jedan sat unapred, i dalje kasnimo za normalnim merenjem vremena onih famoznih srBskih trinaest dana. I još koju deceniju pride. Naravno, u srBskim tintarama danas je 18. a ne 31. mart. Zato kod nas Marsovske Ide traju još toliko.

Sreća naša što ne postoje ručni časovnici koji pokazuju ne samo koliko je sati po vremenskim zonama već i po pomeraju vreme-prostora.

Sreća.

Od šizele do vuvuzele

Usled jučerašnjeg izbornoponavljačkog bombardovanja SPS propagandom, nismo stigli da spomenemo i onu tvrđu, NATO varijantu od pre petnaest godina. Deder danas i tu krivu drinu da ispravimo.
O NATO-ekskurziji je na blogu Građanski Krug već bilo reči. Da pogledamo čega je sve tu bilo - i ostalo.

11.03.2009. Istorijska čitanka

Doba globalnog otopljavanja

Internacionalna meteorološka organizacija NATO je u martu 1999. godine donela odluku da se hitno mora delovati u cilju daljeg sprečavanja širenja Ledenog doba, usled čega su na Balkanu i u Iraku ponovo zapaljene velike vatre ne bi li se povukle polarne kape koje su se spustile isuviše nisko da bi to bilo nadalje tolerisano. U cilju uštede ograničenih resursa, uglavnom su koristili satelitsku i vazdušnu službu za osmatranje i posipanje oblaka i ledenih kapa, dok su na terenu angažovali proverenu ekipu kotlara-ložača i rukovalaca na aktivnostima paljenja ogromnih lomača kojima bi oterali led.

Pomenuta ekipa terenaca se potom malo više zanela, pa je od određenih delova narodne nošnje Albanaca pomislila da su to takođe polarne kape, te su greškom, ili iz neznanja, preduzeli akciju u tom smeru.

Pokušalo se sa deljenjem besplatnih termo-šajkača, što je izazvalo zabunu, došlo je do velikog (ko)mešanja podvrsta, a NATO je ne uvidevši razliku sve zasuo antifrizom ne želevši ništa da rizikuje. Potom je moralo da dođe do arbitražnog razdvajanja nadležnosti, gde su Albancima ostali teritorija i polarne kapice, a Srbima zamrzivači i ostala bela tehnika. I antifriz svima. Protivgradne rakete su oduzete i jednima i drugima.
Irak? Kod njih su neki drugi klimatski uslovi pa ih ovde nećemo dalje spominjati.

24.03.2009. Jednom je dosta, pametnima...

Pre deset godina je...

Ma, bezveze bre narode.

Kome je stalo da tom užasnom periodu naših života sada, deset godina kasnije, organizuje još i godišnjicu? Čemu - da se podsetimo, kako se ne bi više dešavalo?! Jokbre, to kod nas ne pali, naprotiv potpaljuje. Maštu, pritom ne baš razvijenu.

Ili da im "ne oprostimo". Kome, ili šta - jer smo se izazivali, pa dobili? Kao, NATO-meteorolozi su polupali silne zgrade i mostove ne bi li Mrkonjić posle imao šta da gradi... A narod? Šta sa njim, da li iko o tome vodi brigu danas posle deset godina, kada je skoro isto - osim što nema Ćuruvije, ili Zorana da prizivaju i slute.
I dalje ne dozvoljavam nikome da u mom prisustvu izgovori onu o "traženju još i još bombardovanja", koju je "rekao" Đinđić. A takvih, koji to tvrde, ne da ima... Marš bre stoko, svojim sam očima gledao i ušima slušao na RAIUnoTV, šta je Zoran zaista rekao - na srpskom, i pogodio tačno koliko je još onom monstrumu pod lipom zafalilo dana da istera svoje. Da nam istera razum iz glave, da nas istera iz sopstvene kože. Da se zadovolji.
Danas oni koji su Zorana targetirali sede u ministarskim foteljama ili dopunjuju €vrosocijaldemokratama kvorum za EU zakone, po pristojnoj ceni.

Cijena? Prava sitnica.

Da li ikoga više zanima to što sam se zadesio od 22. do 25. marta 1999. godine u Beogradu, video svu sumanutost i ludilo koji su obuzeli ljude, kojima je lepo bilo najavljivano danima da će se desiti to što se desilo? Verujem da svako ima svoju priču.
Ne, nisu to bile filmske budalaštine - nemali broj Beograđana, podgrejan alkoholom, proveo je noć 23. marta po krovovima zgrada, uperenih baterijskih lampi i reflektora u nebo, urličući patriotske kletve sopstvene konačne nemoći, čekajući Njih da dođu. U sredu, 24. je po gradu zavladala neverovatna euforija kako bombardovanja uopšte neće biti, "čim nije sinoć, kada su svi najavljivali". Čitav taj dan sam proveo po raznim delovima grada i svuda video ili čuo baš to isto. Džaba je bila tekuća akcija prisilnog mobilisanja dilera po BG pijacama, ili bacanje pogleda "ispod oka" ka onima za koje se znalo da su iz Crne Gore, dok pričaju da ih na granici sa Srbijom ne puštaju da tamo uđu - nego ih vraćaju nazad.
Kada je prva zveknula u Topčider, sve se srušilo. Taman na kraj Dnevnika, kada je termin za vremensku prognozu. NATO-meteorolologija obogaćena uranijumom i osiromašena pameću.
Četvrtak 25. marta 1999. godine, u 12:30 je sa BAS-a krenuo poslednji negotinski autobus, za videla. Po noći se nije smelo da vozi. Prevoznik AS Negotin, čuvena diližansa preko Požarevca i Majdanpeka: sedišta 48, putnika 80. Od toga bar deset polaznika pandurske škole u Sremskoj Kamenici. Svi sede, uniformisani, bez karata, za razliku od nas ostalih ostataka.
Toga dana, na Autobuskoj stanici u Beogradu, shvatio sam kako je bilo jadnicima sa Titanika koji, dok brod tone, konačno prokljuve da čamaca i pojaseva za spasavanje nema dovoljno. Desetak hiljada ljudi guralo se po stanici, polovina da uđe u buseve ka spasonosnoj provinciji (pogrešno se tada mislilo), dok drugi deo stoji i nemo gleda, praznih pogleda. Došli ljudi, zapravo ne idu nigde, samo došli da gledaju. Skoro pa tišina, osim turiranja mašina autobusa; policija i vojska na sve strane, ništa manje izbezumljeni od ostalih.
Budžovani su svoju decu već sklonili, naravno službenim autima. Prvo to, a onda su se kolektivno prešaltovali svi u Civilnu zaštitu, da se ne bi nekom slučajno omaklo... Naravno da mislim na članove SPSekte.
Negotin je te godine popio dvadesetak projektila; zapravo, nije Negotin već selo Radujevac i prazni tankovi Jugopetrola. Lokalni vic kaže da kada su NATO piloti nadletali IHP Prahovo, komandi su javili da nema svrhe bacati bombe jer je tu izgleda već bilo neko bombardovanje. Sa zemlje.

Na današnji dan je zajebancija neprimerena, pre deset godina je nepar hiljada ljudi stradalo i više ih nema. Šta, poginulih 2500 civila i preko 1000 vojnika nisu nekoliko hiljada, i to samo sa srpske strane - onu drugu stranu nije patriotski spominjati?! Ni domaćinski, ni desničarski. Niti tradicionalno.
Ništa tu ne pomažu silna izginula deca, i srpska i albanska - DECA!, hladnjače, jame, streljanja, organi, Petrova Sela i Batajnice, žrtvovani vojnici, policajci, vozovi i autobusi puni civila, kolone traktora, radnici TV Beograd.
Srpske generalpatriote su u Hagu dobile za sopstvene, ali i za zasluge svoga Firera. Sa druge strane, kosovarske patriote su uglavnom izvukle guzice i biznise.
Znate šta? UČKaimmaterina i jednima i drugima!
Mi nismo dobili ništa. Ne od Haga, već od života. Srbi misle da su izgubili mnogo više nego što jesu, Albanci da su dobili manje nego što bi hteli. I jedni i drugi mantraju o teritoriji, onoj istoj na kojoj Gajgerovi brojači polude.
Da li je silnim patriotama domaćim ikada sinulo u usijanim glavama da su vojnici Dražen Mladenović i Dragan Jakovljević, streljani u Topčideru (opet) 5. oktobra 2004. godine, zapravo poslednje žrtve bombardovanja. Žrtve u krvi, prinesene na patriotski oltar vođi Sekte Patriotske Srbije, Satanu Mirinom?

Tada, pre deset godina, nepodobne su slali u mobilizacije ili na neplaćena odsustva isti oni koji danas vide rešenje za krizu u prinudnim odsustvovanjima sa posla ili dodatnim porezima na plate. Onda su imali policiju u svojim rukama, i danas im je Boris to opet poklonio. Ili vratio, kako ko gleda.
Eto, opet se pitam: Dokle bre više?!
Do krajnjih granica nekrofilne patriotske iznemoglosti. Prošao je februar, još malo će i mart - a ćeranje i dalje traje.

Priznajem, uplašio sam se da će danas Šutanovac, Tadić i Jeremić, uz terciranje Dačića, Vučića, Zorice Brunclik i "Slobode" zapevati onu užasavajuću himnu Miloševićeve pobede nad sopstvenim narodom: Volimo te, otadžbino naša.

Danas, na poslu, niko nije uključivao radio. Ili sam to ja, ipak, samo odbio da ga čujem?

10.04.2009.Vooooolimo te oootadžbino naaašaaa...

Bombardovano Proleće, jašta.

Čuveni Miki mi je juče doneo jedan papir, i reče: "Gle šta sam našao kod kuće, dok sam kopao po nekim sveskama. To su nam '99. bacali iz aviona u rovove kod Halova. Nažalost, nemam i one letke na kojima su bile naše slike u rovovima, kako jedemo pasulj, a koje su pravili NATO piloti dok su nas nadletali. Baci ovo na blog, ima da padne vrištanje!" Ne znam da li ćete da vrištite, ili ćete možda da se upišate od smeha. Danas, deset godina kasnije, moguće je sagledati potpunu debilnost, kako Nas koji smo se izazivali, tako i Njih koji su jedva čekali da ih neko izaziva.
Čudo jedno šta sve oni stvarno mogu. Bio sam ubeđen da "General Staff" (na engleskom), znači "Generalštab" ili "Glavni štab", ali ako oni tako kažu - e onda...
Iz ovog letka se jasno vidi koliko gladuje napaćeni narod na tom trulom Zapadu. Svaki čas progutaju po neko slovo ili razmaknicu, odmah se vidi da to nije mogao da napiše neki pravi SrBenda, jer bi tekst bio aBsolutno ispravan shodno pravo(slavno)j srBskoj gramatici, pardoniram se - pravopisu. Sa ove strane je bivše generalno osoblje u pitanju.
Malo li im je bilo onaj idiotizam "strahovito uspešan" (aman, kao da mu se još i dive), ali ko im je bre ta NATA?!!! Jel' to ona što živi u zajedničkom domaćinstvu sa Međunarodnom Mesnom Zajednicom?
I što samo mi da ne znamo padeže?

Ovaj i ovakav letak je sigurno "obeshrabrio" panduraciju&vojnike&rezerviste VJ, naročito one što su bili mobilisani u našem kraju. Nisu oni pukli zbog spavanja na daskama u blatnjavim rupama i po obijenim vikendicama oko Vrške Čuke, zbog zmija u rovovima i komaraca po zemunicama, zbog poluzelene slanine-sapunjare sa kožurajom od dva cola i "roze" delovima u tragovima, zbog internog šverca cigareta i hrane odozgo pa naniže ili zbog alkohola. Nisu ni zbog činjenice da su se ukopavali u rovove između okolnih brda (čitaj - ispod). To nema nikakve veze, kao ni priča da će Bugari da napadnu mučki s leđa, kao i uvek. A i NATA nije bombardovala kasarnu u Zaječaru, već je eksplodirao bojler u perionici ili kuhinji, whatever.
Sve to nema nikakve veze, pobedio je ovaj letak. Jeste, ali na takmičenju Evrovizije za Kretenizam Decenije. Taj letak (više) izgleda kao da ga je napisao Milošević lično, nego što podseća na propagandu koja je trebalo da obeshrabri Ljubitelje Otadžbine Naše.
Inače, prevođenje tekstova je danas jedna od najpopularnijih aktivnosti na internetu. Neko to prevodi samostalno, neki to rade višekorisnički pa skinute tekstove repostuju prevedene na druge jezike. Neko zna jezik pa samostalno prevodi, neko koristi programe-translatore. Možda je i NATA koristila još 99-te neki od takvih programa, s obzirom da su i dalje relativno neprecizni - naročito kod prevođenja na neku od varijanti jezika SFRJ braće.
Sve me nešto svrbi u mozgu: Jesu li NATO i NATA u nekom srodstvu, da li žive u zajedničkom domaćinstvu, sa okućnicom? Pitam zbog dečijeg dodatka, daleko bilo da je nešto drugo u pitanju. Čudo jedno taj srpskohrvatski/hrvatskosrpski jezik, zar ne?
Ovaj letak je podjednako ljakse kao i oni prošlogodišnji majski, negotinski, za lokalnu varijantu izbora. Ukoliko Oni gore u Beogradu imaju imalo mozga, obraza i zainteresovanosti, Negotin bi posle današnje majmunijade (čitaj: Osma sednica SO Negotin) trebalo za par meseci da dobije reprizu lokalnih izbora. Ukoliko. A ukoliko ne? Nema veze, ući ćemo ili mi u NATU, ili NATO u nas. Kako god bilo, penetracija će biti na pretek. Ako dodamo i Hrvate, ispašće to pravi gangbang. 
Групњак, bre.

***

Deset godina i još pet pride, sve je i dalje tu gde onomad beše:
Tadašnji ministar informisanja & poreza na mobilne telefone i satelitske antene, i dalje je tu. Sija. Pored lika tu je i delo, koje se još uvek bavi istragom poturica što na jučerašnji dan ne slaviše veličanstvenu pobedu zalivenu krvlju nevinih. Naših, naravno, ne njihovih.
Priglupe briselske sekretarice i dalje misle da je duhovito praviti viceve na temu godišnjice bombardovanja fotošopiranjem logotipova proizvođača sportske opreme.
Patridiotski OBRAZovana srBčad preti egzekucijom nesrBskoj direktorici škole u Subotici, jer nije ni znala da im je zabranila proslavu velike pobede protiv NATO antisrBske armade, koju su tada baš oni lično izvojevali - najvećma se laktajući u oteklim jalovim testisima Skota požarevačkog i njegovih metastaza.
Izdajnici srBstva i dalje bivaju targetirani, do naredne zgodne prilike za nestajanje istih.
Prošlo je punih petnaest godina od bombardovanja - kao tren. Izdajnici koji su uspeli da ih nekako prežive i dalje su trun u oku srBovanja.
Onima, koji vole otadžbinu ondašnju - istoga nikada dosta.
Pesma sirena i dalje odzvanja u šupljim glavama.
Zaslužni krimosi koje buduća vlast hapsi akontativno i na rate, podrazumeva se, optužuju za veze sa podzemljem nekakvu dojučerašnju vlast, iako se po spomenutim imenima vidi da se radi o onoj doprekjučerašnjoj, jer je stvarna dojučerašnja zapravo ona ista odsutrašnja sa kojom nije zajebavati se tek tako. Pazite da ne uganete mozak dok ovo čitate.
Negotinski politikopaćenici u identičnom sastavu, još uvek u krug jure sopstvene repove i buve, bave se predizbornom akrobatikom i postizbornim lupinzima. Svi su na okupu, nema odsutnih.
Leci i flajeri, nebitno čiji, prekrivaju Palanku i dalje istim bljuvotinama i antigramatikom. NATO je za njih malji deca.

Naredba o zamračivanju prozora u svet i pomračenju uma još uvek nije opozvana.
I dalje je na snazi.

p.s.
Da do kraja ipak budemo korektni, treba spomenuti da smo, za razliku od 1999. godine, umesto šizela i smirela neko kratko vreme imali vuvuzele i kuduzele. Ovakvi, kakvi smo, i to nam je dosta.

Martovske Ide ...

Prorok reče Cezaru: Čuvaj se Martovskih Ida!
Cezar: Martovske Ide su došle, a ništa se nije desilo.
Prorok: Da, ali još nisu prošle ...
(44. god. PNE)



... ili u srpskoj varijanti: Narode čuvaj se (celog) Marta meseca!

U Starom Rimu su pomenute Martovske Ide predstavljale naziv za 15. mart. Praznik posvećen bogu Marsu, dan punog Meseca, središnji dan ožujka.
Već spomenuh domaće strahote&traume koje traju vasceli mesec Marsov, i to tako godinama. Čovek se ne može otrgnuti utisku kako je to mesec u kome se krojila sudbina svakoga od nas, koliko danas toliko i juče.
Da bacimo pogled na te marsove dane, sudbinske kako za nas tako i ostatak Sveta:

01 - 1562. francuski katolici poklali 1200 protestanata, 1878. Srbija pobedila u II srpsko-turskom ratu, 1941. Bugarska pristupila Trojnom paktu, 1954. prva hidrogenska bomba aktivirana u Pacifiku na Bikinima, 1992. pucnjava u Sarajevu na pravoslavnoj svadbi, na referendumu Bosanci glasali za nezavisnost a u Crnoj Gori 2/3 njih bilo za formiranje SRJ
02 - 1917. ruski car Nikolaj II abdicirao, 1988. Slobodan Milošević ispred Savezne Skupštine govori Srbima sa Kosova da ће апси Власи, 1998. na Evropi (Jupiterov satelit) otkrivena voda
03 - 1878. Sanstefanskim mirovnim ugovorom između Rusije i Turske nastala Velika Bugarska koja je obuhvatala i delove današnje Istоčne Srbije (i čuveni Braćevac!), 2002. Švajcarci odlučili da uđu u UN (setili se), 2004. Koštunica postao premijer Srbije u vladi koju čine DSS+SPO+NS+G17 uz podršku SPS, istoga dana francuski Senat doneo zabranu isticanja (svih) verskih obeležja u državnim školama. Ovog dana po (starom) kalendaru SPC slavi se Nepoznata devojka iz bogate kuće u Aleksandriji ...
04 - 1152. Fridrih I Barbarosa postao kralj, 1945. rođendan SD "Crvena Zvezda", 1977. zemljotres u Bukureštu (u Negotinu se zgrade lelujale kao da su od pihtija - toga se odlično sećam), 1980. Robert Mugabe postao premijer Rodezije (potonji Zimbabve) i formirao prvu crnačku vlast (u zemlji koja danas važi za jednu od najgorih diktatura, i dalje pod njegovom komandom), 2004. katastrofalni požar u Hilandaru
05 - 1832. otvorena prva štamparija u Beogradu, 1922. rođen Pier Paolo Pazolini, 1933. Hitlerova NSRP pobedila na izborima za Rajhstag, 1953. umro Staljin, 1970. rođen Jerry A. Vučić
06 - 1882. Milan Obrenović proglasio Kraljevinu Srbiju, 1899. Bayer registrovao Aspirin(TM), 1941. Krunski savet Kraljevine Jugoslavije doneo odluku o pristupanju Trojnom Paktu, 2006. u duhu tolerancije vladika Pahomije je oslobođen optužbi za pedofiliju
07 - 1876. prvi telefonski razgovor, 1945. formirana prva jugoslovenska vlada koju je formirao komunista Tito sa demokratom Milanom Grolom (odakle mi je ovo poznato...)
08 - 1846. otvoreno prvo Srpsko čitalište, 1910. ustanovljen Dan žena, 2006. ustanovljen Svetski dan bubrega (neki u Albaniji još nisu uspeli da ga proglase za državni praznik, ali...)
09 - 1991. one demonstracije, 1994. umro Čarls Bukovski, 2007. Mlađan Dinkić konačno uspeo da uništi BK Televiziju
10 - 1831. osnovana francuska Legija stranaca u Alžiru, 1841. Vrhovni sud SAD oslobodio krivice afričke robove koji su zauzeli brod Amistad, 1959. prva Barbika predstavljena javnosti, 1991. zbog "rušilačkih demonstracija" od prethodnog dana tenkovi JNA izašli na ulice Beograda po prvi put u borbene svrhe od 1944. godine, istoga dana počela studentska Plišana revolucija
11 - 1981. desile se prve javne "Kosovo-Republjik" demonstracije u Prištini, 1985. Gorbačov postaje lider komunista SSSR, 1991. Monika Seleš izbija na 1. mesto WTA liste, 2004. teroristički napadi u Madridu, 2006. u Sheveningenu umro turista Slobodan Milošević, 2009. republički ministar Rasim Ljajić bio u poseti Negotinu, nisu ga dočekali predstavnici lokalnog odbora Nove Srbije niti mu pevali svoju himnu "Knjigu piše, Ra-ha-sim Lja-ha-jić" (tako autorski nadahnuto otpevanu na stranačkoj slavi, nekoliko dana pre ovoga)
12 - 1868. knez Mihailo Obrenović ukinuo zabranu upotrebe pravopisa Vuka Karadžića (4 godine po autorovoj smrti), 1894. prodata prva boca Coca-Cole, 1938. Hitler okupirao Austriju, 2001. Talibani u Avganistanu uništavaju dva najveća kipa Bude na svetu, 2003. pripadnici oružanih operativnih jedinica srpske DB pokušali državni udar i streljali u dvorištu Vlade premijera dr. Zorana Đinđića, proglašeno vanredno stanje i počela policijska akcija "Sablja"
13 - 1946. UDB-a uhapsila Dražu Mihailovića, 1975. umro nobelovac Ivo Andrić, 1990. uveden višepartijski sistem u SSSR, 2006. predsednik Srbije Boris Tadić izjavio da je Haški Tribunal odgovoran za smrt turiste Slobodana Miloševića
14 - 1879. rođen Albert Ajnštajn, 1883. umro Karl Marks, 2002. predstavnici Srbije, Crne Gore i EU potpisali sporazum kojim je posle 83 godine prestala da postoji država pod imenom Jugoslavija i dogovoreno formiranje Državne zajednice SCG, one iste koja ovog dana ali 2006. zbog mućki nije uspela da izabere svog predstavnika za Pesmu Evrovizije
15 - za Cezara smo već rekli šta mu se desilo, 1824. rođen Branko Radičević, 1883. prva telefonska stanica u Beogradu, 1907. prva žena-poslanik u parlamentu Finske
16 - 1991. Slobodan Milošević povukao predstavnike Srbije iz Predsedništva SFRJ jer nije proglašeno vanredno stanje zbog "rušilačkih demonstracija" na predlog generalčina (srbija tada nije postala Banana Republika, ali potom...), 2002. umro Bata Stojković
17 - 1969. Golda Meir postala prva premijerka Izraela, 1992. belačka većina u Južnoj Africi izglasala reforme za ukidanje aparthejda, 2004. na Kosovu demonstracije prerasle u divljaštvo sa ljudskim žrtvama, u Beogradu i Nišu mi-civilizovani patriotski spaljivali džamije
18 - 1780. rođen Miloš Obrenović, 1871. formirana Pariska Komuna kao rezultat radničke revolucije, 2003. Zoran Živković izabran za premijera Srbije
19 - 1563. okončan Verski rat u Francuskoj između katolika i protestanata, 1945. Velika Britanija priznala jugoslovensku vladu na čelu sa Titom, 1982. počeo Foklandski rat, 1999. prve strane diplomate napuštaju Beograd zbog moguće NATO intervencije protiv Srbije, 2008. umro ser Artur Klark, Hrvatska priznala nezavisno Kosovo
20 - 1852. objavljena knjiga "Čiča Tomina Koliba", 1933. nacisti otvorili prvi konc-logor Dahau, 1996. Britanci otkrili da i ljudi mogu da obole od bolesti "ludih krava", 1997. poslednji dan zimskih Studentskih protesta u Beogradu, 2003. SAD i Velika Britanija napale Irak
21 - 1685. rođen Johan Sebastian Bah, 1884. Francuska je po prvi put legalizovala radničke sindikate, 1960. policija pucala na crnačke demonstrante u Južnoj Africi i taj dan je potom proglašen Međunarodnim danom borbe protiv rasne diskriminacije, 1963. zatvoren Alkatraz, 2002. Papa Jovan Pavle II javno priznao da postoje slučajevi pedofilije u okviru Katoličke crkve i optužio te i takve sveštenike za služenje Đavolu
22 - 1312. zabranjen red Templara, 1832. umro Johan Volfgang Gete, 1895. braća Limijer prikazali prve pokretne slike, 1904. objavljena prva novinska kolor fotografija, 1992. ustanovljen Svetski dan voda
23 - 1839. u Boston Morning Postu prvi put objavljena skraćenica O.K. (all correct), 1857. u Njujorku pušten u rad prvi lift, 1919. Musolini formirao Fašističku partiju, 1950. ustanovljen Svetski dan meteorologije, 1999. Slobodan Milošević odbio mirovni plan za Kosovo a NATO nam svima zveknuo mošu i toga dana nije upriličio najavljeno (meteorološko) bombardovanje
24 - 1905. umro Žil Vern (vizionar), 1944. eto, rodio nam se Koštunica dr. Vojislav (bezvizionar), 1999. NATO započeo zaprašivanje SRJ ali ne protiv komaraca, 2008. umro Boris Dvornik (drugi najpoznatiji partizanski mitraljezac na svetu uz Ljubišu Samardžića a posle, naravno, Bate Životinje)
25 - 1844. proglašen Prvi srpski građanski zakonik, 1941. Kraljevina Jugoslavija zvanično je pristupila Trojnom taktu, 1957. zemlje Beneluksa, Francuska, Italija i Zapadna Nemačka potpisale Rimski sporazum kojim je postavljen kamen-temeljac današnje EU, 1991. na (nikada dokazanom) tajnom sastanku Milošević i Tuđman se dogovorili da podele SFRJ i sruše Antu Markovića, crtali po salvetama pa se posle obrisali, 2003. raspuštena JSO koja je streljala Zorana Đinđića
26 - 1707. Engleska i Škotska formirale Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije, 1992. Tajson osuđen na 6 godina robije zbog silovanja, 2009. aktuelna Vlada Republike Srbije obznanila svoj Supehikovski plan za suzbijanje ekonomske krize, tako što će oporezovati sa dodatnih 6% sva primanja preko 12000 dinara, počev od 1. maja pa u sledećih 18 meseci (narednih dana se ministri utrkuju ko će da izmisli gluplje obrazloženje za ovakvu budalaštinu)
27 - 1713. Španija predaje Gibraltar Velikoj Britaniji, 1860. u Njujorku patentiran spiralni vadičep, obavezni element kutije Prve pomoći kod Srba, 1941. državnim udarom oborena jugoslovenska Vlada zbog šurovanja sa Trojnim paktom (tako se uči u školi), 1999. oboren američki F-117 protivgradnom raketom (tako se pričalo) zbog čega je potom meteorološka služba NATO iste listom oduzela pripadnicima zapadnobalkanskih plemena, 2009. po ko zna koji put lokalne vlasti u Negotinu slikaju se sa "stranim donatorima" u zvaničnim prostorijama Skupštine opštine Negotin, u kojima je istaknuta zastava Republike Hrvatske bez grba ... ili ona naopako okrenuta naopake nam i upokojene SRJ?

 
28 - 1800. ujedinjenje Irske i Engleske, 1811. umro Dositej Obradović, 1939. okončan Španski građanski rat na zadovoljstvo đenerala Franka, ali i Hitlera, 1973. Marlon Brando odbio da primi Oskara i odrekao ga se u korist američkih indijanaca, 1989. proglašeni amandmani, čime je zaživeo Miloševićev srbijanski Ustav, 2003. na Fruškoj Gori pronađeni ostaci Ivana Stambolića koga je likvidirala ista banda državnih službenika pominjanih 12. marta
29 - 1956. u Novom Sadu osnovano "Sterijino pozorje", 2006. delimično pomračenje Sunca u Srbiji, 2009. srpski ministar Slobodan Milosavljević udara šlag (kakav pleonazam!) u "Utisku nedelje" na B92, na temu 6% dodatnog solidarnog poreza "kako bi svi ostali na poslu, a sve firme radile u vreme krize)
30 - 1432. rođen sultan Mehmed II Osvajač (potonji pokoritelj Vizantije, Srbije i Bosne), 1853. rođen Vinsent van Gog, 1867. sklopljen kupoprodajni ugovor kojim SAD od Rusije kupuju Aljasku (Аласку) za nešto više od 7 miliona dolara, 1967. NATO napustio Francusku zbog odluke Šarla de Gola da zemlja izađe iz te vojno-meteorološke organizacije, 1973. trupe SAD napustile Vijetnam čime je zvanično okončan Vijetnamski rat, 1979. u Iranu izglasana Islamska Republika, 1987. Van Gogova slika "Suncokreti" prodata za skoro 40 miliona dolara (sam slikar je umro 1890. u siromaštvu), 2003. američka država Nju Jork donela zakon o zabrani pušenja na javnim mestima, 2009. štampa u Srbiji na naslovnim stranama objavljuje da Vlada odustaje od +6% solidarnog harača, posle samo četiri dana ludiranja i glupiranja po medijima
31 - 1492. započet progon Jevreja iz Španije, 1727. umro ser Isak Njutn, 1889. Ajfelova kula otvorena za javnost, 1892. Srbija donela zakon o finansiranju sporta van škola čime se svrstala među prve evropske zemlje koje su to učinile, 1917. SAD od Danske za 32 miliona dolara kupile Devičanska ostrva u Karipskom moru (uporediti cifru sa onom za Aljasku i videti ko je tu ispao magarac), 1945. u konc-logoru Belsen umrla Ana Frank, pisac čuvenog Dnevnika, 1991. tzv. "krvavi Uskrs u Hrvatskoj", kada je na Plitvicama izbio prvi organizovani oružani sukob Srba i Hrvata, JNA ih kao razdvajala pa su zato žrtve bile (samo) obostrane, 1992. izraelski predsednik posetio i podsetio Španiju na 500 godina od početka progona Jevreja koji su odbili da pređu u katoličku veru, 1993. Savet bezbednosti UN ovlastio NATO da mlati svakog ko se usudi da zaleprša krilima iznad Bosne, 2001. u Holandiji sklopljeni prvi legalni homoseksualni brakovi.

...

 
31. marta 1980. godine umro je Džesi Ovens, američki crni atletičar, osvajač zlatnih medalja na Olimpijadi u Berlinu 1936. godine, isti onaj zbog koga je Hitler bežao iz svečane lože ne želeći da mu čestita. Mada, sam Ovens je lično tvrdio da i nije bilo baš tako, ali ... tvrdio je i da ga je daleko više ponizio američki predsednik Frenklin Delano Ruzvelt, koji je posle Olimpijade odbio da ga primi jer je u toku bila predizborna kampanja pa kandidat za reizbor nije smeo da se tek tako odrekne mogućih glasova iz južnjačkih država.

***

U noći 31. marta na 1. april 2009. godine ja nemam pametnija posla.
Konačno prođe i taj mart, najopasniji mesec u godini na ovim prostorima. Nadam se da ste to zaključili na osnovu probranih istorijskih događaja koji su se desili tokom tih 31 dana Marsovog meseca. Pa i ti Rimljani, baš nisu imali ni oni pametnija posla nego da ceo mesec poklone svom Bogu rata.
Blago nama, paganima.
Zato sad konačno može da se lakše diše, do proleća 2010. godine. Počinje period istorijskih datuma velikih pobeda ...

p.s.
Onaj tekst na početku nije istorijski, nego iz Šekspirovog "Julija Cezara".