Keep cool, don't scream

Mere predostrožnosti u slučaju vazdušnog napada:

1. ostanite pribrani
2. ne vrištite
3. ne trčite
4. sprečite stvaranje nereda
5. izvršavajte sva naređenja

Vintagraph

Ne, ne radi se ovde o citatu iz Orvelove "1984", uputstvima za građane Okeanije šta treba da rade u slučaju mučkog bombardovanja od strane agresorskih kučki iz Evroazije i Istazije. Ovo je američki plakat iz 1941. sačinjen u sklopu ratne propagande, u cilju pripreme domaće javnosti za pojačano angažovanje u ratu koji je širom sveta besnio već više od dve godine. Naravno, niko iole razuman ne bi naseo na priču o vazdušnom napadu na Ameriku od strane Nemačke i Japana, ukoliko je bar malo bio upoznat sa tehničkim mogućnostima prekookenskog preleta tadašnjih letelica (naročito vojnih, natovarenih bombama). Naravno, svako iole razuman i obavešten bi tada naročito držao jezik za zubima, jer bi trenutno postao "obaveštajno zanimljiv" baš zbog manjka neobaveštenosti.

Dakle, iako tek u naznakama, ipak je to bio uvod u "1984".

Isto kao i kod nas, sada, mada bi se za našu varijantu pre moglo reći da je orvelijanska razrada bez nekih šansi za skoriji zaključak. Kada su 1999. godine počele "odozgor" da padaju bombe, Srbistanci se nisu mnogo uzbudili: naviklo se ovde na to da svaki čas padaju neka govna s visina. I položaja. I opet će. Pašće pašče, umesto njega popeće se drugo. Pa onda sve iz početka.

Bitno je jedino da ostanete pribrani i ne vrištite, sve ostalo dolazi samo.

Pored proročanskog iščitavanja Hitlerove "Moje borbe", Džordž Orvel nam je u amanet ostavio još nekoliko proročanstava koja se već decenijama sama svakodnevno ispunjavaju:

1. "Veliki Brat nas posmatra", ali ne sa malih ekrana naših TV prijemnika, niti više iza naših leđa; sada to radi direktno iz naših glava, zato što sami na to pristajemo.
2. "Sve životinje su jednake, ali neke životinje su više jednake nego druge", predstavlja mantru koju svakodnevno dokazuje menažerija u Skupštini, Vladi, Crkvi, po opštinama, firmama i ostalim farmama.
3. "Onaj ko kontroliše prošlost, kontroliše budućnost; onaj ko kontroliše sadašnjost, kontroliše prošlost"... a svi se prave blesavi i "naivno" pitaju otkud taj cunami rehabilitacija kokardi, zarđalih kašika i mrtvačkih glava.
4. "Moć je kada pokidaš čovekov um u komade i onda ga ponovo sastaviš u novom obliku; onom, koji ti izabereš", govore nam uglas Veliki Brat, Farmer i Svinja - svako u svom terminu dnevne doze informisanja.
5. "Rat je mir. Sloboda je ropstvo. Neznanje je moć.", čine sveto trojstvo dvomisli besmisla.

Ne kritikujte. Ne budite lenji. Ne budite zatucani. Ne sanjajte.

Poslušno izvršavajte sva naređenja.

A sad svi na svoje zadatke, i neću više ništa da čujem.

Neslavna godišnjica

Na šesnaestu godinu od bombardovanja koje su vazdušne snage NATO izvršile nad ondašnjom SR Jugoslavijom vredi razmisliti o nekim činjenicama, pa u svetlu proteklog vremena propitati sebe i javnost. Način na koji je to bombardovanje, kojeg se svi gorko sećamo, bilo propraćeno u ondašnjoj strogo kontrolisanoj javnosti pod ratnim stanjem ne razlikuje se mnogo od sadašnjeg. Prigodna podsećanja na NATO kampanju i komemoracije žrtvama prethodnih godina, osobito po školama i vojnim ustanovama, pobuđuju me da umesto uvoda priložim misli Thomasa Manna (Nemačkim slušaocima, Vršac 2007):

"Postoji jedan list, organ Gestapoa - zove se Das Schwarze Korps - koji se oduvek isticao svojom bezočnošću i prostačkom duhovitošću. Taj list ima nekoliko saradnika koji su negde naučili nešto malo o pisanju, pa se sada stavljaju u moralnu pozituru i, kao literarni podvodači sile i nasilja, izigravaju zastupnike uvređene humanosti i morala - to što oni pišu spada u najbezobraznije, najbesmislenije i najodvratnije što je nacionalsocijalizam ikada ponudio svom narodu i celom svetu. Onaj ko bi te darovite članke čitao ne znajući za sve ono što je nacistička Nemačka, otkako je započela ovaj nesrećni pljačkaški rat, uradila ostalim narodima; onaj ko ne zna za onaj nadmeno-pobednički zanos kojim je zemlja godinama bila ponesena; onaj ko ne bi pomislio na Varšavu i Roterdam i London i Koventri i sve one trijumfalno opisane surovosti o kojima je izveštavala nemačka štampa - toga bi morao od straha da oblije znoj dok čita rečenice kojima se predskazuje budućnost anglosaksonskih zemalja, kojima očigledno, po tome, ništa drugo ne preostaje nego da se udave u sopstvenoj krvi.

Piskarala u službi Gestapoa na sav glas galame o povredi čovečnosti - jedne čovečnosti koju je sistem kojem služe, punih jedanaest godina, gazio i proglasio za nešto što pripada prošlosti. Šta su to mislili u svojim glavama? Da je totalni rat, koji su hvalili i uzdizali kao normalno stanje čovečanstva, jedna nemačka privilegija i da se njime, pa makar se radilo o sopstvenom životu ne sme poslužiti? Oni su računali sa civilizacijom drugih, tj. sa slabošću i onemoćalošću demokratija, računali su s time da će sebi potčiniti svet i pretvoriti ga u svoje roblje. Onaj ko je spreman i moćan da vodi rat, tome, mislili su oni, pripada svet, a to znači, njima. Nakratko se učinilo da su u pravu. Ima li ičeg odvratnijeg od ubilačke vike kojom su odgovorili na odluku slobodnih naroda da se, svim silama, suprotstave i učine kraj tom neviđenom nasilju."

Reč je o navodu iz jednog od govora koje je putem BBC-ja izgovorio Man pokušavajući da utiče na svoje sunarodnike onoliko opijene nacizmom u godinama pobeda da bi 1944-1945 iskusili svu gorčinu poraza koji su namenili drugima. Bilo bi neprirodno, mazohistički da, bilo ko od nas koji smo proveli one dane strepeći za svoj i živote bližnjih, danas tvrdimo da smo se radovali bombama i ubijanju. Bez obzira što smo znali da te bombe nisu tek tako, bez krivice. Još je nezahvalnije upoređivati Nemačku tridesetih i Srbiju devedesetih godina XX veka. Ipak, činjenica je da je beogradski režim posle nominalnog povlačenja JNA ostavio tešku artiljeriju snagama Vojske Republike srpske da ova dve i po godine svakodnevno bombarduje Sarajevo, da snajperisti sa okolnih brda ubijaju hladnokrvno čak i decu koja su sa rančevima krenula u školu, da ustreljuju putnike u tramvajima. Da li to u Srbiji ljudi hoće da znaju?

Tomas Man je, u svojoj ogorčenosti prema nacizmu, čak pretpostavljao da ima Nemaca u napadnutim gradovima koji opravdavaju bombardovanje: 

"Sigurno ima mnogo Libečana, Hamburžana, žitelja Kelna i Diseldorfa, koji tome nemaju šta da zamere i kad čuju brujanje aviona RAF-a nad svojim glavama požele ovima dobar uspeh. Ali takve ruševine ne zastrašuju onoga koji ne živi samo od simpatije za prošlost nego i od simpatije za budućnost. Propast jedne epohe ne mora da bude propast onoga čiji su koreni u njoj i iz koje je izrastao."

Bilo je krajnje licemerno kada su još one političke snage koje za osvajanje vlasti Petog oktobra imaju da zahvale NATO bombarderima pravile patetične komemoracije žrtvama koje su se pretvarale (voljno ili nevoljno) u rehabilitaciju bivše politike. Treba jasno reći: ovakva podsećanja na NATO kampanju vode ka opravdavanju politike Miloševićevog režima kao i širenju mržnje prema NATO, Evropskoj uniji i Zapadu (shvaćenom šire civilizacijski a ne samo politički). Da nije bilo tih bombi i ljudskih žrtava, na žalost i dečijih, sistem se ne bi razlabavio i do "promene" 2000. godine ne bi došlo to nam mora biti jasno. (stavljam reč promene pod navodnike jer se ispostavilo da je sve bila tek puka smena straže) 

Premda je nezahvalno praviti analogije Srbija danas liči na Vajmarsku Nemačku. U njoj u javnom životu preovladava potištenost i revanšizam zbog "nepravedno izgubljenih teritorija". Gomila suspregnutog daha čeka Vožda (nekog Gospodina Golužu) koji će raskinuti "Versajske lance", vojska čeka nekoga ko bi joj povratio staru glazuru. Nemački oficirski kor, pre svega nezadovoljan materijalnim statusom, priklonio se "češkom moleru" koji im je laskao i ponudio ambiciju da ponovo postanu silni - makar to u konačnom rezultatu značilo novi rat! Neverovatna politička neodgovornost zarad ličnog statusa!

Kada se danas u Srbiji osuđuju NATO, SAD i uopšte zapadni svet - da li to znači da, uprkos civilnim žrtvama, ne bi trebalo bombardovati položaje Islamske države? Da li onda treba, sa naknadnom pameću, osuditi i bombardovanje Nemačke tokom Drugog svetskog rata? Treba li biti apstraktni pacifista i skrstiti ruke pred zlom da se ne bi počinilo novo zlo? Koliko god nama u Srbiji izgledalo mučno mi moramo shvatiti da danas patetično ponavljati mantru o "NATO zlikovcima" znači samo jedno: prizivati novi rat.

A evo kako je Man zborio Nemcima 1945. godine:

"Ali to mora da uđe u vašu savest; ako hoćete da razumete šta se dogodilo, vi ćete morati da prođete kroz jedan proces prosvetljenja koji nećete smeti da shvatite kao delo propagande, jer je to neophodno da zaista saznate šta se dogodilo. Ono što je jedna sramna filozofija najprljavije vrste omogućila vašim vlastodršcima, ono što su oni učinili rukama vaših sinova i vašim rukama, to je neverovatno, ali je istina."

Nenad Ž. Petrović

Građanski savez (16.03.2015): Neslavna godišnjica i njeno obeležavanje

&

Slobodan Milošević je jedan od najvećih zlikovaca posle Drugog svetskog rata. Odgovoran je za granatiranje Vukovara, četvorogodišnju opsadu prelepog grada na Miljacki i pokolj Sarajlija. Odgovoran je i za genocid u Srebrenici, prebijanja studenata, ubistva Dade, Slavka, Milana i Ivana. Odgovoran je i za najveću hiperinflaciju, glad, nestašicu struje, ratne profite, iznošenje milijardi maraka na Kipar, medijski mrak, progon i zlostavljanje Albanaca, propast sopstvenog naroda i jedne velike i prave države. U svemu tome pomagali su mu sadašnji predsednik, premijer i fašistički smrad Šešelj. Palio je Balkan celu deceniju a onda je iz bunkera objavio rat celom svetu, i svoj goloruki narod označio kao mete.
Slava svim nevinim žrtvama te strašne i rušilačke politike balkanskog kasapina.

p.s.
Da ne bude zabune, ne pravdam NATO intervenciju jer je ista bila protivna međunarodnom pravu i nehumana, ali ako se i dalje busate da smo mi taj rat dobili i da nismo neposredno isti prouzrokovali, onda se setite svakog ubijenog Bošnjaka, Albanca, Hrvata i Srbina... Napadali smo druge, napali su i nas '99. Ako čak i mislite da smo odbranili suverenitet, pogledajte sa kojom državom se graničimo od 2008. godine.
Da se ne ponovi više nikada.
PEACE!!!

Radovan Nenadić
Facebook, 24.03.2015.

***

Građanski krug, Post #625 (25.03.2014): Od šizele do vuvuzele

Te, bombardujuće 1999. godine, u srpskom jeziku pojavile su se dve nove kovanice: "šizela" (zvuk sirene koji najavljuje početak vazdušne opasnosti) i "smirela" (zvuk sirene koja najavljuje prestanak vazdušne opasnosti). Kako stoje stvari, šesnaest godina kasnije, smirela se definitivno nije primila u ovim krajevima jer šizela još uvek nije odsvirala svoj poslednji ton.
Niti pokazuje trunku namere da to učini.

Ludaci koji su uvukli Srbiju u oružani sukob sa NATO paktom, političku i ekonomsku izolaciju od strane velikog broja zemalja u svetu, kompenzirali su tih godina sve svoje frustracije uvodeći građane ove zemlje i u unutrašnju izolaciju, međusobne sukobe od skupštinskog do porodičnog nivoa, urušavanje institucija i rastakanje društva u celini.
I strah, primitivne porive, kao najpodlije oruđe upravljanja ljudskim životima.

Poput Pavlovljevih eksperimenata na psima, srbijanske vlasti i dalje zlokoriste nesreću iz 1999. ne bi li, umesto da odaju počast svim postradalima, i dalje potpirivali netrpeljivost građana prema "drugima" i podjednako među sobom, podelama na "nas" i "njih" i "naše" i "njihove", beskonačno iznova dolivajući ulje na vatru zla Ali-Kaide. Nije ni čudo, svi su tu, isti kao pre 16 godina, na umalo istim mestima na kojima su tada bili, sa istim buzdovanom u rukama. Jedina razlika je nađubrena lipa u Požarevcu i ondašnja opozicija koja više ne postoji. A postojala je, šta god da vas lažu o tome.

Hajde da smirela konačno smeni šizelu.

Da li se ta smirela krije iza ovog simbola?
Prekinimo više da se branimo od sebe a podržavamo hitlerično-histerične (kolo)vođe. Odbranimo i podržimo bolju i drugačiju Srbiju, recimo im konačno DOSTA.

Od šizele do vuvuzele

Usled jučerašnjeg izbornoponavljačkog bombardovanja SPS propagandom, nismo stigli da spomenemo i onu tvrđu, NATO varijantu od pre petnaest godina. Deder danas i tu krivu drinu da ispravimo.
O NATO-ekskurziji je na blogu Građanski Krug već bilo reči. Da pogledamo čega je sve tu bilo - i ostalo.

11.03.2009. Istorijska čitanka

Doba globalnog otopljavanja

Internacionalna meteorološka organizacija NATO je u martu 1999. godine donela odluku da se hitno mora delovati u cilju daljeg sprečavanja širenja Ledenog doba, usled čega su na Balkanu i u Iraku ponovo zapaljene velike vatre ne bi li se povukle polarne kape koje su se spustile isuviše nisko da bi to bilo nadalje tolerisano. U cilju uštede ograničenih resursa, uglavnom su koristili satelitsku i vazdušnu službu za osmatranje i posipanje oblaka i ledenih kapa, dok su na terenu angažovali proverenu ekipu kotlara-ložača i rukovalaca na aktivnostima paljenja ogromnih lomača kojima bi oterali led.

Pomenuta ekipa terenaca se potom malo više zanela, pa je od određenih delova narodne nošnje Albanaca pomislila da su to takođe polarne kape, te su greškom, ili iz neznanja, preduzeli akciju u tom smeru.

Pokušalo se sa deljenjem besplatnih termo-šajkača, što je izazvalo zabunu, došlo je do velikog (ko)mešanja podvrsta, a NATO je ne uvidevši razliku sve zasuo antifrizom ne želevši ništa da rizikuje. Potom je moralo da dođe do arbitražnog razdvajanja nadležnosti, gde su Albancima ostali teritorija i polarne kapice, a Srbima zamrzivači i ostala bela tehnika. I antifriz svima. Protivgradne rakete su oduzete i jednima i drugima.
Irak? Kod njih su neki drugi klimatski uslovi pa ih ovde nećemo dalje spominjati.

24.03.2009. Jednom je dosta, pametnima...

Pre deset godina je...

Ma, bezveze bre narode.

Kome je stalo da tom užasnom periodu naših života sada, deset godina kasnije, organizuje još i godišnjicu? Čemu - da se podsetimo, kako se ne bi više dešavalo?! Jokbre, to kod nas ne pali, naprotiv potpaljuje. Maštu, pritom ne baš razvijenu.

Ili da im "ne oprostimo". Kome, ili šta - jer smo se izazivali, pa dobili? Kao, NATO-meteorolozi su polupali silne zgrade i mostove ne bi li Mrkonjić posle imao šta da gradi... A narod? Šta sa njim, da li iko o tome vodi brigu danas posle deset godina, kada je skoro isto - osim što nema Ćuruvije, ili Zorana da prizivaju i slute.
I dalje ne dozvoljavam nikome da u mom prisustvu izgovori onu o "traženju još i još bombardovanja", koju je "rekao" Đinđić. A takvih, koji to tvrde, ne da ima... Marš bre stoko, svojim sam očima gledao i ušima slušao na RAIUnoTV, šta je Zoran zaista rekao - na srpskom, i pogodio tačno koliko je još onom monstrumu pod lipom zafalilo dana da istera svoje. Da nam istera razum iz glave, da nas istera iz sopstvene kože. Da se zadovolji.
Danas oni koji su Zorana targetirali sede u ministarskim foteljama ili dopunjuju €vrosocijaldemokratama kvorum za EU zakone, po pristojnoj ceni.

Cijena? Prava sitnica.

Da li ikoga više zanima to što sam se zadesio od 22. do 25. marta 1999. godine u Beogradu, video svu sumanutost i ludilo koji su obuzeli ljude, kojima je lepo bilo najavljivano danima da će se desiti to što se desilo? Verujem da svako ima svoju priču.
Ne, nisu to bile filmske budalaštine - nemali broj Beograđana, podgrejan alkoholom, proveo je noć 23. marta po krovovima zgrada, uperenih baterijskih lampi i reflektora u nebo, urličući patriotske kletve sopstvene konačne nemoći, čekajući Njih da dođu. U sredu, 24. je po gradu zavladala neverovatna euforija kako bombardovanja uopšte neće biti, "čim nije sinoć, kada su svi najavljivali". Čitav taj dan sam proveo po raznim delovima grada i svuda video ili čuo baš to isto. Džaba je bila tekuća akcija prisilnog mobilisanja dilera po BG pijacama, ili bacanje pogleda "ispod oka" ka onima za koje se znalo da su iz Crne Gore, dok pričaju da ih na granici sa Srbijom ne puštaju da tamo uđu - nego ih vraćaju nazad.
Kada je prva zveknula u Topčider, sve se srušilo. Taman na kraj Dnevnika, kada je termin za vremensku prognozu. NATO-meteorolologija obogaćena uranijumom i osiromašena pameću.
Četvrtak 25. marta 1999. godine, u 12:30 je sa BAS-a krenuo poslednji negotinski autobus, za videla. Po noći se nije smelo da vozi. Prevoznik AS Negotin, čuvena diližansa preko Požarevca i Majdanpeka: sedišta 48, putnika 80. Od toga bar deset polaznika pandurske škole u Sremskoj Kamenici. Svi sede, uniformisani, bez karata, za razliku od nas ostalih ostataka.
Toga dana, na Autobuskoj stanici u Beogradu, shvatio sam kako je bilo jadnicima sa Titanika koji, dok brod tone, konačno prokljuve da čamaca i pojaseva za spasavanje nema dovoljno. Desetak hiljada ljudi guralo se po stanici, polovina da uđe u buseve ka spasonosnoj provinciji (pogrešno se tada mislilo), dok drugi deo stoji i nemo gleda, praznih pogleda. Došli ljudi, zapravo ne idu nigde, samo došli da gledaju. Skoro pa tišina, osim turiranja mašina autobusa; policija i vojska na sve strane, ništa manje izbezumljeni od ostalih.
Budžovani su svoju decu već sklonili, naravno službenim autima. Prvo to, a onda su se kolektivno prešaltovali svi u Civilnu zaštitu, da se ne bi nekom slučajno omaklo... Naravno da mislim na članove SPSekte.
Negotin je te godine popio dvadesetak projektila; zapravo, nije Negotin već selo Radujevac i prazni tankovi Jugopetrola. Lokalni vic kaže da kada su NATO piloti nadletali IHP Prahovo, komandi su javili da nema svrhe bacati bombe jer je tu izgleda već bilo neko bombardovanje. Sa zemlje.

Na današnji dan je zajebancija neprimerena, pre deset godina je nepar hiljada ljudi stradalo i više ih nema. Šta, poginulih 2500 civila i preko 1000 vojnika nisu nekoliko hiljada, i to samo sa srpske strane - onu drugu stranu nije patriotski spominjati?! Ni domaćinski, ni desničarski. Niti tradicionalno.
Ništa tu ne pomažu silna izginula deca, i srpska i albanska - DECA!, hladnjače, jame, streljanja, organi, Petrova Sela i Batajnice, žrtvovani vojnici, policajci, vozovi i autobusi puni civila, kolone traktora, radnici TV Beograd.
Srpske generalpatriote su u Hagu dobile za sopstvene, ali i za zasluge svoga Firera. Sa druge strane, kosovarske patriote su uglavnom izvukle guzice i biznise.
Znate šta? UČKaimmaterina i jednima i drugima!
Mi nismo dobili ništa. Ne od Haga, već od života. Srbi misle da su izgubili mnogo više nego što jesu, Albanci da su dobili manje nego što bi hteli. I jedni i drugi mantraju o teritoriji, onoj istoj na kojoj Gajgerovi brojači polude.
Da li je silnim patriotama domaćim ikada sinulo u usijanim glavama da su vojnici Dražen Mladenović i Dragan Jakovljević, streljani u Topčideru (opet) 5. oktobra 2004. godine, zapravo poslednje žrtve bombardovanja. Žrtve u krvi, prinesene na patriotski oltar vođi Sekte Patriotske Srbije, Satanu Mirinom?

Tada, pre deset godina, nepodobne su slali u mobilizacije ili na neplaćena odsustva isti oni koji danas vide rešenje za krizu u prinudnim odsustvovanjima sa posla ili dodatnim porezima na plate. Onda su imali policiju u svojim rukama, i danas im je Boris to opet poklonio. Ili vratio, kako ko gleda.
Eto, opet se pitam: Dokle bre više?!
Do krajnjih granica nekrofilne patriotske iznemoglosti. Prošao je februar, još malo će i mart - a ćeranje i dalje traje.

Priznajem, uplašio sam se da će danas Šutanovac, Tadić i Jeremić, uz terciranje Dačića, Vučića, Zorice Brunclik i "Slobode" zapevati onu užasavajuću himnu Miloševićeve pobede nad sopstvenim narodom: Volimo te, otadžbino naša.

Danas, na poslu, niko nije uključivao radio. Ili sam to ja, ipak, samo odbio da ga čujem?

10.04.2009.Vooooolimo te oootadžbino naaašaaa...

Bombardovano Proleće, jašta.

Čuveni Miki mi je juče doneo jedan papir, i reče: "Gle šta sam našao kod kuće, dok sam kopao po nekim sveskama. To su nam '99. bacali iz aviona u rovove kod Halova. Nažalost, nemam i one letke na kojima su bile naše slike u rovovima, kako jedemo pasulj, a koje su pravili NATO piloti dok su nas nadletali. Baci ovo na blog, ima da padne vrištanje!" Ne znam da li ćete da vrištite, ili ćete možda da se upišate od smeha. Danas, deset godina kasnije, moguće je sagledati potpunu debilnost, kako Nas koji smo se izazivali, tako i Njih koji su jedva čekali da ih neko izaziva.
Čudo jedno šta sve oni stvarno mogu. Bio sam ubeđen da "General Staff" (na engleskom), znači "Generalštab" ili "Glavni štab", ali ako oni tako kažu - e onda...
Iz ovog letka se jasno vidi koliko gladuje napaćeni narod na tom trulom Zapadu. Svaki čas progutaju po neko slovo ili razmaknicu, odmah se vidi da to nije mogao da napiše neki pravi SrBenda, jer bi tekst bio aBsolutno ispravan shodno pravo(slavno)j srBskoj gramatici, pardoniram se - pravopisu. Sa ove strane je bivše generalno osoblje u pitanju.
Malo li im je bilo onaj idiotizam "strahovito uspešan" (aman, kao da mu se još i dive), ali ko im je bre ta NATA?!!! Jel' to ona što živi u zajedničkom domaćinstvu sa Međunarodnom Mesnom Zajednicom?
I što samo mi da ne znamo padeže?

Ovaj i ovakav letak je sigurno "obeshrabrio" panduraciju&vojnike&rezerviste VJ, naročito one što su bili mobilisani u našem kraju. Nisu oni pukli zbog spavanja na daskama u blatnjavim rupama i po obijenim vikendicama oko Vrške Čuke, zbog zmija u rovovima i komaraca po zemunicama, zbog poluzelene slanine-sapunjare sa kožurajom od dva cola i "roze" delovima u tragovima, zbog internog šverca cigareta i hrane odozgo pa naniže ili zbog alkohola. Nisu ni zbog činjenice da su se ukopavali u rovove između okolnih brda (čitaj - ispod). To nema nikakve veze, kao ni priča da će Bugari da napadnu mučki s leđa, kao i uvek. A i NATA nije bombardovala kasarnu u Zaječaru, već je eksplodirao bojler u perionici ili kuhinji, whatever.
Sve to nema nikakve veze, pobedio je ovaj letak. Jeste, ali na takmičenju Evrovizije za Kretenizam Decenije. Taj letak (više) izgleda kao da ga je napisao Milošević lično, nego što podseća na propagandu koja je trebalo da obeshrabri Ljubitelje Otadžbine Naše.
Inače, prevođenje tekstova je danas jedna od najpopularnijih aktivnosti na internetu. Neko to prevodi samostalno, neki to rade višekorisnički pa skinute tekstove repostuju prevedene na druge jezike. Neko zna jezik pa samostalno prevodi, neko koristi programe-translatore. Možda je i NATA koristila još 99-te neki od takvih programa, s obzirom da su i dalje relativno neprecizni - naročito kod prevođenja na neku od varijanti jezika SFRJ braće.
Sve me nešto svrbi u mozgu: Jesu li NATO i NATA u nekom srodstvu, da li žive u zajedničkom domaćinstvu, sa okućnicom? Pitam zbog dečijeg dodatka, daleko bilo da je nešto drugo u pitanju. Čudo jedno taj srpskohrvatski/hrvatskosrpski jezik, zar ne?
Ovaj letak je podjednako ljakse kao i oni prošlogodišnji majski, negotinski, za lokalnu varijantu izbora. Ukoliko Oni gore u Beogradu imaju imalo mozga, obraza i zainteresovanosti, Negotin bi posle današnje majmunijade (čitaj: Osma sednica SO Negotin) trebalo za par meseci da dobije reprizu lokalnih izbora. Ukoliko. A ukoliko ne? Nema veze, ući ćemo ili mi u NATU, ili NATO u nas. Kako god bilo, penetracija će biti na pretek. Ako dodamo i Hrvate, ispašće to pravi gangbang. 
Групњак, bre.

***

Deset godina i još pet pride, sve je i dalje tu gde onomad beše:
Tadašnji ministar informisanja & poreza na mobilne telefone i satelitske antene, i dalje je tu. Sija. Pored lika tu je i delo, koje se još uvek bavi istragom poturica što na jučerašnji dan ne slaviše veličanstvenu pobedu zalivenu krvlju nevinih. Naših, naravno, ne njihovih.
Priglupe briselske sekretarice i dalje misle da je duhovito praviti viceve na temu godišnjice bombardovanja fotošopiranjem logotipova proizvođača sportske opreme.
Patridiotski OBRAZovana srBčad preti egzekucijom nesrBskoj direktorici škole u Subotici, jer nije ni znala da im je zabranila proslavu velike pobede protiv NATO antisrBske armade, koju su tada baš oni lično izvojevali - najvećma se laktajući u oteklim jalovim testisima Skota požarevačkog i njegovih metastaza.
Izdajnici srBstva i dalje bivaju targetirani, do naredne zgodne prilike za nestajanje istih.
Prošlo je punih petnaest godina od bombardovanja - kao tren. Izdajnici koji su uspeli da ih nekako prežive i dalje su trun u oku srBovanja.
Onima, koji vole otadžbinu ondašnju - istoga nikada dosta.
Pesma sirena i dalje odzvanja u šupljim glavama.
Zaslužni krimosi koje buduća vlast hapsi akontativno i na rate, podrazumeva se, optužuju za veze sa podzemljem nekakvu dojučerašnju vlast, iako se po spomenutim imenima vidi da se radi o onoj doprekjučerašnjoj, jer je stvarna dojučerašnja zapravo ona ista odsutrašnja sa kojom nije zajebavati se tek tako. Pazite da ne uganete mozak dok ovo čitate.
Negotinski politikopaćenici u identičnom sastavu, još uvek u krug jure sopstvene repove i buve, bave se predizbornom akrobatikom i postizbornim lupinzima. Svi su na okupu, nema odsutnih.
Leci i flajeri, nebitno čiji, prekrivaju Palanku i dalje istim bljuvotinama i antigramatikom. NATO je za njih malji deca.

Naredba o zamračivanju prozora u svet i pomračenju uma još uvek nije opozvana.
I dalje je na snazi.

p.s.
Da do kraja ipak budemo korektni, treba spomenuti da smo, za razliku od 1999. godine, umesto šizela i smirela neko kratko vreme imali vuvuzele i kuduzele. Ovakvi, kakvi smo, i to nam je dosta.

Vooooolimo te oootadžbino naaašaaa ...

Dok ne prikupim dovoljno validnih informacija o Osmoj sednici Skupštine opštine Negotin, održanoj danas na apsolutno nelegalan i nezakonit način, rešio sam da malo ubijem vreme podsećajući sve Nas na ono ludo proleće od pre deset godina.

Bombardovano Proleće, jašta.

Čuveni Miki mi je juče doneo jedan papir, i reče: "Gle šta sam našao kod kuće, dok sam kopao po nekim sveskama. To su nam '99-te bacali iz aviona u rovove kod Halova (selo kod Zaječara). Na žalost, nemam i one letke na kojima su bile naše slike u rovovima a koje su pravili NATO piloti dok su nas nadletali. Baci ovo na blog, ima da padne vrištanje!"
Pa sad, ne znam da li ćete da vrištite, ali ćete možda da se upišate od smeha. Danas, deset godina kasnije, moguće je sagledati potpunu debilnost kako Nas koji smo se izazivali, tako i Njih koji su jedva čekali da ih neko izaziva.

Prednjica

Čudo jedno šta sve oni stvarno mogu. Bio sam ubeđen da General Staff (na engleskom), znači Generalštab ili Glavni štab, ali ako oni tako kažu e onda ...

Zadnjica

Iz ovog letka se jasno vidi koliko gladuje napaćeni narod na tom trulom Zapadu! Svaki čas pa progutaju po neko slovo ili razmaknicu, odmah se vidi da to nije mogao da napiše neki pravi SrBenda jer bi tekst bio aBsolutno ispravan shodno pravo(slavno)j srBskoj gramatici, pardoniram se - pravopisu.
Sa ove strane je bivše generalno osoblje u pitanju ...
Malo li im je bilo onaj idiotizam "strahovito uspešan" (aman, kao da mu se još i dive), ali ... ko im je bre ta NATA?!!! Jel' to ona što živi u zajedničkom domaćinstvu sa Međunarodnom Mesnom Zajednicom?
MMZ.
MaMlaZi.
I što samo mi da ne znamo padeže?
Ovaj i ovakav letak je sigurno obeshrabrio panduraciju&vojnike&rezerviste VJ, naročito one što su bili mobilisani u našem kraju. Nisu pukli ni zbog spavanja na daskama u blatnjavim rupama i po obijenim vikendicama oko Vrške Čuke, ni zbog zmija u "rovovima" i komaraca po "zemunicama" (...), ni zbog poluzelene slanine-sapunjare sa kožurajom od dva cola i "roze" delovima u tragovima, ni zbog internog šverca cigareta i hrane odozgo pa naniže, ni zbog alkohola. Ni zbog činjenice da su se ukopavali u rovove između okolnih brda - čitaj ispod. To nema nikakve veze, kao ni priča da će Bugari da napadnu mučki s leđa, kao i uvek. A i NATA nije bombardovala kasarnu u Zaječaru, nego je eksplodirao bojler u perionici ... ili kuhinji, whatever.
Sve to nema nikakve veze, pobedio je ovaj letak.
Da, ali na takmičenju Evrovizije za Kretenizam Decenije.
Taj letak (više) izgleda kao da ga je napisao Milošević lično, nego što podseća na propagandu koja je trebalo da obeshrabri Ljubitelje Otadžbine Naše.
Inače, prevođenje tekstova je danas jedna od najpopularnijih aktivnosti na internetu. Neko to prevodi samostalno, neki to rade višekorisnički pa skinute tekstove repostuju prevedene na druge jezike. Neko zna jezik pa samostalno prevodi, neko koristi programe-translatore.
Možda je i NATA koristila još 99-te neki od takvih programa, obzirom da su i dalje relativno neprecizni - naročito kod prevođenja na neku od varijanti jezika SFRJ braće.
Naši €vromozgovi kažu da EU i NATO nemaju alternativu. Za EU se slažem. Za ONO drugo ... hm, o tome se može naširoko i naduboko da raspravlja - argumenata ima i ZA i PROTIV.
Lično, više mi se sviđa ono PROTIV, nekako mi se na floskulu "kad si s njima, nema da te biju" uvek javi iskustveni odgovor da Alijansa do sada još nije isprepucala nekoga ko se nije čačkao. Ili ako nije hteo, onda oni iščačkaju već nekog domaćeg Klena koji će da im odradi posao i uz put pokuša da se omrsi i otarasi domicilne opozicije izdajničke.
Kad već spomenuh stražnjice, evo šta Hrvati misle o osobnoj €vronatointegracijskoj vlasti im:
Sa ponuđene slike se odmah vidi da su u pitanju ubačeni agenti KGB, Sigurimi, BND i Sekuritatea. Kako bre to? Po tolikoj količini utrošenih crvenih flomastera, a rvatska guzca se nalazi na desnoj strani plakata (gledano sa strane onoga tkome je poruka upućena) - što je jasna poruka vladajućoj Kroatokratiji.
U Stradiji se takvo nešto uopšte ne bi moglo/smelo da desi. Čim bi ti patriodušebrižnici izneli ovaki plakat, bili bi poapšeni ko navijači Zvezde, jer se zna za koga Oni rade i šta najviše vole da rade (sa Partizanovim stadionom). Odakle sad pa navijači Zvezde? Pa, zbog tolike količine utrošenih crvenih flomastera ... bata Šurdo.

**

Sve me nešto svrbi u mozgu:
Jesu li NATO i NATA u nekom srodstvu, da li žive u zajedničkom domaćinstvu, sa okućnicom ... Pitam zbog dečijeg dodatka, daleko bilo da je nešto drugo u pitanju.
Čudo jedno taj srpskohrvatski/hrvatskosrpski jezik, zar ne?

p.s.
Ovaj letak je podjednako ljakse kao i oni prošlogodišnji majski, negotinski, za lokalnu varijantu izbora.
Ukoliko Oni gore u Beogradu imaju imalo mozga, obraza i zainteresovanosti, Negotin bi posle današnje majmunijade (čitaj: Osma sednica SO Negotin) trebalo za par meseci da dobije reprizu lokalnih izbora.
Ukoliko.
A ukoliko ne?
Nema veze, ući ćemo ili mi u NATU, ili NATO u nas. Kako god bilo, penetracija će biti na pretek ...
A ako dodamo i Hrvate, ispašće to pravi gangbang!!!
Групњак, бре.

Narod Nebeski, kušnja mu & kalendarska teorija zavere

6. april
Današnji dan je kroz istoriju umeo da bude veoma gadan po Narod Nebeski, iliti nas Srbe. Toga dana smo prečesto dobijali signale iz Otadžbine (sa Nebesa), formalno oličene u stotinama kila trotila (TNT) upakovanim u razna metalna pakovanja.
Odajemo poštu svim ljudima izginulim na pravdi Boga na današnji dan, bilo koje godine.

1941.
6. aprila 1941. godine nemački avioni su bombardovali Beograd i druge gradove po Jugoslaviji, a naši avioni su bombardovali Sofiju i Ćustendil u Bugarskoj. Po prvi put čujem za ovo, ali neka - da se zna.
Tako ti je to, jači uvek kinji onog slabijeg, shodno istorijskom trenutku.
6. aprila po novom, julijanskom kalendaru.

24. mart
Ovaj dan je već spominjan na blogu, ali ne zbog rođendana K. Drvojislava ...

1999.
24. marta 1999. godine otpočelo je NATO bombardovanje Beograda i Srbije (ovog puta), a mi smo (ovog puta) zabezeknuto blenuli u Nebo ne verujući šta nas je to opet snašlo.
Posle smo ipak (opet) "pobedili", ali tu priču već svi znaju.
24. marta po novom, julijanskom kalendaru.

...

Pa dobro bre, zašto sam najednom toliko dosadan i stalno potenciram tu kalendarsku notu?
Zbog nečega što mi je palo na pamet dok sam na B92 gledao Ružića i Aligrudića u "Dvouglu" kako balave oko Miloševića i Đinđića. To sam morao odmah da proverim.
Zbog ovoga (morate da kliknete na sliku):

6. april po novom, julijanskom kalendaru
isto je što i
24. mart po starom, gregorijanskom kalendaru

Plus, specijalitet 2009. Leta Gospodnjeg: Pravoslavni Uskrs pada u nedelju 19. aprila, po novom kalendaru, to jest - u nedelju 6. aprila po starom kalendaru.
Da zatvorimo krug.

***

E ovo je poštena TEORIJA ZAVERE dostojna Naroda Nebeskog, a ne tamo neki Zeitgeist pokret, 9/11, Grupa300, Zaliv Svinja, Svetska vlada, X-files i slične pomodarske izmišljotine zapadnjačke!
I za koga to stvarno radi onaj Tijanić kada hoće da nas proćera sa naciservisa €vropske Srbije?!! Nas koji od miss Srbije 1967, poznate glumice, magistra političkih nauka i astrološkog толмача Dnevnikaupolaosam postadosmo ... baš to.
Nije bila Milja kriva, nego narod baš voli dagaumozak.

Jednom je dosta, pametnima ...

Pre deset godina je ...

MA, BEZ VEZE BRE NARODE!

Kome je stalo da tom užasnom periodu naših života sada, deset godina kasnije, organizuje još i godišnjicu? Čemu, da se podsetimo kako se ne bi više dešavalo - jokbre, to kod nas ne pali, naprotiv potpaljuje. Maštu, i to ne baš razvijenu.
Ili da im ne oprostimo. Kome, ili šta - što smo se izazivali pa dobili?

Kao, NATO-meteorolozi su polupali silne zgrade i mostove ne bi li Mrkonjić posle imao šta da gradi ...

A narod? Šta sa njim, da li iko o tome vodi brigu danas posle deset godina, kada je skoro isto - osim što nema Ćuruvije, ili Zorana da prizivaju i slute ...
I dan danas ne dozvoljavam nikome da u mom prisustvu izgovori onu o "traženju još i još bombardovanja", koju je kao rekao Đinđić. A takvih ne da ima ... Marš bre stoko! Svojim sam očima gledao i ušima slušao na TVRAI1, šta je taj Čovek zaista rekao - na srpskom, i pogodio tačno koliko je još onom Monstrumu pod lipom zafalilo dana da istera svoje. Da nam istera razum iz glave, da nas istera iz sopstvene kože. Da se zadovolji.
Danas oni što su Zorana targetirali sede u ministarskim foteljama ili dopunjuju €vrosocijaldemokratama kvorum za EU zakone, po pristojnoj ceni.

Cijena? Prava sitnica ...



Da li nekoga zanima to što sam se zadesio od 22. do 25. marta baš te 1999. godine u Beogradu i video svu onu sumanutost i ludilo koji su obuzeli ljude, kojima je lepo bilo najavljivano danima da će se desiti ono što se desilo? Verujem da svako ima svoju priču.
Ne, nisu to bile filmske budalaštine - nemalo Beograđana, podgrejano alkoholom, provelo je noć 23. marta po krovovima zgrada, uperenih baterijskih lampi i reflektora u nebo, urličući patriotske kletve sopstvene konačne nemoći, čekajući Njih da dođu. U sredu, 24. je po gradu zavladala neverovatna euforija kako bombardovanja uopšte neće biti, "čim nije sinoć, kada su svi najavljivali". Čitav taj dan sam proveo po raznim delovima Beograda i svuda video ili čuo baš to isto. Džaba je bila tekuća akcija prisilnog mobilisanja dilera po BG pijacama ili bacanje pogleda "ispod oka" ka onima za koje se znalo da su iz Crne Gore dok pričaju da ih na granici sa Srbijom ne puštaju da tamo uđu nego ih vraćaju nazad.
Kada je prva zveknula u Topčider, sve se srušilo. Taman na kraj Dnevnika, kada je termin za vremensku prognozu. NATO-meteorolologija obogaćena uranijumom i osiromašena pameću.
Četvrtak 25. marta 1999. godine, u 12:30 je sa BAS-a krenuo poslednji negotinski autobus, za videla. Po noći se nije smelo da vozi. Prevoznik AS Negotin, čuvena diližansa preko Požarevca i Majdanpeka: sedišta 48, putnika 80. Od toga bar deset polaznika pandurske škole u Sremskoj Kamenici, i svi sede. Bez karata, za razliku od nas ostalih ostataka.
Toga dana, na Autobuskoj stanici u Beogradu, shvatio sam kako je bilo jadnicima sa Titanika koji, dok brod tone, konačno prokljuve da čamaca i pojaseva za spasavanje nema dovoljno. Par desetina hiljada ljudi guralo se po Stanici, polovina da uđe u buseve ka spasonosnoj provinciji (pogrešno se tada mislilo), dok drugi deo stoji i nemo gleda, praznih pogleda. Došli ljudi, zapravo ne idu nigde, samo došli da gledaju. Skoro pa tišina osim turiranja mašina autobusa; policija i vojska na sve strane, ništa manje izbezumljeni od ostalih.
Budžovani su svoju decu već sklonili, naravno službenim autima. Prvo to, a onda su se kolektivno prešaltovali svi u Civilnu zaštitu, da se ne bi nekom slučajno omaklo ... Naravno da mislim na članove Sekte.
Negotin je te godine popio dvadesetak projektila, zapravo i nije Negotin nego Radujevac i prazni tankovi Jugopetrola. Lokalni vic kaže da kada su NATO piloti nadletali IHP Prahovo, komanda im je javila da ne bacaju bombe jer je tu izgleda već bilo bombardovanje. Sa zemlje ...
Na današnji dan je zajebancija neprimerena, pre deset godina je nekoliko hiljada ljudi stradalo i više ih nema. Šta, poginulih 2500 civila i preko 1000 vojnika nisu nekoliko hiljada, i to samo sa srpske strane - onu drugu stranu nije patriotski spominjati?! Ni domaćinski, ni desničarski. Niti tradicionalno.

Ništa tu ne pomažu silna izginula deca, i srpska i albanska - DECA!, hladnjače, jame, streljanja, organi, Petrova Sela i Batajnice, žrtvovani vojnici, policajci, vozovi i autobusi puni civila, kolone traktora, radnici TV Beograd.
Srpske generalpatriote su u Hagu dobile za sopstvene, ali i za zasluge svoga Firera. Sa druge strane, kosovarske patriote su uglavnom izvukle guzice i biznise.
Znate šta? UČKAimmaterina i jednima i drugima!
Mi nismo dobili ništa. Ne od Haga, već od života. Srbi misle da su izgubili mnogo više nego što jesu, Albanci da su dobili manje nego što bi hteli. I jedni i drugi mantraju o teritoriji, onoj istoj na kojoj Gajgerovi brojači polude.
Da li je silnim patriotama domaćim ikada sinulo u usijanim glavama da su vojnici Dražen Mladenović i Dragan Jakovljević, streljani u Topčideru (opet) 5. oktobra 2004. godine, zapravo poslednje žrtve bombardovanja. Žrtve u krvi prinesene na patriotski oltar vođi Sekte Patriotske Srbije, Satanu Mirinom?
Tada, pre deset godina su nepodobne slali u mobilizacije ili na neplaćena odsustva isti oni koji danas vide rešenje za krizu u prinudnim odsustvovanjima sa posla ili dodatnim porezima na plate. Onda su imali policiju u svojim rukama, i danas im je Boris to opet poklonio. Ili vratio, kako ko gleda.



Eto, opet se pitam: Dokle bre više?!
Do krajnjih granica nekrofilne patriotske iznemoglosti ...

***

Prošao je februar, još malo će i mart - a teranje i dalje traje.



Priznajem da sam se uplašio kako će danas Šutanovac, Tadić i Jeremić, uz terciranje Dačića, Vučića, Zorice Brunclik i "Slobode" da zapevaju onu užasavajuću himnu Miloševićeve pobede nad sopstvenim narodom:

Volimo te otadžbino naša ...

Danas, na poslu, niko nije uključio radio.
Ili sam to ja, ipak, samo odbio da čujem?