Ali-Kaida

Ali-Kaida je teroristička organizacija, starija od bratske joj (ili znači sestrinske, kako se to ono znači sad kaže) al-Qaede. Svoje delovanje realizuje na prostoru Balkana, po fejsbuk profilima, tviteru, forumima, portalima i štampanim novinama - u rubrikama inspirativnih naslova poput 'Odjeci i reagovanja', 'Pisma čitalaca', 'Komentari' i sličnih firmi za istu stvar: naručeno blaćenje, pretnje i ućutkivanje onih koji nikako da se smire.

Članovi srBskog ogranka Ali-Kaide (naravno da postoje i po ostalim plemenima, bez izuzetka) budnim okom danonoćno prate svako patriotski nepodobno pisanje, lajanje protiv stubova "svete države": kruna, domaćin, crkva, krst, vlast, opozicija, premijer, predsednik, partija, ministri, plastifukse sa mikrofonima ugrađenim u sise kako bi im ruke bile slobodne za druge srBoljubive aktivnosti, vojska, policija, službe, arapski prijatelji, ruska braća, četnici, direktori, kriminalci, gazde, pink, dužina leta srBske patke u erekciji...

Sam naziv ove opake organizacije, na srBskom se ispravno piše i izgovara kao: "да, али..."

Pešadija Ali-Kaide biva regrutovana od malih nogu: na dečijim karnevalima, maskiranjem u četnike-gusare sa maramom na kojoj piše "živ je draža, umro nije"; u dečijim kampovima, gde klince obučene u maskirne uniforme popovi i lopovi uče da pucaju iz kalašnjikova; po društvenim mrežama, gde devojčice od 13 godina masovno potpisuju zahtev za smrtnu kaznu nekom ludaku ubici (uz roditeljski blagoslov koji glasi 'ako si, i dobro što si me o tome obavestila'... obavestila, a ne prvo pitala); po stadionima, gde se poziva na klanje i silovanje svih koji se ne uklapaju na tribinu nazvanu po odgovarajućoj strani sveta; na jutjubu, gde se kače snimci batinanja nastavnika koji zahtevaju znanje a ne daju zahtevane ocene; kada pubertetlije pišu po zidovima "smrt pederima, šiptarima, hrvatima, izdajnicima, ženama u crnom, biljanama, brankicama, vesnama...", "kinezi, mrš u japan" ili nacrtaju hakenkrojc sa četiri ocila. U školskim udžbenicima istorije, u kojima se neskriveno objavljuju laži i propagira kleronacionalističko kolektivno bezumlje.
Ali-Kaida deluje sveobuhvatno, ne dopušta ni trunku mogućnosti da joj nepoželjno ponašanje i pojedinci promaknu. Najveći broj njenih jurišnika posao nadzora i kontrole obavlja za džabe - neki iz ubeđenja, vere ili čiste palanačke pakosti, a neki iz straha; plaćeni bivaju samo Odabrani - njih nekoliko stotina, za čiju pripadnost se svi ostali međusobno utrkuju, napadajući kako targetirane tako i jedni druge.

Jurišnik Ali-Kaide će na svaku vašu izjavljenu rečenicu, komentar, stav, odgovoriti kontranapadom koji u sebi obavezno sadrži ALI. Odvagaće vas, lično, a ne ono što kažete; ponekad će napad započeti lažnim slaganjem sa vama, da zavara one koji komentare ne čitaju u celosti već samo njihove početke. Ali, ova posebna sorta domaćih talibana, te svoje "komentare" ne piše kako bi sa vama vodili polemiku - ne, nikako, jer njih argumentovana diskusija uopšte ne zanima, zapravo ih plaši - oni to rade sa samo jednim ciljem: da umuknete, povučete izrečeno, obrišete napisano. To postižu koristeći dve taktike: ad hominem (napadajući vas lično, bez ikakve veze sa stvarnom temom diskusije) ili ad personam (napadajući vas, napadaju vaš argument).

Ukoliko i dalje ne budete mirni, Ali-Kaida će preći na opipljive, tzv. terenske oblike komunikacije, njima primerenijim sredstvima argumentacije: maltretiranje na poslu (vas ili članova porodice); naglo zaletanje nepoznatog automobila na vas, iako uredno prelazite ulicu na pešačkom prelazu, poštujući semafor; ponavljano obijanje stana ili auta bez krađe stvari; cigla ili saksija na glavu ili auto; produkti lošeg varenja upakovani u vaše uredno zaključano poštansko sanduče; neprekinut niz naprasno negativnih ocena ili nepoloženih ispita vašeg naslednika, koji je do juče bio uzoran učenik; konstantno nestajanje stvari ili dokumentacije iz fijoka vašeg radnog stola na poslu (koje, takođe, uredno zaključavate); anonimni noćni telefonski pozivi; objavljivanje lažnih vaših fotografija ili video snimaka sa osobama koje uopšte ne poznajete, u situacijama u kojima nikada niste bili; palanačko megaabrovanje začinjeno pikanterijom iz vašeg privatnog života, stvarima za koje ni sami niste znali da su vam se u životu desile ili ste ih uradili; vaši novinski članci ili tekstovi knjiga koji naprasno više ne zadovoljavaju kriterijume urednika ili izdavača; serveri medija koji nikako da zaćute bivaju hakovani i obarani; vaš softver više ne ispunjava zahteve dosadašnjih korisnika, biva obrisan i kupljen novi skuplji i provereno manje funkcionalan, na dokazano nameštenom tenderu - a vi se kao programer snalazite za nove prihode na drugom mestu, Srbija je raj za preduzetništvo.

Ako vam još uvek nije dosta, autocenzura i dalje nije profunkcionisala, tu su Ali-Kaidine komite, da poguraju mašinu: zabrađeni momci u crnom, koji vam prebroje rebra bejzbol palicama i čizmama, počupaju kosu ili bradu dok čekate gradski prevoz; ručna bomba ubačena u redakciju, prostorije udruženja ili stranke; prebijanje protivkandidata; prebijanje i konstantno pljačkanje deteta ispred škole; fizički nasrtaji i pokušaji seksualnog zlostavljanja supruge, sestre, majke, kćeri; privođenje, hapšenje i osuđivanje po hitnom postupku tviteraša; šamaranje od strane nepoznatih lica, nasred ulice u po bela dana, na očigled prolaznika ili studenata; iznenadni nasrtaji rasnih (borbenih) pasa bez brnjice i vlasnika na vidiku, u parku kojim ste uredno šetali svako veče godinama bez ikakvih problema. Zaplena tiraža, zabrana novina.

Obavezno je i razbijanje izloga, spaljivanje knjiga, krađa patika.

Bitno je da vam sve vreme, negde u malom mozgu čuči strah od toga kako je posle svega možda preostalo još samo da vam neko uđe u stan ili na radno mesto, držeći kalašnjikov u rukama i opasan bombama, sa kamikaze-trakom oko čela na kojoj je banzai-poruka svetih ratnika velikomučenika Ali-Kaide ispisana Miroslavljevom ćirilicom.

Sve gore pomenuto kod nas se praktikuje decenijama, pa i duže. Obavezno počinje rečenicom koja u sebi sadrži suprotni veznik ali, i završava na isti način: od konclogora, preko pasaža u Svetogorskoj, do službenog ulaza u Nemanjinoj.

Članovi Ali-Kaide vam nikada nisu bili, niti će vam biti prijatelji. Brišite ih nemilosrdno sa svojih profila na društvenim mrežama, ignorišite ih i ne dopustite da vas truju uživo, na ulici. Ili će oni vas, kad-tad.

Za razliku od al-Qaede koja zvanično nema svoju državu i institucije, Ali-Kaida je ima.

Zove se Srbija.

***

"Probaj da razumeš, strah nije realan, on je proizvod tvojih misli. Da me pogrešno ne shvatiš, jer opasnost jeste vrlo stvarna, ali strah je samo izbor."

- Vil Smit, After Earth

Zoran Radmilović, Pismo jačem

Borba protiv ovog zla počinje onog trena kada pobedite taj strah, prvo u sebi pa potom oko sebe. Strah od istine - vaš, da je izgovorite, i drugih, da je čuju.