Isus, od Morske Pene

Direktno sa svog trona od stiropora, Tomislav nam je i ove godine uvalio mrsnu Poslanicu - za češanje. Pa nije valjda da ste mislili da neće...

Poštovana Nacijo,

Realno:
Ja neću da budem građanin sveta, zato što je moja nacionalnost moj Blagoslov, jer nam broj polako raste a popularnost još sporije opada. Postoje i tamo i ovde, danas i još uvek, neki što vuku unazad, koji bi hteli da nas povuku dole. Ali ja znam da im to neće uspeti jer je u nama sveprisutna vitalna moć da se takvima uvek kroz vekove odupremo.
Jer imamo mi našeg, Srbskog Isusa! Eno ga - stoji kraj auto puta; to je onaj isti što nam pomagaše da izgradimo predsednikovo imanje, vikendicu i crkvicu samoindulgencije.
Žao mi je globalne populacije jer samo jedan tako mali deo nje živi ovde; ako ništa drugo, svi ti stranci samo mogu da imitiraju našu moralnost, mogu da dođu - naravno, ne i da ostanu. Jer prosperitet mogu da zasluže samo retki, što nam daje snagu da koračamo snažno, sa obnovljenom verom da posle smrti imamo gde da odemo jer i Arhitekta lično stanuje ovde.
Jer imamo mi našeg, Srbskog Isusa! Eno ga - jača veru nacije; svakoga dana miliona nas je sve više.
On je ratar i polja pustih, i snaga naše Armije, on je grč na licu gladnih i siromašnih. U Boga verujem, jer je on jedan od Nas! On je moć u ljudima verolomnim, gorivo što pokreće naš Klan još od pećina, on je motiv i savest ubice jer ima moć da pomiluje i otkupi sve grehe. On je TV propovednik srca snažnog, lažno iskren i bistroga uma, beskrajno ljubazan, on je veliko slovo u jos većem kompjuteru. Džaba vam silne bombe, deco bez roditelja! Bojite se da je On u meni, i zato ćete vi da izgubite a mi ćemo da pobedimo, jer je on nas delija!
Jer imamo mi našeg, Srbskog Isusa! Eno ga - stoji kraj auto puta; sa bilborda vežba autoritet. Da, imamo mi našeg, Srbskog Isusa, što jača veru nacije; svakoga dana miliona nas je sve više.
Za jednu Naciju pod jednim Bogom. Živeli!

Srdačno vaš,

Tomislav realno Prvi s.r.

Tako je zborio Tomislav Zaratustra Nikolić, aktuelni konzument trona Morske Pene.
Pored drugih stvari, u koje se po običaju ič ne razume, prepodobni Toma Veronesalomivi prozborio je i sledeće:
"U Boga verujete koliko u sebe, jer ako ne verujete u sebe ni Bog vam ne može pomoći, a ako ne verujete u Boga ni sebi ne možete pomoći."

Očigledno, kao dokazano veći vernik od Pape, nadvojvoda Tomislav od Kokarde nije čuo za ove Franciskove reči:
"Nije neophodno da verujete u Boga da bi ste bili dobra osoba. Na jedan određeni način, tradicionalno poimanje Boga je zastarelo. Nepotrebno je ići u crkvu ili davati novac - za mnoge, sama priroda može da posluži kao crkva. Neki od najboljih ljudi u istoriji nisu verovali u Boga, dok su neka od najgorih dela bila počinjena baš u Njegovo ime."
Realno, za razliku od Tome Nadrealnog.

***

Kada u tekstu pesme "American Jesus" pankera Bad Religion zamenite odrednice koje se odnose na USofA i umesto njih stavite one koje asociraju na Stradiju ovdašnju, dobijete ovu Nikolićevu poslanicu s početka teksta. Turboreligiozni turbopredsednik jedne turbodržave drugačije ne bi ni mogao od ovakvog turboobraćanja narodu, kome umesto hleba ne nudi više čak ni buđave kolače i torte (da, nedajbože, kojim slučajem ne bi zajebao svog prestolonaslednika, Rada Malog od Kragujevca), već za gorak ukus realnosti nudi opore čajeve Supruge.predsednika.rs, od kojih se jedino skupljaju krajevi digestivnog trakta dok rupa u sredini sve više zavija. Bitno je da je u sebi, da se ne čuje, jer onda kao i da ga nema. Daleko od očiju i ušiju - daleko i od srca. Ćutanje je zlato, baš kao i poslednja kreacija Nikolićeve Socie.

 Serbische-Amerikanische Freundschaft GmbH

Način konzumiranja religije je isti u Srbalja i Amera; stoga, komotno može da stoji naslov "Serbian Jesus" i ne bi bilo nikakve razlike - čista estrada. Plastični (i stiroporski) Isus je sveprisutan: od Aljaske do Meksika, od Donjecka do Kamčatke, od Bajčetine do Dedinja, svud je ista slika - Srbija, Rusija, Sirija... i to je Amerika.
Turboreligioznost svetskih razmera smatra zdrav razum, humor i satiru svojim smrtnim neprijateljima. Svakoga dana imamo prilike da se u to uverimo, od Aljaske i Misisipija, preko Amsterdama, Pariza i Bajčetine, pa sve do Jerusalima i Kabula. Kada, pored toga, "religijom" proglase i svoje palanačko poimanje bavljenja politikom, onda se ne treba čuditi što kradikalski talibani svaki čas rado skaču u predizborna batinanja protivkandidata-kaura. Jer, izbori u Srbiji, to je proces koji traje - baš kao i Revolucija.
To je ono stvarno Zlo o kome takvi uporno govore u svojim "propovedima", pozivajući na Sveto Još.
Govore o sebi.

No discrepancies found, (a)business as usual.