Charlie Noir

Google Doodle 08.01.2015.

YourNZ, novozelandski blog (januar 2015)

- Umetnike nećete zastrašiti

Lucille Clerc (UK, 2015)

Pravo na izbor šta ćemo objaviti je, najblaže rečeno, podjednako bitno koliko i pravo na slobodu govora i slobodu štampe. Međutim, neke reakcije i komentari na Kiwiblogu, povodom napada na Šarli Ebdo, zaista prelaze granicu razumnosti. Progon i napadi na nevine muslimane ne razlikuju se od terorističkih napada, jer pokazuju na obostrano odsustvo tolerancije u odnosu na druge. Takvi stavovi i netolerantnost su na svoj način podjednako loši, poput onih kod terorista. Nedostaje još samo fizičko nasilje.


Kanadski komitet za slobodu štampe u svetu, godišnja nagrada za karikaturu 2010.
Dobitnici:
1. Žan Plantire - Planti (Francuska)
2. Riber Hanson (Švedska)
3. Signa Vilkinson (SAD)

 

Planti

Riber

Signa

Podstaknuti nedavnim pokušajem ubistva danskog karikaturiste Kurta Vestergarda, kao i činjenicom da je bogohuljenje odskora zvanično postalo krivično delo u Irskoj, Komitet je na konkursu za najbolju karikaturu 2010. godine odlučio da tema bude sledeća:
"Pravo da ne budete uvređeni nije pravo. Da li je moguće podstaći energičnu debatu i istovremeno ispoštovati religiozni senzibilitet?"

ostali radovi: Kap, Ričiardi, Hagen, Brinjo, Žiao Ćijang Hou

Truth be told - om saningen ska fram? izložba političkih karikatura skandinavskih autora
Muzej rada, Norčeping (Švedska) 12.11.2011. - 15.01.2012.

"Ne delim tvoje stavove, ali do smrti ću braniti tvoje pravo da ih iskažeš."
Volterova rečenica kao radni moto izložbe i naslov pozajmljen iz jednog švedskog pop-hita, ukazuju na temu koju obrađuju autori: tri tabua - seks, religija i politika. Da li treba reći istinu?

- Tabui su sveprisutni, kako u zemljama sa karikatura tako i u zemljama karikaturista. (Riber Hanson).
- Humor, to je jedini pravi tabu. (Aurel, karikaturista francuskog Le Monde)
- Facebook photo-album (13.12.2011)

Na braniku demokratije
Ljiljana Latinović, Građanski savez 08.01.2015.

Ubijeni su novinari i karikaturisti u Parizu! Izrešetani su u znak osvete za ismevanje proroka Muhameda. Godinama su živeli pod stalnom pretnjom muslimanskih ekstremista. Nisu prihvatili da ih strah parališe, nisu odustali od slobode izražavanja svog stava. Meta njihove satire su bili i poglavari drugih vera, političari i javne ličnosti, pojave u društvu koje su komentarisali.

Dejvid Poup (Australija)

Za čin ubistva nema opravdanja!
Većina će s pravom osuditi islamski fundamentalizam i takve ideje i teror pripisati zaostalosti u odnosu na savremenu evropsku civilizaciju. Sumnjam da bi ista spremnost postojala da se i svaki drugi vid isključivosti koji u krajnjem ishodu dovodi do pojedinačnih ili masovnih ubistava, svrsta u istu takvu zaostalost.
Na prostoru bivše nam zajedničke Jugoslavije u nacionalističkom transu, žestoko podsticanom od strane poglavara svih konfesija, ubijani su ljudi, pojedinačno, grupno, masovno, u ime vere i nacije. Do danas se nije dogodio obračun sa nacionalizmom. Naprotiv, ostao je omiljeni instrument svih vladajućih garnitura u ovih četvrt veka i nedodirljiv za ozbiljnu kritiku, a klerikalizacija društva ga samo podstiče.
Malo je država u svetu u kojima ljudi nisu i posle svetskih ratova ubijani zbog drugačijeg političkog stava.
Zašto nemamo isti kriterijum za svaku isključivost? Kako ne primećujemo da postavljanje bilo koje ideologije (rasne, nacionalne, neoliberalne, komunističke) na pijedestal nedodirljivosti za kritiku, vodi u istom pravcu kao i verski fundamentalizam? A kada nam to promakne, ubistva postaju nužan epilog.
Ubijeni su hrabri ljudi koji se nisu povukli pod pretnjom.
Koliko smo mi hrabri da kažemo da nas neoliberalizam (i nacionalizam kao njegov instrument) vode samo u dalju propast? Koliko smo sposobni da vidimo da je doveo do jačanja više desnih, ali i levih ekstrema koji će osiromašenom i beznadežnom prekarijatu nuditi nove bitke i krvav put do rešenja?

***

Pretnje.
Pretnje zbog pisanja, crtanja, čitanja. Ostaje još samo da (ponovo) proradi thought police, pa da ugasimo svetlo u mehani. Blizu smo tome, više nego što mislimo.