Poslednji mesec

Februar 1933. je bio poslednji mesec pred poslednje višestranačke izbore održane u tadašnjoj Nemačkoj. Mesec, u kome su postavljeni konačni temelji svog zla i ludila koje je potom zahvatilo Nemačku i ceo svet, osakativši ga za živote više desetina miliona ljudi.

Januar

Ponedeljak, 30
Na predlog nemačkog predsednika, generala Paula fon Hindenburga, Adolf Hitler polaže zakletvu i postaje novi nemački kancelar. Hitlerova Nacionalsocijalistička radnička partija (NSDAP) formira koalicionu Vladu sa Nacionalnom narodnom partijom (DNVP), u kojoj - na Hitlerovo izričito insistiranje - on dobija mesto kancelara, Vilhelm Frik postaje ministar unutrašnjih poslova Rajha a Herman Gering ministar unutrašnjih poslova Prusije. Ovim imenovanjima je nacistička partija uspela da uspostavi kontrolu nad policijom na teritoriji čitave Nemačke, čime je ispunjen jedan od ključnih ciljeva na putu konačnog preuzimanja celokupne vlasti u Nemačkoj.

Februar

Sreda, 1

Kao novoimenovani kancelar, Adolf Hitler drži svoj prvi govor pred Rajhstagom. Govor u celosti prenosi Nacionalni radio. Tada je izjavio: "Za četiri godine nemački seljaci više neće biti siromašni. Za četiri godine, u Nemačkoj više neće biti nezaposlenosti." Do 1936. nezaposlenost u Nemačkoj više nije postojala, baš kao što više nije postojala ni politička opozicija nacističkom režimu.

Četvrtak, 2

Herman Gering zabranjuje najavljene mitinge i demonstracije Komunističke partije Nemačke u Berlinu.

Petak, 3

Na tajnom sastanku sa visokim oficirima nemačke armije i mornarice, Hitler iznosi svoju ideju da prekrši Versajski sporazum iz 1919, ponovo uvede regrutaciju i krene u naoružavanje nemačke vojske. Takođe, predlaže vojne operacije koje bi omogućile širenje nemačkog "životnog prostora" (Lebensraum) na istok, što postaje jedan od glavnih geopolitičkih ciljeva Trećeg Rajha.

Herman Gering zabranjuje novine socijaldemokrata "Napred" (Vorwärts).

Subota, 4

Uz saglasnost predsednika fon Hindenburga, Hitler donosi "Dekret o zaštiti nemačkog naroda", koji policiji daje ovlašćenja da zabrani sve publikacije koje predstavljaju pretnju javnom redu i miru. Prekršiocima Uredbe sledi automatsko hapšenje i tromesečni zatvor - bez izdavanja naloga za privođenje.

Ponedeljak, 6

Hitler traži od predsednika fon Hindenburga da raspusti parlament jer "je njegov dalji rad onemogućen silama koje su protiv njega". Parlament raspušten, izbori zakazani za početak marta. General Ludendorf izjavljuje da je to potez "koji će Nemačku odvesti u katastrofu".

Sedam dana nakon imenovanja za kancelara, nacisti organizuju "Hitlerovu noć" u znak podrške svom lideru.

Sreda, 8

Hitler na sednici svog kabineta objavljuje da će Nemačka u narednih pet godina istrajati u nastojanju da se u potpunosti ponovo naoruža, a u okviru ispunjenja tog cilja će svaki program zapošljavanja koji sponzoriše država biti dodatno ocenjivan da li doprinosi razvoju Vermahta.

Petak, 10

Hitler proglašava kraj Marksizma kao ideologije.

Nedelja, 12

Nemački vicekancelar fon Papen zahteva od Katoličke crkve da podrži Hitlerovu vlast.

Sreda, 15

Novine "Napred" ponovo zabranjene u Berlinu.

Četvrtak, 16

Katoličke novine "Germania" upozoravaju javnost na opasnost i od nacista i komunista.

Petak, 17

Konrad Adenauer - gradonačelnik Kelna još od 1917. godine - odbija da se sastane sa Hitlerom nakon njegovog sletanja na gradski aerodrom. Pored toga, on naređuje uklanjanje svastika i ostalih nacističkih simbola sa svih javnih objekata u vlasništvu grada. Hitler mu se sveti mesec dana kasnije, kada šalje pripadnike SS jedinica da izbace Adenauera kroz prozor njegove kancelarije. Adenauer uspeva da im umakne, napušta Keln i krije se po raznim mestima širom Nemačke, sve dok mu 1936. nije bilo dozvoljeno da se vrati u svoj grad.

Nedelja, 19

Herman Gering, ministar unutrašnjih poslova Prusije, zabranjuje sva izdanja katoličkih novina. Neki od lidera i članova Katoličke partije desnog centra, koji su bili zaposleni u državnim službama, bivaju isterani sa radnih mesta po kratkom postupku i bez ikakvog objašnjenja.

Ponedeljak, 20

U rezidenciji predsedavajućeg Rajhstaga (Herman Gering, opet) održan je tajni sastanak Hitlera sa dvadesetak najvećih nemačkih industrijalaca. Razlog: prikupljanje donacija za izbornu kampanju nacističke partije na predstojećim martovskim parlamentarnim izborima.

Utorak, 21

Herman Gering, samoproklamovani nacistički lider najveće nemačke savezne države Prusije, u partijskom listu "Narodni posmatrač" (Völkischer Beobachter) objavljuje Uredbu u kojoj je pruskoj policiji naređeno da na licu mesta otvori vatru na svakog "neprijatelja države", kao i da sprovede momentalne discipinske mere prema svakom policajcu koji pokaže "neprimerenu obzirnost" prema takvima

Šest dana nakon izbacivanja iz Pruske akademije umetnosti zbog višegodišnjeg neslaganja sa nacistima (i pre njihovog dolaska na vlast), a u strahu za sopstveni život, nemački pisac Hajnrih Man beži u Francusku. Njegov mlađi brat, nobelovac Tomas Man, nekoliko meseci kasnije sa porodicom emigrira u Švajcarsku, a zatim 1939. u SAD.

Sreda, 22

Hitler daje nalog za formiranje prvih nacističkih "koncentracionih logora" (Konzentrazionslager), u kojima će protivnici režima biti držani u "zaštitnom pritvoru" (Schutzhaft) sve dok se "ne opamete".

Herman Gering u policiju ubacuje 55 hiljada jurišnika Nacističke partije, koji od siledžija tako odjednom postaju državni službenici. Raspoređuje ih u "pomoćnu policiju" (Hilfspolizei), koja za zadatak ima da pomaže redovnoj policiji u održavanju reda, a naročito u ophođenju prema komunistima (nakon paljenja Rajhstaga).

Četvrtak, 23

Nacistički režim donosi Uredbu kojom se homoseksualizam i pornografija zabranjuju u Nemačkoj. Konzumenti zabranjenog takođe bivaju upućivani "na koncentrisanje".

Petak, 24

Komunistička partija Nemačke organizuje svoje poslednje demonstracije, nakon čega policija upada u prostorije partijske centrale u Berlinu. Vlast potom izdaje obaveštenje da je policija tokom pretresa otkrila dokumenta koja ukazuju na to da su komunisti planirali da pale vladine zgrade, privatne firme i kuće.

Subota, 25

Hitler, rođen u austrijskom Braunau na Inu, "slavi" prvih godinu dana otkako je naturalizacijom dobio državljanstvo Rajha, čime je stekao pravo glasa i kandidovanja na predsedničkim izborima 1932. godine.

Nedelja, 26

Berlinska policija hapsi holandskog komunistu Marinusa van der Lubea i zadržava ga preko noći u pritvoru.

Ponedeljak, 27

Šest dana pred parlamentarne izbore, zgrada Rajhstaga je teško oštećena u požaru. Požar je prijavljen u 9:45 naveče; vatrogasci su otkrili šezdesetak žarišta po zgradi, a najveće je bilo u samoj skupštinskoj sali. Pomenuti Marinus van der Lube je pronađen i uhapšen u zapaljenoj zgradi. Nakon ispitivanja u policiji, priznao je da je on podmetnuo požar. Godinama kasnije, nekadašnji telohranitelj Ernsta Rema, osnivača SA (Sturmabteilung), izjavio je da je ekipa vođe berlinskih "braonkošuljaša" Karla Ernsta ušla u Rajhstag kroz jedan pomoćni tunel. U rukama su imali baklje i čekali da se pojavi van der Lube (koga su dovukli iz policije). Istoričar Vilijam Šajrer je 1960. rekao: "Verovatno nikada nećemo saznati kompletnu istinu o paljenju Rajhstaga. Skoro svi koji su o tome nešto znali danas su mrtvi, a većinu je pobio Hitler u mesecima nakon tog događaja." Za paljenje Rajhstaga je bila optužena grupa komunista, u kojoj je pored van der Lubea bio i Georgi Dimitrov, ali samo je Holanđanin na kraju bio osuđen i pogubljen, dok su ostali bili oslobođeni krivice usled nedostatka dokaza. Hitler je požar u zgradi Rajhstaga iskoristio da se otarasi unutarpartijske konkurencije - čistkama, koje su trajale narednih šest meseci, u kojima je SA bila i bukvalno obezglavljena (počev od Rema pa naniže) i konačno nestala.

Paljenje Rajhstaga je bilo odličan izgovor za izdavanje naredbi o vanrednim situacijama,  već narednog dana, koje su Hitleru omogućile da potom vlada putem uredbi.

Utorak, 28

Samo nekoliko sati nakon izbijanja požara u Rajhstagu, kancelar Adolf Hitler i njegov ministarski kabinet podnose predsedniku fon Hindenburgu na potpisivanje vanredni Ukaz, shodno članu 48 nemačkog Ustava. Nazvali su ga "Ukaz predsednika Rajha o zaštiti naroda i države", i odmah nakon potpisivanja od strane predsednika je stupio na snagu kao "mera odbrane od komunističkog nasilja koje ugrožava državu". Osim suspendovanja garantovanih "ličnih sloboda", "slobode izražavanja mišljenja", "slobode štampe", "prava na okupljanje" i "prava na udruživanje", Ukazom je uvedena smrtna kazna za širok spektar krivičnih dela, uključujući "ozbiljno narušavanje mira" od strane naoružanih osoba. Hitlerovi jurišnici su, potom, širom Nemačke krenuli u masovna pritvaranja i hapšenja (ne samo komunista), uključujući i neke od poslanika Parlamenta.

Rad Komunističke partije Nemačke je nezvanično (ali u potpunosti) stavljen van zakona.

Dan nakon paljevine Rajhstaga, uhapšen je poznati pacifista i protivnik nacista, pisac Karl fon Osicki, poznat i po tome što je razotkrio i objavio istinu o tajnom naoružavanju Nemačke (proizvodnja aviona u tajnim fabrikama i obuka pilota u Sovjetskom savezu) suprotno Versajskom sporazumu, zbog čega je 1931. bio optužen za veleizdaju i špijunažu, i stavljen na crnu listu. Odveden je prvo u berlinski zatvor Špandau, odakle je prebačen u konclogor Estervegen-Papenburg. Iako je bio utamničen u logoru, Nobelov komitet mu 1935. godine dodeljuje Nagradu za mir. Karl fon Osicki umire u logorskoj bolnici 1936. godine.

Preostale dane do martovskih izbora obeležilo je mahnito nasilje nacističkih državnih i paradržavnih bandi, koje su užurbano sprovodile naređenje o totalnoj čistki svih političkih protivnika - Komunističke partije, Socijaldemokratske partije, levičara, sindikalaca, Katoličke partije desnog centra...

I ne samo njih.

Mart

Petak, 3

Ernst Telman, lider Komunističke partije Nemačke i kandidat na predsedničkim izborima 1932. godine, uhapšen je u svom stanu u Berlinu dva dana pred parlamentarne izbore. Iako je dva dana kasnije bio ponovo izabran za poslanika u Parlamentu, ostatak života je proveo u zatvoru. Ubijen je u koncentracionom logoru Buhenvald, 18. avgusta 1944. godine.

Nedelja, 5

Održani poslednji višestranački parlamentarni izbori u Nemačkoj, pre završetka Drugog svetskog rata (preciznije rečeno, bili su to poslednji slobodni izbori u ujedinjenoj Nemačkoj do pada Berlinskog zida 1990. godine). Geringovi hilfspolicajci su se na biračkim mestima pojavili u svojstvu "nezavisnih posmatrača" ovih izbora. Čak i pod takvim pritiskom na glasače, Hitlerova Nacionalsocijalistička partija je osvojila samo 43,91% glasova, zbog čega su ponovo morali da zatraže koalicionu pomoć svojih narodnjačkih satelita iz DNVP (koji su osvojili 7,97%). Izborni cenzus nije postojao, već je za ulazak u Parlament bilo potrebno preći tzv. prirodni prag (oko 0,16% ili 1/647 od ukupnog broja glasova, tj. broja poslanika u Rajhstagu). Na izbore je izašlo 39.655.029 Nemaca sa pravom glasa (88,74%), od čega je samo 52.807 bilo "bačeno" na 3 liste koje nisu ušle u Parlament (od ukupno 15 koje su učestvovale na izborima). Iako je osvojila 81 poslanički mandat, Komunistička partija nikada nije ušla u Parlament formiran na tim izborima - njeni poslanici su listom bili pohapšeni ili u bekstvu.
Hitler je tako obezbedio početnu parlamentarnu dvopartijsku većinu, tešku nepunih 52%.

Dvadesetak dana kasnije, tačno mesec nakon paljenja Rajhstaga (27. marta), Hitler ucenama i pretnjama nekako uspeva da obezbedi dvotrećinsku većinu (uz "izostanak" svih poslanika Komunističke partije i nekoliko zastrašenih Socijaldemokrata) za usvajanje "Zakona o delovanju u cilju sprečavanja stradanja Naroda i Rajha", koji mu je omogućio da kabinetski donosi i sprovodi zakone bez učešća Parlamenta.

Uz pomoć ovog Zakona i prethodnog Ukaza predsednika, donetog nakon paljenja Rajhstaga, Hitlerova nacionalsocijalistička vlast je konačno prerasla u legalizovanu diktaturu.

U zemlji Mordor gde senke leže, u nedelju 4. marta 6. godine Naprednog doba (2018), biće održani izbori za odbornike gradske skupštine Barad-Dura (koji je prestonica te zemlje). Svaka sličnost budućih događaja (u narednih mesec dana) sa onima opisanim u ovom tekstu, biće (i već je) - namerna.

Tolkin je svojevremeno izjavio da mu je kao uzor za Saurona, Mordor i Orke u "Gospodaru prstenova" poslužila nacistička Nemačka. Ko zna za šta ćemo mi ovakvi, kakvi smo danas, jednoga dana nekome poslužiti. Svakako ni za šta pametno niti lepo.
Nije preporučljivo ovih dana šetati se naokolo džepova punih šibica, pritom glasno kritikujući Mordorsku vlast. Mogli bi ste preko noći naprasno da priznate i neku paljevinu, iako na sve strane ima onih koji daleko više smrde na benzin, dim i sumpor. A neki od njih nose i upaljene baklje, usred bela dana, kao da ne vide dobro jer im se neki mrak navukao na oči.
I mozgove.