Ovde je već bilo reči o paljenju Rajhstaga, 27. februara 1933.godine.
Za tu paljevinu bio je optužen holanđanin Marinus van der Lube, član Komunističke partije. Uhvaćen je kako luta zgradom Rajhstaga u plamenu, džepova punih šibica i upaljača. Uhićenje su organizovali i sproveli Removi braonkošuljaši, u to vreme (baš zgodno) prepakovani u hilfspolicajce.
Postoje stihovi jedne (ne i jedine) pesme posvećeni priglupom (u zdravstvenom kartonu mu je pisalo da ima "mentalni sklop 12-godišnjeg deteta"), nesrećno navučenom, optuženom i giljotiniranom Holanđaninu, Marinusu van der Lubeu. Nazvana je "Feurio!", po kombinaciji nemačkih reči za vatru i bes (feuer / furiose), destrukciju, i nalazi se na albumu "Kuća Laži" (Haus der Lüge) koji su 1989. objavili berlinski Einstürzende Neubauten.
Za tu paljevinu bio je optužen holanđanin Marinus van der Lube, član Komunističke partije. Uhvaćen je kako luta zgradom Rajhstaga u plamenu, džepova punih šibica i upaljača. Uhićenje su organizovali i sproveli Removi braonkošuljaši, u to vreme (baš zgodno) prepakovani u hilfspolicajce.
Postoje stihovi jedne (ne i jedine) pesme posvećeni priglupom (u zdravstvenom kartonu mu je pisalo da ima "mentalni sklop 12-godišnjeg deteta"), nesrećno navučenom, optuženom i giljotiniranom Holanđaninu, Marinusu van der Lubeu. Nazvana je "Feurio!", po kombinaciji nemačkih reči za vatru i bes (feuer / furiose), destrukciju, i nalazi se na albumu "Kuća Laži" (Haus der Lüge) koji su 1989. objavili berlinski Einstürzende Neubauten.
Marinus, Marinus, hörst du mich?
Marinus, Marinus, du warst es nicht.
Es war König Feurio!
Marinus, Marinus, du warst es nicht.
Es war König Feurio!
Marinuse, da li me čuješ?
Marinuse, to nisi bio ti.
Bio je to Kralj Vatrobes!
Marinuse, iako jesi - ipak nisi.
Bio je to tadašnji ministar policije, Herman Gering lično.
I evo ga opet.
***
Tridesetih godina prošlog veka, u Čikagu i drugim velikim američkim gradovima, tzv. građevinska mafija je u saradnji sa lokalnim vlastima sprovodila "čišćenje" građevinskog zemljišta na koje je bacila oko tako što su plaćeni batinaši izazivali požare u zgradama predviđenim za rušenje i potonju novogradnju (neubauten), a neretko i nasilno izbacivali stanare na ulicu (i to najčešće noću). Podmetali bi oni požare i kasnije, tokom radova, ukoliko bi "investitor" uvideo da neće moći da obezbedi potreban novac za završetak poslova, pa bi onda naplaćivali debelu protivpožarnu odštetu od osiguranja i tako se izvlačili iz finansijskih problema, uz obavezne produžetke rokova pa čak i napuštanje već započetih projekata. Sve bi to, naravno, revnosno na sebe preuzimale korumpirane lokalne uprave, tražile nove "investitore" i krpile budžetskim parama crne rupe, ponekad završavale radove a ponekad ih u potpunosti napuštale i zapuštale.
Osamdesetak godina kasnije, Srbija je svom snagom u unapređenoj verziji prvobitne akumulacije kapitala, koja traje već treću deceniju. Pardon, u tranziciji.
Od svitanja (2. februar) do sumraka (25. februar). |
- Siniša Mali (RTS, 25.02.2018)
Pre tri nedelje, 3. februara, u blogpostu "Poslednji mesec", pored priče o poslednjem mesecu (februar 1933) pred poslednje slobodne višestranačke izbore u Nemačkoj sve do pada Bellinskog zida - u kojoj ima i određenih događaja koji podebelo liče na neke od onih koji su snašli nas, 85 godina kasnije - na kraju teksta, u tarabićko-trgovčevićevsko proročanskom duhu, ispod slike BGH2O kula u jutarnjoj magli, stoji i ovo:
"Nije preporučljivo ovih dana šetati se naokolo džepova punih šibica, pritom glasno kritikujući (aktuelnu) vlast. Mogli bi ste preko noći naprasno da priznate i neku paljevinu, iako na sve strane (oko vas) ima onih koji daleko više smrde na benzin, dim i sumpor. A neki od njih nose i upaljene baklje, usred bela dana, kao da ne vide dobro jer im se neki mrak navukao na oči. I mozgove."
Poslednja istraživanja javnog mnenja kažu da u poslednjoj nedelji pred gradske izbore lista SNS ima oko 40% podrške, a njihovih koalicionih prilepaka SPS oko 7,5%.
Pored redovnog i obaveznog laganja koje svakodnevno praktikuju ljudi iz samog vrha vlasti, kradikalski bašibozuk je konačno počeo i fizički da ometa i sprečava skupove aktivista stranaka i grupa građana koje slove za opozicione. Pritom su obavezno "uniformisani", sa jasno istaknutim stranačkim obeležjima na garderobi koju nose.
Srbijanska policija je tokom februara uhapsila više stranih državljana, koje su prorežimski tabloidi ekspresno proglasili stranim špijunima i teroristima pre sprovedenih istražnih (i ostalih) radnji.
Zastrašivanje građana sa biračkim pravom je postalo zamena za zastarelo "Dobro jutro, komšija".
Svaka sličnost 1933. i 2018. postaje sve manje slučajna.
Kalendari ove dve godine se ne poklapaju za samo jedan dan, ali sumnjam da je to razlog.
No comments:
Post a Comment