Pera

Danice, deder reci šta vidimo na ovoj slici?
Nemaš pojma, šta god da si pomislila.

Petričićeva karikatura bi bila još preciznija kao dijagnoza stanja ovdašnjeg političkog sistema da je spustio Vučića ispod Č&Č sabotera, ali da on tom testerom seče stablo ispod sebe. Poput kolege detlića.

Da ima imalo zdrave pameti, Aleksandar Vučić bi shvatio da sečenjem grane opoziciji (kao da im nije dosta šta i kako rade) zapravo samom sebi seče to drvo na koje se (zajedno sa ostalima) popeo glumatajući da je na nebesima, a ne na zemlji. Važi kako za opoziciju tako i za "opoziciju", podjednako.

Da ima, ali nema.

Dokazano u praksi.

Sve bi bilo drugačije da je Pera otišao pravo u policiju?

Ne bi.

Da se ne zanosimo.

***

Deluje nejasno kako je moguće da Šizoje toliko dugo bije glavom o zidove (koje dobrim delom sam podiže oko sebe i svih nas) bez ikakvih vidljivih posledica. Deder da vidimo šta nauka ima da kaže na tu temu - ornitologija posebno, ako u obzirom uzmemo grabljivopreletački karakter na kome je sazdana kradikalska ekipa lešinara:

Prosečan detlić besomučno udari kljunom u drvo od 8000-12000 puta u toku dana, silom koja je 1200 puta veća od gravitacione. Kako ove ptice ne zadobiju ozbiljne povrede, niti imaju glavobolje?

Kako se obično priroda za sve pobrine tako je detlića obdarila brojnim karakteristikama tako osmišljenim da zaštite njegov malen i gladak mozak. Za razliku od većine drugih ptica čije su lobanje krhke, detlić ima veoma snažnu lobanju od koštanog tkiva sunđeraste strukture i velike gustine koje je neravnomerno raspoređeno, odnosno najviše je koncentrisano na čelu i potiljku. Za razliku od ljudskog mozga koji pluta u likvoru, mozak detlića je čvrsto zatvoren u lobanji sa vrlo malo cerebrospinalne tečnosti, što znači da mozak detlića nema prostora za kretanje i zahvaljujući tome sila pri udaru se ravnomernije prenosi na veću površinu. To je verovatno najvažnija karakteristika koja pomaže detliću da izbegne potrese. Kompjuterske simulacije su pokazale da 99,7% energije od udarca u drvo apsorbuju jaki vratni mišići i spovode u telo dok zanemarljivih 0,3% utiče na mozak.

Građa kljuna takođe ima veliku ulogu u ublažavanju udara. Spoljno tkivo gornjeg kljuna je duže od donjeg dok je struktura donjeg kljuna jača, pa se sila prenosi na donji deo lobanje a zatim u telo. Osim toga kljun i lobanja su povezani elastičnim hrskavičavim tkivom koje značajno amortizuje udarac. Kako ova energija greje mozak, detlići kucaju u kratkom rafalnom intervalu nakon koga prave pauzu da bi se mozak ohladio.

- Medias, 10.04.2017.

Da li se između Šizojevih ušiju nalazi malen i gladak mozak ili nešto drugo, ornitologija ne daje odgovor. Jasno je da ni cenzusnih 3 a kamoli 0,3% na "to" ne utiče. Svejedno, štagod bilo, svakako je od silnog treskanja pregrejano do usijanja i pitanje je da li se uopšte može ohladiti.

Ne može.

Da se ne zanosimo.

Eto, i to smo rešili.