Zašto kengur

Kompletno ludilo i besnilo ovdašnje, ne samo ovih dana već poslednjih sto i kusur godina, staje u sledeći citat iz Orvelove "1984":

Dokle god su oni (Prolovi) radili i množili se, ostale njihove aktivnosti bile su beznačajne. Prepušteni sami sebi, poput raspuštene stoke po argentinskim ravnicama, vratili su se načinu života koji im se činio prirodnim, nalik nekakvom obrascu predaka... Težak fizički rad, briga o kući i deci, sitne svađe sa komšijama, filmovi, fudbal, pivo i iznad svega kockanje ispunjavali su obzorje njihovih umova. Držati ih na uzdi uopšte nije bilo teško.

- islednik O'Brajen

And now, something completely different...

Ma šta kažete - Novak Đoković je srbenda, heroj, legenda, borac protiv imperijalizma, kapitalizma, hegemonije, duboke države, farmakomafije, koronalobija, svetske antisrBske zavere, kosovar koji je poreski obveznik dinastije Renije, čovek koji je patriotska dimna zavesa za privatni biznis svoga oca i tašte, lik koji u životu nije praherom omlatio jedan tepih ali tim istim praherom mlati milione dolara baveći se sportom rezervisanim striktno za pripadnike bogataške kaste (kako na terenu tako i na tribinama)?!
I tako redom i tako dalje...

Sve to brani standardni stanovnik Srbistana koji je obavezno oduvek bio antikomunista (nemoj slučajno da bi neko...), tradicionalista, srboslavac, domoljubac, rusobrat, slavodomaćin, nedamokosovar (ali na daljinu, nikako izodavde - jokmore!), apologeta svake svinjarije koja u sebi sadrži niz od tri slova SRB (jebala ga ekstenzija), vrebač uvek prekoplotatuđeg al' nikad u svoje gaće - a takvih je ovde (ili odavde) najmanje 95%.

Gospodo, drugovi, braćo, prijatelji, rimljani, zemljaci... ova zemlja i ovaj narod u svojoj istoriji nikada nisu bili više boljševičko-staljinistički nego što to jesu danas. Nikada Srbin u svojoj istoriji nije manje bio Čovek i nikada više samo deo krda - nego danas. Nikada gluplji i neodgovorniji nego što sada jeste, a da to uopšte nema veze sa tim gde trenutno živi i radi. Štaviše, oni van su donekle čak i gori od onih u Srbiji. Tolika potreba samopotiranja sopstvene ličnosti i bežanija u izmišljenu gomilu koja sve više poprima osobine rulje a ne društva, može biti posledica samo jedne stvari - straha. Potpuni slom samoodbrambenog sistema, kolektivna i stereotipna panika, institucionalna sluđenost koja se sprovodi decenijama unazad sa retkim incidentnim kratkim periodima pauze posle kojih je obavezno sledilo još gore ludilo - sve to ostavlja posledice kako na psihu pojedinca tako i na društvo - na ne srBstvo, kao izmišljeni kolektivitet, već na društvo kao dogovornu zajednicu pojedinaca koji imaju minimum zajedničkih interesa koje štite međusobno dogovorenim i poštovanim pravilima (koje se u nekim "zločinačkim" zemljama zovu i zakoni).

Apsolutno je razumljivo da se ljudi, lišeni racionalnog reagovanja upravo navedenim metodama, vraćaju životinjskim korenima borbe za opstanak, okupljanjem u krdo iz koga prvo stradaju najslabiji i oni na rubu gomile. Rulje.

Nije problem što se plašite, iako je strah samo vaš lični izbor i ništa drugo (bol je odbrambeni prirodan mehanizam, strah to nije), razumljivo je i da je rezon tada u autu i slabije radi, ali svoj strah nećete ni umanjiti niti ćete odagnati ono što vas plaši tako što ćete se na svaki privid koske koju vam lopovi nabacuju ujedati međusobno kao besni psi po fejsbuku ili - što je daleko gore - "druge" gurati na rub krda nadajući se da će oni a ne vi biti pojedeni. Strah je razumljiv, ali ni na koji način ne može biti opravdanje ni za šta. Jer nije.

Đoković nikome od vas nije ništa više (ni manje) nego bilo ko drugi na ovoj planeti. Što to pre shvatite to ćete pre razumeti da za vaše živote nikom drugom neće "pući dugme" - osim vas samih. Srbovanje ne leči od korone, ni od besnila, niti od bilo koje druge bolesti, a najmanje od gluposti, ili sluđenosti i oguglalosti.

Neverovatna je potreba ljudi (ne samo ovde) da sami sebe pretvaraju u orvelijanske prolove, nikada lakše nije bilo bitangama da svoje zločine i lopovluke kriju iza potpunih besmislica i budalaština a da se pritom čak ni ne oznoje. Ali "svuda je tako" nije opravdanje, jer mi ne živimo svuda već ovde i sad.

Da je kojim spletom nesrećnih istorijskih okolnosti danas živ, Gebels bi se pojeo od muke što nije u svoje vreme imao fejsbuk i slična ortopedska pomagala totalitarne obeućenosti.

Na donjoj slici, umesto lika Velikog Brata na telekranu, slobodno stavite sliku onoga zbog koga ste se zakrvili, popljuvali, izujedali i besomučno vređali po nedruštvenim mrežama poslednjih dana, nedelja, meseci, godina, decenija. Nema nikakve razlike, čiji god lik bio - to će uvek zapravo biti samo odraz nas samih.

Glede Đokovića, koga utamničiše (kako njegov otac tvrdi) Riotinto kenguri, jedino je važno da se što više po internetu baljezga o toj budalaštini a ne o tome da je sve jača kampanja izlaska na referendum i zaokruživanja NE umesto bojkota. To je toliko providno, da je više besmisleno ako to još neko ne vidi. Zato je sevalo Karleušino dupe u ponoć, zato sad i ovo. Nije Đoković napravio cirkus u Australiji da bi radio referendumsku kampanju Vučiću, naravno, već zato što je glupan koga rođeni otac i tašta zloupotrebljavaju kako bi izmuzli pare od države sluđenih, ali kradikalska đubrad na vlasti to savršeno zloupotrebljavaju za svoje lopovske šeme i potpaljuju ljude da se svađaju ni oko čega. Ništa lakše, đavola bi to mogli da nema fejsbuka.

I to je sve što ćete od mene ikada više pročitati na račun Novaka Đokovića, jednog razmaženog prebogatog derišta koje se od svog glavnog sportsko-finansijskog rivala Federera razlikuje samo po godinama. Srbovanje o tenisu, kao glavnom višecevnom oruđu patridiotske borbe protiv celog sveta, zanima me taman koliko i englesko plemstvo koje je to mlataranje izmislilo da ubije vreme između dve ture kavijarske kontemplacije o tome šta predstavljaju poeni u gemovima. A vi nastavite da kunete i pljujete po tim istim "anglosaksoncima", kako baljezga hipokrit Nestorović, i naslađujte se njihovom zabavom - ako vam je i dalje lepo da budete budale koje to sebi same rade. Ništa lakše nego usrati se na sebe samog, do guše. Ali samo kad si dete. Odrastite već jednom, jebo vas onaj ko vas plaši toga da budete svoji.

Kada jednog dana konačno poraste, čak će i Novak Đoković shvatiti zašto kengur.

Ili tako, ili sikter.

***

Zaista, što reče panker Ćirilo u filmu "Nešto između": Trgnite se, otišli ste u PM. Borite se, niste deca.