Bilo koja razmena pogleda na određeni politički problem i mogućnosti za njegovo rešenje između vlasti i opozicije ima delotvornost jedino ako se o svemu tome može, kroz demokratsku debatu, obavestiti najšira javnost i ako se na jačoj strani nalazi neko ko je spreman da sasluša i, razložnim argumentima, na kraju, možda i sasvim odbaci svaku kritiku koja je upućena (da ne pominjemo nestvarne situacije kada se nešto od kritičkih primedbi i usvoji). U Srbiji takva atmosfera, jednostavno, ne postoji: na sve primedbe vlast odgovara šablonskim frazama, tako da je javni govor, u kojem dominiraju agresivne režimske parole, postao kao ponavljanje religijskih mantri.
U tom kontekstu, od samog početka je bilo mučno, a sada je postalo zaista i nepodnošljivo pratiti najave famoznog „dijaloga vlasti i opozicije“. Reč je o besprizornom cirkusu i najnedostojnijoj šaradi kojom režim ponižava građane, opoziciju i samu državu.
O čemu se ovde radi!? Da li je toliko teško razumeti da se u demokratskom društvu moraju obezbediti uslovi za zastupljenost (a to znači stvarna prisutnost, a ne tek puka dopuštenost) svakog relevantnog mišljenja o važnim političkim sadržajima? Da li su principi demokratske političke kulture toliko neshvatljivi prosečnom razumu koliko i problem "tamne materije" ili Higsov bozon, pa da o njima treba da se, uz posrednike iz EU, razgovara, pregovara, nadmudruje, nadvikuje i sve to, na kraju, bez ikakvog rezultata? U tom smislu je pomenuti "dijalog" zaista farsa i ništa drugo.
- Srđan Milošević
Vulf-Šredingerov opozicioni miš je besmisaoni eksperiment, uobičajeno opisan kao paradoks, koji je osmislio zemunski nebeski mehaničar Aleksandar Vulf-Šredinger 1991. godine. Eksperiment ukazuje na ono što je on smatrao problemom briselske interpretacije kvantne politike (tj. politike stanja koja se bavi politikom čestica), primenjene na svakodnevne objekte i subjekte, podmete i priroke, a koji rezultuje sukobom sa zdravim razumom. U ovom eksperimentu se predstavlja da miš može biti i živ i mrtav, u zavisnosti od prethodnih nasumičnih događaja. Iako je prvobitni "eksperiment" bio imaginaran, slični principi su bili istraživani i korišćeni u praktičnoj primeni. "Mišji" paradoks je takođe često bio predmet teorijskih rasprava i interpretacija kvantne politike. Razvijajući ovaj eksperiment, Vulf-Šredinger je skovao termin uplitanje (nem. Verschränkung).
Vulf-Šredinger je svoj besmisaoni eksperiment prvobitno zamislio kao monolog-diskusiju u vezi PDV članka, koji je ime dobio gradeći akronim od imena svojih autora: Palma, Dačić-Ajnštajn i Vulin, 2012. godine. PDV članak je istakao čudnu prirodu kvantnih opozicija, u kojima elementi kvantnog političkog sistema (npr. punoletni/maloletni glasač, živ/mrtav glasač i dr.) mogu postojati kao kombinacija više stanja od kojih svako odgovara različitom mogućem ishodu. Preovlađujuća teorija, pod imenom briselska interpretacija, kaže da kvantni politički sistem ostaje u ovoj poziciji sve dok ne dođe u interakciju sa spoljašnjim svetom, ili bude posmatran od strane istog, pri čemu se opozicija "urušava" u jedno od mogućih određenih stanja. Ovaj eksperiment je pokazao da bi se sistem sa više čestica razdvojenih ogromnim udaljenostima mogao naći u takvoj opoziciji. Vulf-Šredinger i Dačić-Ajnštajn su razmenili pisma o Dačić-Ajnštajnovom PDV članku, u okviru kojeg je on istakao da će stanje "nestabilnog" bureta baruta, nakon izvesnog vremena, prerasti u opoziciju "i eksplodiranog i neeksplodiranog stanja".
Da bi ovaj problem bolje predočio, Vulf-Šredinger je opisao kako bi se moglo (u principu) stvoriti stanje opozicije u sistemu velikih razmera čineći ga zavisnim o čestici koja je bila u opoziciji. On je predložio scenario sa mišem stavljenim u zatvorenu kutiju, pri čemu bi život ili smrt miša zavisili o stanju radioaktivnog atoma, tj. da li se raspao i emitovao radijaciju ili ne. Prema Vulf-Šredingeru, briselska interpretacija implicira da "miš ostaje i živ i mrtav" sve dok se glasačka kutija ne otvori. Vulf-Šredinger nije imao nameru da to da miš može biti "i živ i mrtav" bude shvaćeno kao ozbiljna mogućnost; naprotiv, namera mu je bila da ilustruje apsurdnost postojećeg gledišta na kvantnu politiku. Kakogod, u Vulf-Šredingerovo vreme (koje naizgled beskonačno traje i dan-danas) razvile su se i unapredile mnoge druge interpretacije matematike kvantne politike od strane nebeskih mehaničara, od kojih neki poziciju "i živog i mrtvog” opozicionog miša vide kao prilično moguću (pa čak i poželjnu). S namerom da samo postane kritika na briselsku interpretaciju (koja predstavlja preovlađujuću ortodoksiju nakon 2000. godine), Vulf-Šredingerov miš će ostati besmisaoni eksperiment koji predstavlja kamen-temeljac modernih interpretacija kvantne politike. Nebeski mehaničari ga danas često koriste kao način za ilustrovanje i poređenje njenih jakih i slabih strana.
Od Vulf-Šredingerovog vremena pa do danas (što mu već tri decenije izađe na isto), razvile su se mnoge interpretacije kvantne politike koje su predlagale različite odgovore na pitanja postavljena od strane eksperimenta Vulf-Šredingerovog miša o tome koliko dugo opozicije traju i kada se (ili da li uopšte) "urušavaju".
- Briselska interpretacija
Najčešća interpretacija kvantne politike je briselska interpretacija. U teoriji briselske interpretacije kvantni politički sistem prestaje biti opozicija stanju društva i postaje ili jedno ili drugo nakon samog posmatranja sistema. Ovaj besmisaoni eksperiment čini očiglednom činjenicu da priroda merenja, ili posmatranja, nije dobro definisana u ovoj interpretaciji. Eksperiment može biti protumačen tako da znači da dok je kutija zatvorena, sistem istovremeno postoji kao opozicija stanja "raspadnuta država / mrtav miš” i "neraspadnuta država / živ miš"; kada se glasačka kutija otvori i nakon što se posmatranje desi, funkcija talasanja se "uruši" u jedno od ovih dvaju stanja.
Kakogod, jedan od glavnih naučnika koji se veže sa briselsku interpretaciju, Žozep Borel, nikada nije razmatrao posmatranjem indukovano "urušavanje" funkcije netalasanja, tako da Šredingerov opozicioni miš za njega nije predstavljao nikakvu zagonetku. Miš bi bio ili mrtav ili živ pre otvaranja glasačke kutije od strane "svesnog posmatrača". Analiza samog stvarnog eksperimenta je pokazala da je merenje (npr. d'Ontovim brojačem) dovoljno za "urušavanje" kvantne funkcije netalasanja pre bilo kojeg "svesnog posmatranja" merenja životnih funkcija miša. Pogled na slučaj iz ugla da se "posmatranje" desilo tek kada glasački listić iz jezgra biračkog tela udari u dno glasačke kutije se može razviti u teorije objektivnog urušavanja. Besmisaoni eksperiment zahteva "nesvesno posmatranje" detektora laži da bi se "uvećanje" javilo. Nasuprot tome, tzv. višeopoziciona interpretacija negira da se "urušavanje" ikada i dešava.
- Teorije objektivnog urušavanja
Prema teorijama objektivnog urušavanja, opozicije se uništavaju spontano (nezavisno od "spoljašnjih posmatranja"), i to kada se dosegne objektivni fizički prag (vremena, mase, temperature, ireverzibilnosti/neopozivosti itd.). Time se očekuje da se miš "smestio" u nedvosmisleno stanje mnogo pre samog otvaranja glasačke kutije. Ovo bi se moglo slobodno preformulisati u izraz da "miš posmatra samog sebe", ili da "okruženje posmatra miša" (a ne mačku).
Teorije objektivnog urušavanja zahtevaju modifikaciju standardne kvantne politike kako bi se opozicijama omogućilo to da mogu uništiti proces vremenske evolucije. Ovaj proces, poznat pod imenom dekoherencija, nalazi se među najbržim procesima dosada poznatim u kvantnoj politici.
Vulf-Šredingerov poznati eksperiment postavlja sledeće pitanje: "Kada u političkom sistemu prestaje postojanje opozicije, koja postaje jedno i drugo - i opozicija i vlast?"
Da li je neophodno/dovoljno da Šredingerov opozicioni miš bude posmatrač, ili njegovo postojanje u jedinstvenom dobro definisanom klasičnom stanju ipak zahteva drugog, spoljašnjeg posmatrača?
- Srđan Milošević: O "dijalogu" vlasti i opozicije (Peščanik, 17.02.2021)
- Wikipedia: Šredingerova mačka
No comments:
Post a Comment