Ko se s nama druži...

Da se odmah razumemo - postizborna pamet je zarazna.

I tačka.

Blic: posle

OK, reći će neko, i šta sad sa tim?
Kao prvo, Blic menja (čitaj: upodobljuje) sopstvene vesti. Negde im je tokom noći ispalo ono Jankovićevo "mom" između "u" i "bloku".

Dokaz #1, časni Sude:

Blic: pre

Drugo: ova/ovakva izjava vam se čini (od negde) poznata?

Pa - s kim si, onakav si.

Dokaz #2: Vreme #920 od 21.08.2008.

Ne bi (baš) voleo, ali potrebni su mu...

"Cilj je da Beograd bude moderan evropski grad u kome ljudi imaju dobru perspektivu, sigurnu egzistenciju i potpuno je nebitno da li će nestranačke ličnosti iz LDP-a ili ljudi iz SPS-a zauzimati onoliko mesta koliko odgovara procentu odbornika koji imaju. Nije važno ko je ko i odakle, zanima me samo rezultat koji će pružiti. U ovom timu će za njih biti uvek mesta, naravno, kao i za članove Demokratske stranke Srbije koji dobro znaju da rade svoj posao. U upravne odbore javnih preduzeća i u tenderske komisije želim da stavim i predstavnike opozicije, hoću da oštrinu Aleksandra Vučića i onih njegovih kritika koje su argumentovane iskoristim za to da se stvari u Beogradu promene nabolje. Ne želim da se svađam sa ljudima, nego da zajedno s njima napravim nešto dobro."

"Trebaju mi ljudi koji će omogućiti da Beograd bude kulturna prestonica ovog dela Evrope. Potrebna mi je jedna Biljana Srbljanović da mi pomogne da i Beograd poput Novog Sada ima manifestacije kao što je Egzit."

"U Srbiji nije pitanje da li hoćete da isporučite Radovana Karadžića, nego želite li platu od sto ili od hiljadu evra. Naš posao je da se izborimo za to da što više ljudi u Srbiji ima takvu platu."

"Danas imamo novo biračko telo koje se ni ne seća tog Slobodana Miloševića. Kome mi o njemu pričamo? Ne interesuje to ljude. Njih zanima budućnost. Hajde da im kažemo kolika će im biti plata, kada će im ukinuti vize, kada će dobiti metro, mostove, asfaltiranje ulica... Ono što je prošlo, nalazi se iza nas i ne može da se jede."

Ali, sve smo to već znali, baš kao što smo znali i da je kradikalska vlast u Beogradu od Đitlerove nasledila sve - od asfaltiranja ulica i pravljenja mostova, preko metroa i BusPlusa, do Beograda na vodi. Plus mlatišumarstvo, naravno. Džaba pozivanje na "prethodnu lopovsku vlast" i epsku naprednjačku primordijalnost svega živog i neživog u Srbiji nakon izbora 2012. godine. Kradikali su bili (i biće) samo puki plagijatori i imitatori drugih, pa čak i svojih političkih protivnika. Naslovna strana Vremena od pre deset godina, a kao da je danas objavljena.

Nego, pustimo mi Vučićev čopor neka se sam brine o sopstvenoj praznoj suštini, vratimo se na početak priče. Šta je sad to toliko "sumLJivo" u Jankovićevoj izjavi, što je od sabajle krenulo da žulja maštu mnogima?

Pogrešno je fokusirati se na deo o "voleo bih da..." i slična slova ljubve.

Ono što je bitno nalazi se u podnaslovu - podela izbornog plena, teškog 18,92%, na tri odborničke grupe. Koje su to tri, ako znamo da je Đilasovoj "kandidaturi za gradonačelnika" (koja je de facto nepostojeća, jer tako nešto ne postoji u Zakonu o lokalnim izborima) podršku dalo nekoliko stranaka i pokreta: Jankovićev Pokret slobodnih građana, Jeremićeva Narodna partija, Stefanovićeva Levica Srbije, Veselinovićev Pokret za preokret, sindikat Sloga kao i brojni pojedinci koji su medijski prepoznatljivi u manjoj ili većoj meri? Da li će Janković i Jeremić dobiti svako svoj odbornički klub, a treći će se zvati "Dragan Đilas & svi ostali"?

Zašto se sada dele u nekoliko odborničkih klubova ako su na izbore izašli zajedno?
Naravno, to jeste stvar njihovog internog dogovora. Baš kao što je i pravo svakoga od nas da nam sve i svašta pada na pamet, pa i iskustvom opravdana sumnja da bi se tu nekako mogla uvući i tradicionalna domaća sportska disciplina "preletanje kamena s ramena", i to bez zaleta.

Da im se možda nije "nešto javilo" kao u romanu FIlipa K. Dika "Glas trećeg" (Minority report), nešto što ima veze sa rečenicom "Ne želim da se svađam sa ljudima, nego da zajedno s njima napravim nešto dobro."? Da li će svaki od najavljenih odborničkih klubova voditi samostalnu beogradsku lokalnu politiku - u interesu (beo)građana, naravno - ili će o njihovim potezima odlučivati po sopstvenom nahođenju; najmanje verovatna je opcija da o tome odlučuju dva, bez onog "suvišnog glasa trećeg". Dik je svoje romane prečesto pisao pod uticajem teških droga; šta li tek rade ovi naši kada donose političke odluke - to ponekad ni oni sami ne znaju.

Mnogo je upitnika u ovom tekstu. Previše, za zemlju u kojoj se iste "nepoznanice" konstantno iznova ponavljaju i obijaju o glavu svima koji u njoj žive. 

Aktuelno domaće zakonodavstvo ne brani postojanje predizbornih političkih koalicija, pa tako ne sankcioniše ni njihovo postizborno rasturanje. Šta bi se, međutim, desilo kada bi kod nas važio izborni zakon poput onog u Holandiji, koji ne dopušta predizborne koalicije ali dozvoljava pravljenje postizbornih i to čak između lista (partija) koje nisu prešle cenzus (koji tamo takođe postoji u formi tzv. prirodnog praga tj. 100/150 poslaničkih mesta ili 0,67%). Tako je moguće da u holandski parlament uđu i podcenzusne stranke koje na zakonom strogo definisan način sklope postizbornu koaliciju, pod uslovom da zbir njihovih glasova koje su osvojile prelazi cenzus. Holanđani smatraju da se na taj način daleko bolje i više (ne i brže) odražava volja birača nego pukom primenom visoke cenzusne giljotine, koja ima svojih prednosti ali i nedostataka.
Kako bi onda izgledali konačni rezultati beogradskih izbora?
Od 24 izborne liste, njih 20 nije prešlo cenzus i one ukupno imaju ukupno oko 21% glasova beograđana.
Kada bi na izborima za gradsku skupštinu Beograda postojao prirodni prag kao cenzus, on bi iznosio 0,91% (100/110), što onda daje nešto drugačiji, mada ne i drastično različit ishod:
1) Cenzusni prag bi prešli: SNS (44,99%), Đilas (18,93), Šapić (9,01), SPS (6,13), DJB/DVERI (3,89), Ne davimo Beograd (3,44), SRS (2,34), Preletačević Beli (2,33), DS (2,25) i DSS (1,12). Ukupno 10 lista sa 94,43%, što predstavlja onih 100% za potonju preraspodelu mandata po Dontovom sistemu. Odnos snaga bi u ovom slučaju bio (paušalno) u srazmeri 55:45 procenata (61:49 mandata) za vlast, ako bi nju činili SNS-SPS-SRS, bez učešća preletača i prevrtača sa druge strane.
Danas je taj odnos u mandatima 72:38.
2) Ispod cenzusa bi ostalo 15 lista, sa nešto više od 5,5%. Da se svi ujedine, pod uslovom da su to režimske fantomske liste (kao što i jesu), vlasti bi doprineli sa 6 mandata tako što bi odvalili po 3 i njima i opoziciji, pa bi odnos bio otprilike 64:46 u gradskoj skupštini.

Dakle, najveći problem se ne krije u izbornom zakonu ili potonjem sistemu raspodele osvojenih glasova, zato što bi se potencijalno stanje, grubo rečeno, od postojećeg razlikovalo za nekih ±10%.
Problem je u ogromnom odsustvu motivisanosti polovine biračkog tela da se glasanjem "protiv" suprotstavi lošoj vlasti, u čemu najveći deo odgovornosti pada na pleća domaće kilave opozicije koja je još uvek ubeđena da sme da greši dokle god se građanima na biralištima nudi samo izbor između dva zla. Tome svakako doprinose državna propaganda do bljutavosti, nepoštovanje zakona, katastrofalan nivo klijentelizma i na momente brutalno bezobrazna krađa glasova, baš kao i katastrofalna pogubljenost opozicionih grupacija koje niti imaju snage i resursa da se nose sa ovakvom državnom mašinerijom, niti mogu da se odupru unutrašnjim dezintegracijama koje su posledica višegodišnje autodestrukcije oličene u nestanku tzv. politika (tj. ideologija, ako je nekome lakše da shvati o čemu se radi). Nepostojanje sopstvene politike (ideologije), naprednjačka vlast je uspela da neutrališe tako što je isto podmetnula opoziciji.

Ali ovo nije ni Holandija niti je normalna država, pa da se bavimo takvim spekulacijama.
A bilo bi još lakše za podneti, da makar malo manje ne liči na Nemačku i izbore 1933.

Ostaje nam samo da se nadamo da podela odborničkog plena "Đilasove koalicije" neće proći kao ono taljenje na Vračaru 2016. godine, kada je nakon lokalnih izbora u toj opštini svaka stranka sa zajedničke liste DS-SDS-LDP-NS-SDU-LS dobila po svoje parče kolača, da bi onda odbornici LDP i Levice Srbije (sa te liste) uz pomoć odbornika sa liste DSS/Dveri naprednjacima i socijalistima omogućili većinu neophodnu za formiranje vlasti.
Koje su i kakve politike/ideologije političkih udruženja građana, okupljenih na listi oko Đilasa, nismo imali prilike da čujemo ništa više (i drugačije) nego što je sam nosilac te liste ispričao u intervjuu za Vreme - pre deset godina. 

Ko se s nama druži...
S kim si onakav si...
Posle glasanja nema...
Koga zmija ujede...

Ima ovaj narod itekako pametnih misli, skoro podjednako koliko i sumanutih izbornih i drugih "istorijskih" odluka - poput prečesto konzumiranog glasanja za postizborne prevrtače i ostale ptice-serice.

No, videćemo.

Ionako nemamo drugog izbora... nakon izbora.