Drugi izraz mizoginije vlasti, ili lične mizoginije predsednika Vučića (ima li razlike?), krije se u pozivu da se stvori pozitivnija klima u kojoj će majke "troje, četvoro ili petoro dece u gradu biti poštovane i omiljene". U samom pozivu nema ničeg lošeg, treba poštovati svaku osobu kao i njene izbore, uključujući tu i izbor da rodi troje, četvoro ili petoro dece. Ali Vučić kao problem tih žena ističe da su "izbacivane iz društva zato što nemaju dovoljno vremena za skupe provode, tašnice, cipele ili ne znam šta već". Dakle, negativnu klimu prave druge žene, one koje ne žele da rađaju već bi radije "skupe provode, tašnice, cipele".
Ako predsednik Vučić želi da se stvori klima u kojoj se žene poštuju, možda bi mogao da krene od sebe.
I od svojih.
 |
| skupi provodi, tašnice, cipele... i ostala sredstva demografske stimulacije |
Da ne potežemo sada i pitanja bez odgovora o tome čijim se parama Vučić učipio u predsedničku kampanju Hilari Klinton, odakle mu lova da plati savete Tonija Blera, ili kojim novcem plaća trenutnu privatnu posetu Americi za deset osoba o kojoj naša ambasada "nema pojma" (koja obuhvata i ždranja po skupim njujorškim restoranima, i na koju nije otišao kao jedini član svoje porodice/dinastije) - sve u sklopu njegove izjave da "neće trošiti novac van Srbije dok god zemlja ne izađe iz krize i ne ostvari rast od dva ili dva i po odsto" (Blic, 2014). Sve to - naravno - nema ama baš nikakve veze sa pričom o (de)natalitetu u Srbalja.
Srbija, najverovatnije, u svojoj istoriji nije na vlasti imala veću grupu licemerne đubradi od ovih danas.
Možda se već sada, na osnovu aktuelnih primera, može reći koliko košta mizogino licemerje kradikalskog upravljanja Srbijom. Koliku cenu istog će ovo društvo na kraju platiti - to ćemo tek videti.
No comments:
Post a Comment