"Kolo je tradicionalna, kolektivna narodna igra koju izvode igrači međusobno povezani u lanac, obično se krećući u krug pritom se držeći za ruke. Izvodi se uz muzičku pratnju na privatnim i javnim okupljanjima i uključuje sve članove lokalne zajednice. Kulturno-umetnička društva i ansambli narodnih igara takođe predstavljaju važne nosioce i izvođače kola. Kolo ima važnu integrativnu društvenu funkciju negujući kolektivne identitete na različitim nivoima u zajednicama. Ono je simbol nacinalnog identiteta i nosi pečat lokalnih i regionalnih zajedničkih identiteta. Kolo se igra na proslavama najvažnijih događaja u životima pojedinaca i zajednica, što ga čini živo prisutnim i održivim na svim nivoima. Izvođači i lokalne zajednice osiguravaju njegovu vidljivost organizovanjem lokalnih, regionalnih i nacionalnih sajmova, festivala i takmičenja a očuvanje njegovog izvođenja takođe obezbeđuju i kulturno-umetnička društva. Direktno učešće je najčešći način učenja ove igre jer vešti igrači motivišu ostale, u njima bude želju da uče i poboljšaju sopstveno umeće. Takođe, ova igra se uči kroz redovni obrazovni sistem ali i u baletskim i muzičkim školama."
Ministarstvo kulture Republike Srbije i Centar za nematerijalno kulturno nasleđe Etnografskog muzeja u Beogradu, u saradnji sa Fakuletom muzičkih umetnosti, Ansamblom tradicionalnih igara "Kolo", Centrom za istraživanje i očuvanje tradicionalnih igara Srbije i brojnim lokalnim muzejima i ustanovama kulture iz cele Srbije, ovaj predlog su 2016. godine uputili na adresu UNESCO.
Među raznim "vrstama" kola, našlo se i tzv. "kukunješće" kolo, narodna igra Vlaha Istočne Srbije. Inače, pored ovog kola, u tom kraju praktikuju i (mada nije bilo zvanično & taksativno predloženo) i tzv. ungurjanska kola, koja zbog načina kako se igraju ponekad zovu "treskavcima" pa čak i "medveđim kolom". Postoje i razna druga vlaška kola, poput onog za mrtve, i posebno za one koji mladi odu sa ovog sveta - kada u kolu, pored ljudi "igra" i jedna mladica nekog drveta, u tu svrhu posebno istrgnuta iz zemlje i okićena garderobom preminule osobe.
E, baš...
 |
| medveđi treskavac |
Ko zna šta Vulin na gornjoj slici glumi ili predstavlja, ali svakako je više nego očigledno da on nema blage veze kako se kolo igra. Osim ako glumi drvo. Pored toga, čisto sumnjam da je Ruski humanitarni centar u Nišu najviše zaslužan tajnim lobiranjem za stavljanje kola na listu svetske kulturne baštine. O pop-Ćulibrku Padobranskom je ovde bilo već pisano tako da ćemo ga preskočiti, jer cela ova slika ionako previše podseća na scenu iz "Ko to tamo peva" kada putnici iz autobusa (uključujući i popa, sa prazilukom u jednoj ruci) cepaju kolce kraj reke, u koju je neposredno pre toga jedan od njih upao i udavio se (al' samo privremeno, bivajući švapski špijun).
Prilog hronici palanačkog uma, pored ove nadasve lepe vesti u moru budalaština koje nam serviraju razni Vulini i ostali Vučići, morao je da pruži Blic u svom tekstu od 7. decembra prošle godine. Kako to obično biva kod svih novina sa "nacionalnom frekvencom" - a potvrđeno je i pre neki dan u antiprevodu izveštaja GRECO komisije Saveta Evrope koji je domaćoj javnosti podmetnulo Ministarstvo pravde - originalni tekstovi odluka i saopštenja stranih organizacija i institucija ne moraju baš uvek da izgledaju "originalno" u prevodu na naški.
Iako se kolo, u saopštenju na zvaničnom sajtu UNESCO, nigde ne navodi drugačije osim kao "kolo", to nije sprečilo možganje iz Blica da izguglaju pa objave prevod (koji podebelo liči na neki drugi jezik, a ne srpski) u kome se uz skoro svako pominjanje kola u originalnom tekstu dodaje epitet "srpsko". Sorry, ali ne podrazumeva se. Predlog podnet komisiji UNESCO jeste srpski, ali samo kolo to nije, jer ga ima na celom Balkanu i među svim plemenima koja tu žive i vole da igraju. To što je neko predložio određenu stvar za svetsku kulturnu baštinu, pa je to zatim i prihvaćeno, ne znači da je predlagač patentirao predlog, brend, trejdmark ili pravo na intelektualnu svojinu. Zato je UNESCO na svoju listu stavio "kolo - tradicionalnu narodnu igru" bez nacionalnih odrednica. Lepo piše, za sve osim za one iz Blica.
Još je dobro što nam je barem kolo prošlo, kad nam već maznuše ajvar i šljivovicu... onako, nacionalidentitetski. Mada, mogli bi smo sledeći put da prijavimo još po neku od stvari koje - u duhu Blicovske antilogike - autohtono određuju naš-i-samo-naš nacionalni identitet, poput bensedina, sarmi, ćirilice, kineskih gaća iz Arilja, hrišćanstva, fejsbuka i laganja.
 |
| "Kako piše na sajtu UNESCO-a..." - a ne piše tako. |
Šta li bi tek silni "nacionalni radnici" ovdašnji rekli da vide igru turskih alevita, kojima tamošnja Islamska zajednica brani da imaju svoje verske objekte zato što ih smatraju "sektom" (iako čine 30% od ukupnog broja islamskih vernika u toj zemlji) - između ostalog i zbog toga što (u privatnim kućama, koje koriste kao verske objekte) okupljeni muškarci i žene ravnopravno učestvuju u igri, oblika kružnice, pritom pevajući, držeći se za ruke i ne pokrivajući lice. A to su sve elementi - čega? Kaži ti, Perice.
- Vaistinu srBski, al' neće da može da je baš tako.
Vulinu među alevitima ne bi bilo mesta iz previše razloga. Pa zamislite ga samo kao crnokošuljaša u tom oru, kraj njega Baćuška i Ćulibrk, svi izuveni i u belim čarapama tancuju treskavac i brundaju na sav glas odu Staljinu, Bašaru Sadatu i bratu Erdoganu.
Ne ide, jbg.
Bre.
Bre.
No comments:
Post a Comment