25. februara 1933. godine
Adolf Hitler, rođen u austrijskom gradu Braunau na reci In, "proslavio" je prvih godinu dana otkako je naturalizacijom dobio državljanstvo Rajha, čime je stekao pravo glasa i kandidovanja na predsedničkim izborima odrzanim 13. marta 1932. godine.
Šta je sporno, i ovaj se naturalizovao da bi mogao da glasa za Vučića na lokalnim izborima? Pa to je onaj isti Vučić za koga je glasao i na predsedničkim izborima u aprilu prošle godine. Doduše, to je i onaj Vučić za koga je, okviru Tadićeve kampanje 2012, taj isti Dodik izjavio da je "marginalna poli'čka figura, pobačaj, pobačaj na izborima" za šta je dobio frenetičan aplauz okupljenih demokrata.
Ovo sa Dodikom nije ništa čudno, to je samo vraćanje usluge Srbiji za ono glasanje devedesetih, kada su državljani Srbije "sa bosanskim poreklom" (šta god da to znači) do drugog kolena, daljinski (iz Srbije, bez obzira da li su ikada bili u Bosni) glasali na bosanskom referendumu da se desi ono što se potom i desilo. Dodik je samo plod onoga što je tada bilo posejano, a još uvek se žanje. Dobro, malo je i mutirao, unapređen ovdašnjom šizofrenijom koja takve poltrone posebno obožava.
Da se samo o Miletu Međedu radi...
Gradonačelnik Kikinde, Stiven Sigal, izbeglice iz Sirije i Avganistana, Kinezi, pokojnici, lažni pozivi za glasanje, pogrešne ili nepostojeće adrese na pozivima za ljude koji decenijama žive na istoj adresi i glasaju na istom mestu gde i prve komšije, gomile poziva koji glase na nepoznata imena kojih ima više nego ukupno stanara u zgradi...
Sve mi se čini da u Beogradu ima i više negotinaca sa pravom glasa nego u samom Negotinu, jer odlično znam o kome se radi.
Sve mi se čini da u Beogradu ima i više negotinaca sa pravom glasa nego u samom Negotinu, jer odlično znam o kome se radi.
Da se samo o negotinskoj Psihorupi radi...
Svi oni kojima su Nevažeći/Beli listići (hvala na velikom slovu, ali - neka, hvala) bili veći problem od toga da se urazume i promene ponašanje, time povrate njihovo poverenje ali i privuku one neodlučne i apstinente, sada neka vide kako će na kraj izaći sa Crnim listićima. A ti listići su tu sve vreme, još od prvih izbora pre dvesta godina, i samo su menjali formu - orah, kuglica, prazna ruka, bugarski voz, preventivno pritvaranje, klonirane lične karte, mirijevski metrobus, Kikinda-Ekspres, Laktaši-Ervejz... Kao što će silni "beograđani" glasati za, tako će i brojni beograđani svakako glasati protiv tih švercera tuđih života, ali da li će okoštala opozicija uspeti da te glasove sačuva u izbornim uslovima koji više priliče glasanju u Aušvicu ili nekom gulagu - videćemo već sutra, tokom prepodneva.
U stvari, svi znamo da neće - jer ne može.
Svo to izborno majmunisanje i njegove varijante bili su u prethodnih godinu dana uvežbavani po palankama širom Srbije, analizirani i upoređivani njihovi rezultati i pravljene projekcije šta im valja činiti - u Beogradu. Ono malo preostalih razumnih i buntovnih palančana je na to ukazivalo sve vreme, ali usijane tintare po beogradskim centralama opozicionih partija to nisu htele da slušaju niti uzmu u obzir. Čekali su da vide "šta će da bude", umesto da jasno i glasno upozore da od izbora nema ništa ako se uradi - upravo ovo sa gorniih slika, i još bezbroj sličnih svinjarija.
Ostaje samo nada da će opozicioni članovi biračkih odbora sutra biti pametniji i hrabriji od svojih lidera, i beležiti i prijavljivati svaku nezakonitu radnju i pretnju. Da neće nasedati na priču crveno-crnih bitangi kako im ne može niko ništa, jer se njihov Vođa grli i tapše po ramenu sa EUropljanima i ostalim moćnicima. To je najobičnije bulšitovanje, jer za svaku dokumentovanu pizdariju kradikalskog bašibozuka ta ista EUropska ruka klizi sa Vučićevog ramena sve niže i sve bliže mestu kojeg se on najviše plaši, obarajući mu "ramenotapšući potencijal", i upravo zato ih treba udariti poštovanjem zakona po bezakonju - posred čela.
Mobilni pravni timovi opozicionih stranaka, ako uopšte tako nešto postoji, imaće veoma veliku (ako ne i ključnu) ulogu u dokumentovanju pravnog i fizičkog nasilja koje je za ove izbore pažljivo pripremano mesecima unazad. Sutra se na ulicu ne izlazi bez bilo kakvog uređaja koji može da to snimi, i to obavezno.
Kada to nisu mogli (smeli?) u većoj meri da spreče po raznim Negotinima, Pećincima i ostalim palankama naše zemlje ponosne, onda neka urade tamo gde je još jedino preostalo.
Umesto što - čak i večeras - laprdaju o prelivanju glasova podcenzusnih izbornih lista (što je potpuno netačno i predstavlja ili teško nepoznavanje izbornog zakona ili bljutav pokušaj eliminacije unutaropozicione konkurencije, bez realne računice da se ti glasovi preliju njima), ostalo im je samo vremena da do nedelje u 20h pozovu sve svoje rođake, prijatelje, komšije i poznanike na glasanje, sve one koji su rekli da će glasati i naročito one koji su rekli da neće, da izađu i ne daju glas skakavcima koji su pojeli ceo XX i već načeli XXI vek.
Da ovoga puta, kroz polurastopljenu martovsku snežnu bljuzgavicu, sami utabaju stazu do glasačkog mesta, kako bi svi zajedno od nje sutra mogli da naprave put u nešto bolje od ovog Ničega.
Sva je prilika da će kradikali upeti nakon ovih izbora da namaknu nekakvu skupštinsku većinu, ali kakvu - to će u velikoj meri zavisiti ne od njih, već od svih ostalih beograđana.
Onih bez apostrofa.
Defetizam?
Ne, već realna strategija koju je opozicija morala odavno da ima, umesto što je koštunjarski čekala da ona EU-ruka sklizne sama od sebe tamo gde ni oni sami ne bi hteli da njima - takođe - sklizne dok su bili na vlasti. To iskliznuće neće Malom Čoveku značiti ama baš ništa ukoliko se umesto Vučićevog samo podmetne neko drugo rame.
Za promenu, mogli bi smo da malo živimo i bez tog tapšanja po ramenu... i cajpera.
A nije da i od nas ne zavisi hoće li biti tako.
Umalo da zaboravim onih nekoliko palanki u kojima su sutra takođe lokalni izbori. Ta su mesta, to je više nego jasno, bitna još jedino sama sebi - a možda ni toliko. Zbog toga što je u Srbiji lokalna politika ukinuta, pa zato lokalni izbori npr. u Boru izgledaju skoro nebitni, a oni u Beogradu su pretvoreni u poslednji juriš poljske lake konjice na nemačke tenkove.
Nije baš tako.
Još uvek ima Srbije i van Beograda, koliko god da vas lažu kako nema, baš kao što ima još uvek onih koji ne bi da menjaju adresu stanovanja za (ne)numerisano sedište u Vučićevom autobuskom cirkusu glasačke naturalizacije koji već predugo šparta ovom zemljom.
Duge uši nisu za ljude, već...
U stvari, svi znamo da neće - jer ne može.
Svo to izborno majmunisanje i njegove varijante bili su u prethodnih godinu dana uvežbavani po palankama širom Srbije, analizirani i upoređivani njihovi rezultati i pravljene projekcije šta im valja činiti - u Beogradu. Ono malo preostalih razumnih i buntovnih palančana je na to ukazivalo sve vreme, ali usijane tintare po beogradskim centralama opozicionih partija to nisu htele da slušaju niti uzmu u obzir. Čekali su da vide "šta će da bude", umesto da jasno i glasno upozore da od izbora nema ništa ako se uradi - upravo ovo sa gorniih slika, i još bezbroj sličnih svinjarija.
Ostaje samo nada da će opozicioni članovi biračkih odbora sutra biti pametniji i hrabriji od svojih lidera, i beležiti i prijavljivati svaku nezakonitu radnju i pretnju. Da neće nasedati na priču crveno-crnih bitangi kako im ne može niko ništa, jer se njihov Vođa grli i tapše po ramenu sa EUropljanima i ostalim moćnicima. To je najobičnije bulšitovanje, jer za svaku dokumentovanu pizdariju kradikalskog bašibozuka ta ista EUropska ruka klizi sa Vučićevog ramena sve niže i sve bliže mestu kojeg se on najviše plaši, obarajući mu "ramenotapšući potencijal", i upravo zato ih treba udariti poštovanjem zakona po bezakonju - posred čela.
Mobilni pravni timovi opozicionih stranaka, ako uopšte tako nešto postoji, imaće veoma veliku (ako ne i ključnu) ulogu u dokumentovanju pravnog i fizičkog nasilja koje je za ove izbore pažljivo pripremano mesecima unazad. Sutra se na ulicu ne izlazi bez bilo kakvog uređaja koji može da to snimi, i to obavezno.
Kada to nisu mogli (smeli?) u većoj meri da spreče po raznim Negotinima, Pećincima i ostalim palankama naše zemlje ponosne, onda neka urade tamo gde je još jedino preostalo.
Umesto što - čak i večeras - laprdaju o prelivanju glasova podcenzusnih izbornih lista (što je potpuno netačno i predstavlja ili teško nepoznavanje izbornog zakona ili bljutav pokušaj eliminacije unutaropozicione konkurencije, bez realne računice da se ti glasovi preliju njima), ostalo im je samo vremena da do nedelje u 20h pozovu sve svoje rođake, prijatelje, komšije i poznanike na glasanje, sve one koji su rekli da će glasati i naročito one koji su rekli da neće, da izađu i ne daju glas skakavcima koji su pojeli ceo XX i već načeli XXI vek.
Da ovoga puta, kroz polurastopljenu martovsku snežnu bljuzgavicu, sami utabaju stazu do glasačkog mesta, kako bi svi zajedno od nje sutra mogli da naprave put u nešto bolje od ovog Ničega.
Sva je prilika da će kradikali upeti nakon ovih izbora da namaknu nekakvu skupštinsku većinu, ali kakvu - to će u velikoj meri zavisiti ne od njih, već od svih ostalih beograđana.
Onih bez apostrofa.
Defetizam?
Ne, već realna strategija koju je opozicija morala odavno da ima, umesto što je koštunjarski čekala da ona EU-ruka sklizne sama od sebe tamo gde ni oni sami ne bi hteli da njima - takođe - sklizne dok su bili na vlasti. To iskliznuće neće Malom Čoveku značiti ama baš ništa ukoliko se umesto Vučićevog samo podmetne neko drugo rame.
Za promenu, mogli bi smo da malo živimo i bez tog tapšanja po ramenu... i cajpera.
A nije da i od nas ne zavisi hoće li biti tako.
Umalo da zaboravim onih nekoliko palanki u kojima su sutra takođe lokalni izbori. Ta su mesta, to je više nego jasno, bitna još jedino sama sebi - a možda ni toliko. Zbog toga što je u Srbiji lokalna politika ukinuta, pa zato lokalni izbori npr. u Boru izgledaju skoro nebitni, a oni u Beogradu su pretvoreni u poslednji juriš poljske lake konjice na nemačke tenkove.
Nije baš tako.
Još uvek ima Srbije i van Beograda, koliko god da vas lažu kako nema, baš kao što ima još uvek onih koji ne bi da menjaju adresu stanovanja za (ne)numerisano sedište u Vučićevom autobuskom cirkusu glasačke naturalizacije koji već predugo šparta ovom zemljom.
Duge uši nisu za ljude, već...
No comments:
Post a Comment