Piši kako ti govorim

Kada bi bilo daleko više onih koji smeju javno da kažu ono što zaista misle, ali ne na fejsbuku - već na radnom mestu, ulici, anketarima, kradikalskim silovateljima poštanskih sandučića i vrata stanova, sendvičarima, botovima, vikarima i ostalom bašibozuku - mnogo bi nam lakše išlo i čitanje i pisanje.

Garant.
U međuvremenu, u Srbistanu opet privode na saslušanja one koji ne misle "na liniji".

Međutim...

U kakvom se mraku namerno indukovanog i strogo kontrolisanog straha, neznanja i antiobrazovanja Srbija danas nalazi (U neznanju je moć - Orvel "1984"), ne bi nama pomoglo čak ni LED-školstvo. U normalnoj zemlji se na obrazovanju ne štedi, već se ono smatra nacionalnim resursom.

Jer prosveta nije isto što i rasveta... al' objasni ti to budalama. Baš kao što obrazovanje nisu lažne diplome, prekonoćni fakulteti, poljski klozeti, koševi i ostala majmunisanja Vučićeve "vlasti".

This is Serbia.

Srbistan. Životinjska farma, kradikalski obor.