Marina Abramović koja je svojevremeno utekla iz tamnice umetnosti, iz mrske socijalističke Jugoslavije, vratila se u kapitalističku Srbiju, a preporođena otadžbina primila ju je na velika vrata: na raspolaganju joj je čitav muzej i vascelo jedno godišnje doba. Za ovaj praznik kulture Vlada je potrošila barem 78 miliona dinara. U bespuću interneta negde sam nabasao i na tristo hiljada evra potrebnih da se kupe aparati i alati bez kojih umetnosti M. A. nema. Ne znam da li tih tristo hiljada pripadaju još neprežaljenoj polovini već pomenute polovine milijarde evra, ili su to zasebni novci, ali se sa izdatkom, koliki god bio, niukoliko ne slažem, ne odobravam ga: u okv. sv. mogućnosti mu se, a to je ovde, baš protivim.
Ali se ja svemu protivim.
1. Da je umetnica rođena samo u Temišvaru, i da joj je prezime Abramesku, nipošto ne bi dobila ovo što joj je podastro Beograd, sve i da je, kao Rumunka, zaslužila planetarnu slavu: izvođačica je upala u mrežu naše vlastele koja svuda po kugli zemaljskoj vija slavne Srbe, mrtve ili žive, potrošeni su mudraci iz NASA-e, iz Tesle se izvuklo i recikliralo sve što se moglo, preuspešni (prigrlio sam, vidite, savremeni maternji jezik) matematičar Stojan, odlikovan laptopom, vraćen je u zemlju Postanja, plačite Arabljani, košarkaši, pak, nisu uzeli zlato i medalje nisu peške odnete na Kosovo, Đoković nije osvojio US open, daj Marinu!
2. Država nepokolebljivo veruje u reklamu, i neodustajno se opija veličinom, šampionstvom, sve to hoće da navede na svoju upropašćenu vodenicu i sve umetnike, naučnike i sportiste spremna je da upotrebi kao dokaz da joj stanovništvo živi u blagostanju. Za svoj zamysel ne pita šta košta, nju zapravo ništa i ne košta.
3. Zašto je sada poziv prihvaćen? Zato što je Muzej savremene umetnosti opet oživeo, ili zato što ga je u svečani ponovni opticaj pustila baš ova družina? Da li gošću, ili povratnicu, uopšte zanima zajednica kojoj predstavlja svoje životno delo?
4. Ako umetnici nije važno ko ju je pozvao, i kako se njezin domaćin ophodi prema podanicima, zašto bi mene zanimala puka njena umešnost i umetnost?
5. Da. U nakani da se prikaže boljom no što jeste, država je i inače umela da troši novac stanovništva na honorare estradnih zvezda, pa ti velikani pevaju na trgovima, a sirotinja cupka u ritmu srpske bosanove i besplatno čeka novu godinu u kojoj će joj biti još gore nego u staroj, ali ovde nemamo čak ni taj slučaj! Nije Vlada potrošila sedamdeset osam miliona da namiri sve troškove izložbe, pa da onda besplatno otvori dveri ljubiteljima kulture, ne, za izložbu se prodaju karte koje koštaju šeststo dinara, a popust imaju neki staleži prema kojima je država tobože bolećiva.
1. Da je umetnica rođena samo u Temišvaru, i da joj je prezime Abramesku, nipošto ne bi dobila ovo što joj je podastro Beograd, sve i da je, kao Rumunka, zaslužila planetarnu slavu: izvođačica je upala u mrežu naše vlastele koja svuda po kugli zemaljskoj vija slavne Srbe, mrtve ili žive, potrošeni su mudraci iz NASA-e, iz Tesle se izvuklo i recikliralo sve što se moglo, preuspešni (prigrlio sam, vidite, savremeni maternji jezik) matematičar Stojan, odlikovan laptopom, vraćen je u zemlju Postanja, plačite Arabljani, košarkaši, pak, nisu uzeli zlato i medalje nisu peške odnete na Kosovo, Đoković nije osvojio US open, daj Marinu!
2. Država nepokolebljivo veruje u reklamu, i neodustajno se opija veličinom, šampionstvom, sve to hoće da navede na svoju upropašćenu vodenicu i sve umetnike, naučnike i sportiste spremna je da upotrebi kao dokaz da joj stanovništvo živi u blagostanju. Za svoj zamysel ne pita šta košta, nju zapravo ništa i ne košta.
3. Zašto je sada poziv prihvaćen? Zato što je Muzej savremene umetnosti opet oživeo, ili zato što ga je u svečani ponovni opticaj pustila baš ova družina? Da li gošću, ili povratnicu, uopšte zanima zajednica kojoj predstavlja svoje životno delo?
4. Ako umetnici nije važno ko ju je pozvao, i kako se njezin domaćin ophodi prema podanicima, zašto bi mene zanimala puka njena umešnost i umetnost?
5. Da. U nakani da se prikaže boljom no što jeste, država je i inače umela da troši novac stanovništva na honorare estradnih zvezda, pa ti velikani pevaju na trgovima, a sirotinja cupka u ritmu srpske bosanove i besplatno čeka novu godinu u kojoj će joj biti još gore nego u staroj, ali ovde nemamo čak ni taj slučaj! Nije Vlada potrošila sedamdeset osam miliona da namiri sve troškove izložbe, pa da onda besplatno otvori dveri ljubiteljima kulture, ne, za izložbu se prodaju karte koje koštaju šeststo dinara, a popust imaju neki staleži prema kojima je država tobože bolećiva.
 |
| John Linnell - The Prophet Balaam and the Angel (1859) |
Hajde da se, nakon opservacije Ljube Živkova - koju, poput svakog njegovog teksta, nikako ne treba čitati doslovce i shvatati bukvalno - vratimo na naslov ovog teksta.
Za početak, naslov je prevod naziva knjige Nika Kejva "And The Ass Saw The Angel", koji se, inače, može tumačiti na još jedan način (o kome ovde ipak neće biti reči).
Elem, starozavetni lik Balaam beše kananitski prorok koga je kralj Balak od Moaba poslao - uz podeblju finansijsku podršku - da prokune i sabotira Jevreje koji uđoše u Svetu zemlju nakon egzodusa iz Egipta.
I tako, ustane Balaam ujutro, ošamari svoga magarca i ode s moapskim knezovima. Srdit zbog toga, Jahve posla anđela na put da ga spreči. Kad magarac opazi anđela Jahvina kako stoji na putu s isukanim mačem u ruci (Mihael, "Mač Božji"?), skrene sa staze i pođe preko polja. Balaam pobesni i poče tući magarca štapom. Balaam nije video anđela, magarac koji ga je spazio, triput zaredom se izmače spasivši svoga gospodara od mača. Umesto Balaamove zahvalnosti, sva tri puta dobio je batine. Nakon trećeg puta anđeo omogući magarcu da progovori. Nemo živinče ljudskim glasom prozbori i spreči prorokovo bezumlje, požalivši mu se:
- Šta sam ti uradio da si me tukao tri puta? Zar ja nisam tvoj magarac na kome si jahao svega svoga veka do danas? Jesam li ti običavao ovako?
- Šta sam ti uradio da si me tukao tri puta? Zar ja nisam tvoj magarac na kome si jahao svega svoga veka do danas? Jesam li ti običavao ovako?
- Nisi, odgovori Balaam.
Tada Jahve otvori oči Balaamu i on opazi anđela Jahvina kako stoji na putu s golim mačem u ruci. Pognu on glavu i pade ničice. Onda će njemu anđeo Jahvin:
- Magarac me opazio i preda mnom se uklonio sva tri puta. Da mi se nije uklanjao, već bih te ubio, a njega ostavio na životu.
Balaam odustade od nauma Balakova i krenu da propoveda reč Jahveovu, ne činivši više ništa protiv Izabranog Naroda, što se potom osvetilo carstvu Kananita jer ih ti isti Izraeliti ubrzo sve pobiše i istrebiše.
(iz Starog zaveta, Knjiga brojeva)
Jedna od potonjih polemika povodom ovog dela starozavetnih pisanija, nastala usled različitih prevoda sa aramejskog na grčki, latinski i potom savremene jezike, bila je i o tome da li se ovde radilo o magarcu ili magarici. Iako de profundis homocentričan, Stari zavet ovog puta - čini se - u originalnom tekstu mudrost stavlja u usta nemog živinčeta koje je ženskog roda. Kako i zašto... pa, čudni su nebeski putevi Gospodnji i njegovih nameštenika po SIZ-ovima ovozemaljskim.
A prorok-preobraćenik - nekad radikalni Kananit potom napredni Izraelit Balaam - šta ćemo s njim? Da li je dojahao na magarcu ili dovukao magaricu, da se Narod izabrani manje čudi šta ga je sve to snašlo s njim, Prorokom naaduvenih i balaavih usana, na čelu? Da li je tih pola od pola milijarde plus trista hiljada evra, sto hiljada dolara ili sedamdesetosam miliona rajhsdinara dovoljno da se popravi totalno upropašćen ugled Srbije u Svetu, sistematski razaran upravo od strane Proroka i njegovih magaraca?
Da li će sve te pare biti sjebane samo da bi iznova na površinu pokuljao standardni i naizgled neuništivi duh blata antimodernizma i zatvorenosti Palanke ovdašnje, praćen kanonadom srboslavnih anatema na račun Sveta po ko zna koji put opet i ovde? I sve to samo da bi Prorok pokazao Svetu sa kakvim ludim narodom ima posla, da niko drugi osim njega sa tom stokom ne ume onako kako treba?
Sudeći po količini idiotizma koji se danima prosipa po društvenim mrežama, ispada da je Balaam ovdašnji u pravu - barem što se zatucanosti rajinske tiče. Ali ne i lopovluka svoje ekipe, koji pokušava tom i takvom pričom da sakrije. Što mu, po običaju, uglavnom ne polazi za rukom sve dok u vatru ne ubaci neku novu smrdljivu bombu, mamac za naivne, šargarepu za magarce i magarice.
Ovo dovođenje ultra-alt-artiste Marine Abramović od strane Vučićevog režima, naizgled suštinski suprotno od dubokog palanaštva i zatucanosti istog, uopšte se ne razlikuje od farse koju znamo kao premijerku Ana Brnabić duboko sumnjive navodne gej-orijentacije, te drešiteljica kese na konto magarogledateljice. Ne razlikuje se ni od čuvene Koštuničine izjave da nema ništa protiv koncerata The Residents i Iggy Popa u Beogradu zato što su oni antiglobalisti. Duboko radikalno palanaštvo ovdašnjih političara (ali i biračkog tela) se ne da prikriti farsičnim pokušajima (samo)prikazivanja u naprednom, modernističkom svetlu, jer - kad oni, takvi, upale sijalicu, tada zavlada još veći mrak. Svrha ove izložbe nije da puk ovdašnji razume "takvu" umetnost, već da se o tome što više i što glasnije lupeta.
Sve je ovo ipak samo poznata Vučićeva uvežbana taktika pravljenja privida podrške, koja se u inostranstvu parama svih građana kupuje a na domaćem terenu - uteruje.
Da parafraziramo Ljubu Živkova, poput gorespomenutih pevaljki po trgovima širom naše zemlje ponosne, i ovde će od ponuđenog honorara ostati ponešto i "za naše" da se utale. Biće makar povraćaja PDV-a, jer se roba nakon kupovine iznosi iz zemlje. Stara je to formula za kalkulaciju troškova, odavno poznata Vođama i Vođinima.
Vraćali su drugi, vraćaće i ona.
Ovo dovođenje ultra-alt-artiste Marine Abramović od strane Vučićevog režima, naizgled suštinski suprotno od dubokog palanaštva i zatucanosti istog, uopšte se ne razlikuje od farse koju znamo kao premijerku Ana Brnabić duboko sumnjive navodne gej-orijentacije, te drešiteljica kese na konto magarogledateljice. Ne razlikuje se ni od čuvene Koštuničine izjave da nema ništa protiv koncerata The Residents i Iggy Popa u Beogradu zato što su oni antiglobalisti. Duboko radikalno palanaštvo ovdašnjih političara (ali i biračkog tela) se ne da prikriti farsičnim pokušajima (samo)prikazivanja u naprednom, modernističkom svetlu, jer - kad oni, takvi, upale sijalicu, tada zavlada još veći mrak. Svrha ove izložbe nije da puk ovdašnji razume "takvu" umetnost, već da se o tome što više i što glasnije lupeta.
Sve je ovo ipak samo poznata Vučićeva uvežbana taktika pravljenja privida podrške, koja se u inostranstvu parama svih građana kupuje a na domaćem terenu - uteruje.
Da parafraziramo Ljubu Živkova, poput gorespomenutih pevaljki po trgovima širom naše zemlje ponosne, i ovde će od ponuđenog honorara ostati ponešto i "za naše" da se utale. Biće makar povraćaja PDV-a, jer se roba nakon kupovine iznosi iz zemlje. Stara je to formula za kalkulaciju troškova, odavno poznata Vođama i Vođinima.
Vraćali su drugi, vraćaće i ona.
***
Kako god bilo, magarci će i dalje svakodnevno gledati iscereni i podbuli lik Proroka koji "zna kako će da skonča". Ili Anđela garavog lica, što mu izađe na isto. Sa malih ekrana naših nacifrekventnih TV prijemnika, naravno.
Čist art-terorizam, pa još projektni.
I tačka.
No comments:
Post a Comment