4000+1

Potpredsednica Vlade i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović naložila je vanredni inspekcijski nadzor nad svim mostovima u Srbiji dužim od 100 metara.

- RTS, 15.08.2018. u 13:11

Oko 4.000 srpskih mostova potpuno je sigurno za drumski i železnički saobraćaj, poručuju nadležni. Ipak, potpredsednica Vlade traži i vanredne kontrole, za svaki slučaj.

- RTS, 15.08.2018. u 19:30

Red bi bio da Željko Mitrović napiše jedno otvoreno pismo italijanskim mostovima - da prekinu više da se ruše i padaju, jer to ovde podjaruje slojevitu agenturu, kvaziopoziciju, lažne moraliste, raspopove, nedostojne ljude, pacove i hijene, domicilne ništarije, ćirilicogazitelje i ostale vođomrzitelje, sada, kada Najduži Sin našeg naroda gradi po prvi put u istoriji most kojim će obezbediti trajni mir i stabilnost u regionu. Kome je uopšte sada trebala ta priča, o mostovima i kontroli, taj definitivno nije normalan, taj mrzi predsednika Aleksandra Vučića i ceo srpski narod, i treba mu sagraditi jedan most koji bi išao direktno od Ibra u Kosovskoj Mitrovici pa sve do Rakovičkog potoka i Dedinja u Beogradu, deder da vidimo ko i kakve mostove bi onda gradio a ko ih prelazio!
I sve to obavezno da stane u minut-dva desetominutne roze mržnje.

I da vidimo onda ko je bre svetski lider u izgradnji i popravci mostova - pa čak i izgradnji novih reka ispod novih mostova, gde ih nikad bilo nije. Ako treba - a treba, da se ja pitam.

Samo nek' je vanredno, jer tada ekipa najbolje funkcioniše... dokazano u (višedecenijskoj) praksi.

p.s.
Sve prethodno rečeno odnosi se samo na mostove, ali ne i na potporne zidove, rigole, useke, drenažu, posteljicu, asfalt, tunele, zaštitne mreže, ankere, škarpe i ko zna šta sve još. Moraće da sačekaju svoj red, a do tada će biti u režimu slobodnog pada.
Kao i sve drugo u ovoj kvazidržavi.

Alise u Zemlji vlažnih snova

Luis Kerol (Čarls Lutvidž Dodžson, 1832-1898), britanski pisac dečije fantastike, svetski je poznat kao veliki uzor podjednako popularnih pisaca Klajva S. Luisa (Narnija) i Džona R. Tolkina (Gospodar Prstenova). Slavu je stekao svojim knjigama o Alisi: Alisine avanture u Zemlji Čuda (1865) i U Zemlji Iza Ogledala, i šta je Alisa tamo otkrila (1871). Ove dve knjige nisu toliko original+nastavak povezani nekim likovima i događajima, koliko druga predstavlja mračniju verziju prve; ovaj princip je preslikao Tolkin pišući Hobita i Gospodara Prstenova. Umesto carstva karata iz prve, u drugoj knjizi stanovnici fantastičnog Kerolovog sveta su šahovske figure; Alisa je samo još jedan od piona na tabli, na kojoj važe životna pravila kretanja šahovskih figura (po kojima taj svet funkcioniše).

U Zemlji Iza Ogledala, Bela Kraljica nudi Alisi da joj bude služavka za platu od "dva penija nedeljno i džem bilo kog drugog dana osim danas - džem juče, džem sutra, ali ne i džem danas".

A ti se, čitaoče, sada raspekmezi jer sve to nema nikakve veze sa Srbijom.

Zbog toga imamo treći nastavak priče o Alisama. 

Kada su utvrdili gradivo iz čudotvorstva i zastrli sva ogledala u svojim kabinetima, najviši državni funkcioneri Srbije, te grdne moderne Alise, rešili su da napišu svoju knjigu na tu temu. Posle nekoliko ovogodišnjih primera dokazane hidrofilije pomenutih (mećave, poplave, milenijumske kiše, najavljena privatizacija lokalnih vodovoda, odbranaška saopštenja povodom afera - koja ama baš nikako ne piju vodu, Beograd na vodi, mostovi, nikad dosanjano letovanje na Borskom jezeru, mokra parada Putinu u čast), konačno je usaglašen naslov trećeg dela ove franšize fantazmagorične literature za one koji nikako da odrastu:

Alisa u Zemlji Vlažnih Snova.

Evo glavnih piona, koji bi svi odreda da istovremeno budu kraljevi ispred ogledala, ponašajući se kao da igraju Mice na tabli za Ne ljuti se čoveče:

Mad Hatter (Ludi Šeširdžija)

Jabberwocky (Zmaj)

Tweedledum & Tweedledee (Blizanci)

Humpty-Dumpty (Zalud-Uzalud, jaje)

Alisa u Zemlju čuda ulazi kroz zečju rupu 4. maja. U Zemlju iza ogledala ulazi šest meseci kasnije, 4. novembra. Narednog dana, 5. novembra, u Britaniji se obeležava dan Barutne zavere. Da, one po kojoj je nastao strip-film V for Vendetta, u kome dominira Osvetnikova maska sa likom Gaja Foksa (jednog od glavnih aktera zavere iz 1605. godine). Sam Kerol to u knjizi naglašava: "jedne snežne zimske noći, tačno šest meseci kasnije, 4. novembra (dan pre noći Gaja Foksa)".

Ove naše Alise nikako da izađu iz Zemlje Vlažnih Snova, niti to dopuštaju drugima.
Treba misliti o tome, kada dođe dan rušenja kule od karata, obaranja figura sa šahovske table, skidanja crne krpe sa ogledala, izlaska iz zečje rupe. Kada istekne vreme infantilnim političkim polucijama, polutanima i polutantima. Previše su često u ljudskoj istoriji vlažni snovi neminovno vodili ka suvom barutu. Bolje je misliti o tome, na vreme i dok se još može.

Na kraju druge Kerolove knjige, Alisa se odjednom budi i shvata kako je sve to samo sanjala. Poslednja rečenica u knjizi glasi:

Šta je život, nego san?

Nekome vlažan, a nekome mora u po bela dana.

Body & Soul

Mens SANU in corpore insano.

Bolesnom telu SANU je duh.

sentenca duha palanke

&

tweet: N @Genijalista

"Danas nam je, naravno, svima jasno da je komunistička nomenklatura, ne samo u Srbiji, već i ostalim republikama, imala ne samo svoju nacionalističku podlogu, nastalu iz nacionalnih surevljivosti na nivou karijera, već i svoje pripravne nacionalističke čete, jer tako brza transformacija komunista u nacionaliste i to naglo i ničim sputavano bujanje najekstremnijih oblika nacionalizma, naprosto ne bi bili mogući. No, u Srbiji je bilo najizrazitije, već iz toga što je srpske komuniste i nacionaliste zbližavala duboka netrpeljivost prema Zapadu i njihovo rusofilstvo. Bio je to, i do dana današnjeg ostao, smrtonosni spoj pravoslavlja i revolucionarnog mita. Kominterne i Dostojevskog, kako je sam Kiš, deset godina ranije, posle afere (1986), definisao taj srpski specifikum. 

No, ta je afera otkrila, bar meni lično, činjenicu, ili ja bar to smatram činjenicom, da je srpska inteligencija najgori sloj srpskog naroda, da ona zapravo u sebi nosi sve najgore osobine mentaliteta, da je ona zatrovana predrasudama koje potom indukuje u ostale preko institucija kojima vlada (kultura, obrazovanje, mediji), da je ona ta koja je na nivou principa podigla netrpeljivost prema drugom, nipodaštavanje drugog iza kojeg se zapravo krije strah od drugog. Ona je po meni najveći krivac za sve događaje koji su doveli do onog što ona sad patetično naziva postradanjem naroda."

Mirjana Miočinović: "Užas izgubljenih kriterija"

Monitor, 10.09.1999.

&

"Uvek sam se užasavao svake vrste fanatizma. Nacionalizam je najgora čovečja konstrukcija. A najekstremniji je kada je obložen kulturnim slojevima".

Mario Vargas Ljosa

Čitanka, za nedeljno popodne:

- Most: Može li se Srbija demokratizovati? (Br. 39-40, 2000.)

- Sarajevske sveske: Margina slobode (Br.17, 2008.)

- Republika: Nacionalističke kritike Praxisa (Br.544-545, 2013.)