Socijalistička partija Srbije nakon 2000. godine nije niti jednog jedinog trenutka bila "nužno zlo", "koalicioni kapacitet" ili neminovna "kolateralna šteta", kako to u poslednje vreme opet mantraju neki vajni opozicionari u Srbistanu.
Sve to, pobrojano, bili smo i ostali svi mi - njima.
Oni jedva čekaju, sanjaju dan kada će se u velikom stilu vratiti na tron i svima se najebati majke milosne za sve ono što su morali da "trpe". Neki od njih to otvoreno, bez skrivanja govore godinama unazad, i najozbiljnije misle danas, ovog trenutka dok čitate, za nekim stolom gde se odlučuje daleko više toga nego na Andrićevom vencu, u Nemanjinoj ili Skupštini.
Naravno da i kod njih ima svađa, neplaniranih istupa, soliranja i preleta, ali to se u najvećoj meri nikada ne sazna, za raziku od drugih "stranaka". Oni savršeno dobro znaju šta duguju jedni drugima i to je ono što ih i dalje veže da ostanu zajedno. Njihove porodične svađe ostaju iza zatvorenih vrata i spuštenih zavesa; kroz debele zidove utvrđenih komiteta širom Srbije ne čuje se ništa, komšije ne prijavljuju nikakvu buku ili porodično nasilje, mogu samo pod prozor da im pljunu.
Sa druge strane, "ovi" u opoziciji što bi trenutno da nadjašu "one" na vlasti samo neka se i dalje prave blesavi, u potaji računaju na još jedan prevratnički potez Miloševićevih nacionalsocijalista, sa kojima su već bili u koaliciji. Neki od njih su bili i partijski drugovi sa espeesovcima, u ona "preddemokratska" vremena. Da se ne zaboravi.
To Zlo je preživelo Miloševića i Miru, Šešelja, nadživelo Koštunicu, Tadića i Đilasa, preživeće i Vučića. A kad se većina sadašnjih kradikala vrati kući, u SPS odakle su planski natenane bili ubačeni baš kao i onomad u DSS i DS - pušićemo se svi. Takva će biti cena "pobede" opozicije (...) nad Vučićem - ili nad sobom; isto nam je to, kada je SPS u pitanju
Koalicioni kapacitet je za malu decu. Moć je ono što se jedino računa, a ovi u SPS - ako ništa drugo - to odlično znaju da koriste.
Najebaćemo, svi ćemo najebati.
Oni jedva čekaju, sanjaju dan kada će se u velikom stilu vratiti na tron i svima se najebati majke milosne za sve ono što su morali da "trpe". Neki od njih to otvoreno, bez skrivanja govore godinama unazad, i najozbiljnije misle danas, ovog trenutka dok čitate, za nekim stolom gde se odlučuje daleko više toga nego na Andrićevom vencu, u Nemanjinoj ili Skupštini.
Naravno da i kod njih ima svađa, neplaniranih istupa, soliranja i preleta, ali to se u najvećoj meri nikada ne sazna, za raziku od drugih "stranaka". Oni savršeno dobro znaju šta duguju jedni drugima i to je ono što ih i dalje veže da ostanu zajedno. Njihove porodične svađe ostaju iza zatvorenih vrata i spuštenih zavesa; kroz debele zidove utvrđenih komiteta širom Srbije ne čuje se ništa, komšije ne prijavljuju nikakvu buku ili porodično nasilje, mogu samo pod prozor da im pljunu.
Sa druge strane, "ovi" u opoziciji što bi trenutno da nadjašu "one" na vlasti samo neka se i dalje prave blesavi, u potaji računaju na još jedan prevratnički potez Miloševićevih nacionalsocijalista, sa kojima su već bili u koaliciji. Neki od njih su bili i partijski drugovi sa espeesovcima, u ona "preddemokratska" vremena. Da se ne zaboravi.
To Zlo je preživelo Miloševića i Miru, Šešelja, nadživelo Koštunicu, Tadića i Đilasa, preživeće i Vučića. A kad se većina sadašnjih kradikala vrati kući, u SPS odakle su planski natenane bili ubačeni baš kao i onomad u DSS i DS - pušićemo se svi. Takva će biti cena "pobede" opozicije (...) nad Vučićem - ili nad sobom; isto nam je to, kada je SPS u pitanju
Koalicioni kapacitet je za malu decu. Moć je ono što se jedino računa, a ovi u SPS - ako ništa drugo - to odlično znaju da koriste.
Najebaćemo, svi ćemo najebati.
Opet.
Jer, tako (nam) treba.
Jer, tako (nam) treba.
Zombi ples,
gde Ben i Beti
cupkaju u mestu
i ne znoje se,
za sve ih zabole
jer su odavno mrtvi.
Zombi ples,
gde Ben i Beti
cupkaju u mestu
i ne znoje se,
za sve ih zabole
jer su odavno mrtvi.
Zombi ples,
niko ni da mrdne.
The Cramps - Zombie dance
(Songs The Lord Taught Us, 1980)
(Songs The Lord Taught Us, 1980)
No comments:
Post a Comment