Zažmuri, da te ne vide

Treći april je bio i prošao.

Izbori obavljeni. Suočen sa činjeničnim stanjem da je većinski deo Srbije dokazao da nije pod vinkl i da im je baš lepo kad im je loše, potpuno sam smanjio doživljaj i pisanje o nakaradi na čelu moje zemlje sveo sam na minimum.

S obzirom da sam blagoslovljen čovek, darovan mnogim talentima i okružen ljubavlju svojih najmilijih, okrenuo sam se svom životu i osobama koje su neizostavni deo mog života. Sve to, prihvativši surovu realnost da živimo okruženi ljudima koji ne vide dalje od nosa i kojima glava služi isključivo kao rezonator, jer između ušiju imaju samo ničim ispunjenu šupljinu.

Ali jutros moram da napišem par redova. Dobro, i malo više od par redova...

Elem.

Predizborna obećanja i paketi laži uoči izbora već sutradan posle glasanja su zaboravljeni, a krenulo je kukanje i svakodnevni nastupi sa lamentiranjem da nam nikad gore nije bilo.

Slažem se da nam nikad gore nije bilo, ali neverovatan talenat ovog čovekolikog bića da nam uvek dokaže da nema toliko loše situacije da je on ne bi mogao učiniti još gorom dolazi do punog izražaja. Dva i po meseca posle izbora on je izgubljen kao magarac u magli sa sve izraženijim psihičkim poremećajima. Slažem se da mu nije lako, jer se nalazi između čekića i nakovnja ali - bajo moj - za to si se borio. Otimao. Crkav'o si od želje da i dalje ostaneš kalif. Pa eto ti! Sad kusaj ono za šta si se borio i za šta si dobio još jedan mandat.

Ne nabijaj nam na nos rat u Ukrajini. (Da, rat!) Imamo ga još od februara i trajao je i u vreme tvojih predizbornih baljezganja. To si i tada znao, pa ti nije smetalo da minhauzenovski po vas dan kenjaš, maksimalno zloupotrebljavajući sve uzurpirane medije. 

Ni po jada što je ovaj čovek očigledno teško poremećen, ali problem je što nije hospitalizovan i još nas sve zajedno vodi u potpunu propast.

Vrhunac, doduše trenutni, jer on uvek može još gore i još luđe, je jučerašnja opaska u vezi sa godišnjim odmorom i odlaskom na more!? Zamisli ti to!

Nešto što je u celom svetu najnormalnija stvar u ovom gmazu stvara zavist! I daje mu za pravo da nas opominje na predstojeću tešku zimu!?

E pa, predsedniče, vid' ovako:

Svečano me trenutno zabole šta će biti na zimu. Jesi li nam obećao blagostanje? Mir? Stabilnost? Doduše, i sebe na kraju slogana... I gde je to sad?

Zar je moguće da nisi u stanju da održiš ni minimum obećanog?

O da! Hoću na more! Hoću na letovanje! Ionako mi ga nisi ti omogućio. 

Sve da dosad i nisam hteo, sad hoću za inat! U tvojoj nemogućnosti da izabereš šta je bolje za tvoje građane ti nisi u stanju da izabereš čak ni šta je manje loše. Pamti ova proseda glava one sankcije devedesetih kojima si i ti dao svoj puni doprinos. A i sad nas nezaustavljivo ka njima vodiš. Hajde makar da iskoristimo još malo blagodeti bezviznog režima koji još uvek imamo i koji nije tvoja tekovina.

I da! Mislio sam da je vrhunac cinizma tvoje polaganje venca na mestu pogibije Zorana Đinđića. Ali ne!

Vrhunac cinizma je kad ti svojim prljavim ustima trabunjaš o herojima sa Košara! O hrabroj mladosti koja je ginula baš tih dana kad si ti birao nove zavese za svoj friško dobijeni stan, bivši ministre propagande!

Ti dečaci su sa svojih 19 i 20 godina bili dovoljno "odrasli" da budu brutalno žrtvovani i da svoje živote polože na oltar otadžbine, za razliku od jednog nešto starijeg mamlaza koji nikad neće odrasti i koji će zauvek ostati tatino "fino dete" iako baš voli da se druži i slika sa kriminalcima raznih fela.

Psihopatološki stvore, zar ne vidiš da je na karti Evrope, na mestu gde je bila Srbija, sada samo jedna rupa? Nije više ni prazno polje. Kako ti ne dolazi u tu ludu glavu da ne možemo biti više svačiji? Umesto da budemo barem nečiji, mi ćemo biti ničiji. Ustvari, već smo ničiji, jer ko bi voleo da u komšiluku ima nekog ko je tobože dobar sa svim međusobno zavađenim komšijama? I onda licemerna konstatacija da Srbija ima svoj interes... Kako da ne! Pa što onda ne radiš u interesu te Srbije?

Ali baš me briga. Narod te je izabrao. Radi šta hoćeš i kako hoćeš kad već nećeš da se lečiš.

A ja odoh na letovanje.

- Dragan Jurić (Milan Charlie Info, Fejsbuk 16.06.2022)

Glava u pesak, prkno u nebesa. Pa ako nas ne vide - ne vide.

A šta ako nas vide? Ništa. Ipak, glava je glava a prkno je prkno.

Tako izgleda žmureća politika Vrhovnog Kradikala & pripadajuće mu horde.