Ruko ispružena prema drugoj obali kloni
Ako smo pali bili smo padu skloni
Ovde je noć što se životu opire
- Branko Miljković
Oduvek je pad bio teži i brži od uspona. Oduvek se jedan penjao za sve, i oduvek su su svi padali, vukli i tog jednog.
I oduvek se mislilo da je tako lakše; prepusti se - i ne misli. Kako je drugima, biće i tebi.
Strmoglav, povazdan omiljena kolektivna anticivilizacijska disciplina palančana širom sveta. Bio, i biće.
Roditelji nezadovoljni zbog zbirke pesama Blagoja Bakovića "Uskliknimo s ljubavlju", deljene novosadskim osnovcima za Svetog Savu. Zbirka pesama objavljena je prošle godine uz blagoslov episkopa bačkog Irineja.
"Iako nije upitno to da li Rastko Nemanjić, odnosno Sveti Sava, treba da bude deo obrazovnog programa tokom školovanja dece u Srbiji, postavlja se pitanje na koji način bi on, ali i SPC ili vera, trebalo da budu predstavljeni deci. U detinjstvu, kada mladi nemaju na raspolaganju dovoljno činjenica, naročito istorijskih, niti dovoljno razvijenu kritičku svest, najlakše je usaditi im dogme, ljubav ili mržnju prema bilo kome i čemu. Njima se kasnije može vrlo lako manipulisati, mogu se instrumentalizovati za razne ciljeve, videli smo devedesetih i kakve. Istorija se odavno drugačije čita, zvono nije školsko, već crkveno. Možemo li kao društvo dopustiti luksuz da rizikujemo i prepustimo njihovo odrastanje slučaju? Nauci je mesto u školama, verskoj nastavi u verskim objektima, po slobodnoj volji i u slobodno vreme. Vratiti prosveti dostojanstvo i integritet važan je korak za koji ne vidim da imamo ni volju, ni snagu, niti ideju - kako", smatra Sanja Vuković, profesor sociologije.
"Iako nije upitno to da li Rastko Nemanjić, odnosno Sveti Sava, treba da bude deo obrazovnog programa tokom školovanja dece u Srbiji, postavlja se pitanje na koji način bi on, ali i SPC ili vera, trebalo da budu predstavljeni deci. U detinjstvu, kada mladi nemaju na raspolaganju dovoljno činjenica, naročito istorijskih, niti dovoljno razvijenu kritičku svest, najlakše je usaditi im dogme, ljubav ili mržnju prema bilo kome i čemu. Njima se kasnije može vrlo lako manipulisati, mogu se instrumentalizovati za razne ciljeve, videli smo devedesetih i kakve. Istorija se odavno drugačije čita, zvono nije školsko, već crkveno. Možemo li kao društvo dopustiti luksuz da rizikujemo i prepustimo njihovo odrastanje slučaju? Nauci je mesto u školama, verskoj nastavi u verskim objektima, po slobodnoj volji i u slobodno vreme. Vratiti prosveti dostojanstvo i integritet važan je korak za koji ne vidim da imamo ni volju, ni snagu, niti ideju - kako", smatra Sanja Vuković, profesor sociologije.
Patron Bakovićeve zbirke stihovanih kvazireligijskih baljezgarija namenjenih indoktrinaciji maloletnika pseudoistorijom i mitomanijom srBskom, notorni Mirko (Irinej) Bulović, poznat je ovdašnjoj javnosti i kao ostrašćeni zaštitnik dokazanih umantijašenih pedofila poput Pahomija, Filareta, Kačavende i ostalih iz te fele. Takvi su se oduvek, pa i danas, obavezno bavili (pored redovnih "duhovničkih" rabota) kleronaukom i - naročito - kleropolitikom. Takvi nikada nisu razdvajali službu od Službe.
Svega toga ne bi danas bilo, da onaj Dositej Obradović, đubre jedno masonsko, nije 1806. u Srbiju doneo krompir i podmetnuo ga narodu kao podmuklo sredstvo cijaško-vatikansko-komunističke laži da je Zemlja okrugla. (Priča se i to, da je odmah potom Dositej doneo i prvi globus, koji je potom ekspresnom brzinom bio ukraden i nađen tek dvesta godina kasnije na buvljaku u Negotinu, prodavao ga neki Bugarin iz Vidina.)
Al' stvarno.
***
Za kraj, evo jedne poučne priče iz Karađorđevog doba kada je narod ovdašnji batinama bio naučen da sadi i jede krompir, to "đavolje seme jabuke razdora rajskog" (kako su ga zvali pobunjeni ruski popovi i seljaci u vreme Petra Velikog):
Umoli đavo Svetog Savu da ugovor načine i da posiju krompir, pa onda što je u zemlji to neka bude Svetoga Save, a što je na zemlji to da njemu ostane. Tako i učine. Posiju krompire, krompiri izniknu, ukaže se najpre čimina (busen), potom cvijet i za njim i bobe. Videći ovo, đavo stane prkositi Svetom Savi. No kad bude u jesen, onda čimina opadne i istrune, a Sveti Sava povadi krompire pa u trap. Nadimaše se đavo da pukne od zla videći ovako sebe prevarena i kajaše se što je sa popom posla imao.
Eto, baš tako je krompir pomirio Dositeja i Savu. I zemaljsko vremensko iskliznuće. A vi se i dalje smejte negotinskom Magistru Unogoviću od SPS-a, što je onomad odvalio da "će slavimo osmogodišnjicu od smrti Svetog Save". Lik je poodavno ukapirao da je sve relativno, pa i vreme. Naročito ono doživotno provedeno na funkcijama.
Šta je sad, ni to vam ne valja, Strmoglavci nijedni?
No comments:
Post a Comment