Ne, aj sad stvarno.
Nije smešno.
Za 20tak godina Srbija će biti 5 gradova + prazan prostor između. Logično da cene stanova rastu iako zemlja propada, jer se ljudi koncentrišu. To što neće biti uslova za održavanje komunalne infrastrukture (već sada realno nema) druga je priča.
Uopšte mi, recimo, nije nemoguće da zamislim za dvajs godina zid oko Vračara, Starog grada i delova Savskog venca, da sirotinja ne upada u grad u potrazi za aspirinom, pitkom vodom i konzerviranom hranom. Realno, kad sve reke stavimo u betonske cevi, od planina napravimo Zlatibor, a manje gradove poklonimo Kinezima da tamo prave ekološki holokaust kao u Boru ovih dana, ovi u Beogradu će biti iznimno zainteresovani da im sirotinja ne kvari ugodno popodne u "Fridi".
Uopšte mi, recimo, nije nemoguće da zamislim za dvajs godina zid oko Vračara, Starog grada i delova Savskog venca, da sirotinja ne upada u grad u potrazi za aspirinom, pitkom vodom i konzerviranom hranom. Realno, kad sve reke stavimo u betonske cevi, od planina napravimo Zlatibor, a manje gradove poklonimo Kinezima da tamo prave ekološki holokaust kao u Boru ovih dana, ovi u Beogradu će biti iznimno zainteresovani da im sirotinja ne kvari ugodno popodne u "Fridi".
Pitanje je ko će, recimo, održavati komunalnu infrastrukturu u gradu, kad već sada puca po šavovima, a nije se doselilo ni pola ovih što planiraju da dođu jer se po unutrašnjosti više ne da živeti po standardima 21. veka: bez vode, hitne pomoći ili škole. Em se nije doselilo ni pola ovih što traže životne uslove dostojne čoveka, em nije emigriralo ni pola ovih što više ne mogu da trpe ove što Srbiju pretvaraju u balkanski "Hunger games". Znači, ima da bude super!
Zamisli sad Beograd za 20 godina sa cca 3 miliona ljudi, bez ulaganja u infrastrukturu jer ne može i krađa i infrastruktura, sa dve funkcionalne bolnice jer za više bolnica nema doktora... Ma - divotica. A hitnu pomoć voze penzići od 90 godina jer je sve ostalo u Švicarskoj. Sad kad zdravstvo krene da puca po šavovima jer je triple-win program GIZ-a i Vlade Republike Srbije odveo sve za Dortmund, pa krene pritisak na faks da ubrza štancovanje kadrova, pa padnu kriterijumi na faksu jer ko da kaže "ne" vlastima pa da završi u Informeru. Pa za dvajs godina u bolnicama za bogatune rade pravi doktori, a u bolnicama za sirotinju leče doktori sa magistarskih studija u magazinu "Ruski lekar": prvi sprat travari, drugi sprat rašljari, treći sprat reiki medicina ... a ministar zdravlja neki Miša Vacić ili ona Jovana.
Do bolnice moraš da zajmiš tuk-tuk od komšije jer hitna pomoć radi samo na Vračaru - toliko ima vozača, na gradski saobraćaj ne možeš da računaš, jer ako ima autobusa nema ulice - poplavila je cev ili kanalizacija, jebiga neko kopo... A i to, ako dobiješ slobodno u "Juri".
Bogati idu i love sirotinju po Borči da im čisti ulice, pa im montiraju elektronske "Huawei" orgrlice sa elektroškovima dok ne završe. Pijaću vodu vidiš samo na mitingu vladajuće Stranke, ako preživiš stampedo na štand gde se deli umesto dnevnice.
Za Vračar ti treba pozivno pismo i dokaz da imaš 200 evra po danu, koliko košta mali espreso i kisela.
Biće bre milina za dvajs godina - kvadrat stana 300.000 evra i da popušiš Siniši Malom, pošto je vlasnik Beograda i svega u njemu - pravne sigurnosti baš i nema pošto je Vesić 2041. privatizovao sudove jer su nerentabilni. Kupio ih tata Stefanović.
U centralnim gradskim opštinama ne možeš da živiš ako nisi član Stranke. U principu, na Vračaru živi, ono, 30 porodica: Mali, Vesić, Vučić, Krstić a sve ostalo izdajemo na "Airbnb" Englezima koji dolaze da jebu sirotinju za paklo konzervirane sardine i najlonke.
Za 20tak godina, kad prestane da stiže lova iz inostranstva jer su majke i očevi mrtvi (a to je danas od 3-5 milijardi evra, po raznim procenama) pa se burazeri iz Stranke dosete da te ucenjuju da će da ti prekopaju grob roditelja ako ne nastaviš da šalješ pare - ali njima...
Cela Srbija radi u ogromnoj "Juri" na mestu nekadašnjeg Šapca. Infrastrukturu obezbedio opet "Huawei", ko po onim kineskim gradovima-fabrikama sa sve mrežama protiv samoubistva. Izađeš samo na miting vladajuće Stranke, a i to samo do Novog Beograda. U pola Srbije ne možeš da ideš što jer su Kinezi ogradili svoje, što jer nije zdravo jer su Kinezi doveli najprljaviju tehnologiju. U Evropu možeš dvaput godišnje, kad GIZ dođe da vodi radnu snagu u Njemačku. A ispis košta 20.000 evra ili bubreg - šta već ko ima, ne pravimo pitanje.
Normalno, niko se ne vakciniše, jer ko bi ih vakcinisao, a i Miša Vacić ne da da se vakciniše. Jedan se vakcinisao pa ga poslali da gradi najveću crkvu na svetu, koja će se videti iz svemira jer se jedino grade crkve i restorani na vodi u vlasništvu Čedomira Jovanovica ili tako tih.
Dunav možeš da prepešačiš od nelegalnih splavova porodice Nikolić i prijatelja, na kojima pomenuti Englezi ne kriju dobro raspoloženje do ranih jutarnjih časova, kada u društvu najlepših dama na svetu odlaze put svog "Airbnb" apartmana na orgiju i grudvanje kokainom.
Realno, stan ti za 20 godina neće ni trebati, jer ćeš zahvaljujuci radovima i kopanju Gorana Vesića i ekipe naslednika vreme ionako provoditi u kolima na putu od kuće do posla.
Stranci služiš bespogovorno, u nadi da ćeš dobiti dozvolu za preseljenje u deo grada u kojem još ima tekuće vode ispravne za piće. Ako dobijete ispravnu tekuću vodu, možda se odlučite i na dete - nikad se ne zna.
Klimatske promene, naravno, razvalile: kad nije +45 i suša, onda je poplava i -200. Struje za klime nema, jer ko će da održava sisteme kad je sve otišlo u Dortmund - ceo dan struje ima samo na Vračaru u časnom domu Malijevih i časnom domu Vučića.
U ono malo Srbije, što nismo poklonili Kinezima da imaju gde da smeste svoje prljave tehnologije, ne može da se ide zbog čestih okršaja sirotinje sa migrantima, koje organizuje Miša Vacić, da sirotinja ne nagrne na Vračar da sobali bogatune i vidi tekuću vodu.
Kilo kokaina košta manje od kile leba, jer "Mali Šengen" daje rezultate pa su cene pale jer više ne mora da se podmićuje i carina izmedju Albanije i Srbije. Što bi se reklo: pozitivni efekti vizionarske politike na potrošačku korpu...
***
Gornji tekst je sklepan od dvadeset tvitova Tibora Jone, i predstavlja odličnu podlogu za neki distopijski roman o (veoma mogućem) Usudu ovdašnjem, čija je radnja smeštena u 2040 i neku godinu. Međutim, u tom žanru već postoji jedan roman (i film po njemu snimljen), koji neverovatno liči na ovu našu priču. Kao da se ovdašnja vladajuća banda na njega naložila pa rešila da proba šta je (od svega u njemu opisanog) zaista moguće u stvarnom životu.
Prosto je neverovatno koliko je toga zaista moguće.
U stvarnom životu.
Soylent Green (1973) je holivudski hit, tzv. distopijski triler, snimljen po romanu Herija Herisona "Make room! Make room!" (scenaristi filma se nisu nešto preterano strogo držali knjige, uglavnom u detaljima koji su ključni). Shodno standardnom idiotluku ovdašnjih "prevodilaca", naslov filma je kod nas bio preveden kao "Zeleno Sunce", iako bi daleko tačniji prevod bio "Zelensoja" - a time, podrazumeva se, i suštini fabule radnje tj. poruke cele priče.
Elem, godina je 2022. Dakle, mnogo bliža nego ona 2040. sa početka ovog našeg teksta, i ne previše daleko od "zlatnog doba" koje živimo. Planeta Zemlja je pritisnuta kumulativnim efektima "staklene bašte", prenaseljenosti, siromaštva, suše, zagađenja, globalnog zagrevanja, žestokim nedostatkom hrane i čiste vode za piće. I životnog prostora. Samo u Njujorku živi preko 40 miliona stanovnika (danas ih, u stvarnosti ima oko 9 miliona), gradska elita živi u prostranim i luksuzno opremljenim apartmanima, ima prirodnu hranu i čistu vodu za piće, sve to po nenormalno visokim cenama. U stanovima drže "konkubine", regrutovane iz siromašnih slojeva stanovništva, koje zovu "nameštajke" i stanarima uglavnom služe kao robinje za zabavu i slugerisanje po kući. Elitne gradske četvrti su od ostatka grada, i sirotinje, odvojeni visokim i debelim zidovima i ogradom od bodljikave žice, koje danonoćno čuvaju naoružani odredi njujorške policije.
Zašto? Pa, naravno, da sirotinja ne nagrne itd.
Zašto? Pa, naravno, da sirotinja ne nagrne itd.
Biljni i životnjski svet je skoro u potpunosti satrt sa lica planete, i uglavnom ga ima samo u filmovima.
Sve se vrti oko hrane koju za polovinu svetske populacije proizvodi megakorporacija "Soylent Industries", koja je hranu nekada proizvodila od sojine sačme (odatle naziv firme); zbog višegodišnje suše je morala da razvije nove tehnologije i pređe na daleko isplativiji plankton iz mora. Već su dovoljno poznati njihovi proizvodi Soylent Red (crveni) i Soylent Yellow (žuti) krekeri. Sada su na tržište izbacili još ukusniji i hranljiviji Soylent Green (zeleni) - od planktona. Problem je što zelembaća ima najmanje, česte su nestašice hrane, usled čega dolazi do sve češćih pobuna sirotinje i nereda širom Njujorka, kao i ostatka sveta.
U svrhu sprečavanja nekontrolisanih nereda, policijski odredi su snabdeveni opremom za razbijanje demonstracija, što uključuje i specijalne ogromne kamione-utovarivače, koji sa prednje strane imaju široku "kašiku" kojom hvataju demonstrante i prebacuju ih u tovarni prostor. I potom odvode... negde.
Frenk Torn (glumi ga Čarlton Heston) je detektiv u njujorškoj policiji. Tokom istrage ubistva jednog bogataša u njegovom apartmanu, nailazi na tragove koji ukazuju na veliku povezanost samog vrha Soylent korporacije sa tim zločinom, jer je i ubijeni bio jedan od članova upravnog odbora te firme. Istraga ga neizbežno, na kraju, dovede u fabriku hrane, gde on konačno sazna pravu istinu o tome šta se tu zaista proizvodi tj. od čega nastaju raznobojne Soylent poslastice koje svet halapljivo guta.
Saznaje da je plankton odavno u potpunosti nestao iz okeana, da je Zemlja na ivici sterilnosti i da je preostao samo još jedan izvor od koga je moguće praviti hranu za svetsku populaciju.
Od mrtvih.
Od ljudi koji su ubijeni, preminuli ili bili podvrgnuti legalizovanoj eutanaziji.
Kraj.
***
"Srbokalipsa" Tibora Jone i "Soylent Green" Ričarda Flajšera (po Heriju Herisonu) zaista liče. Dvadeset godina, pre ili kasnije, ili geografski pomeraj Njujork ili Beograd - ne predstavljaju bitnu prepreku gadnoj perspektivi pučanstva ovdašnjeg.
I to nimalo bezizglednoj.
Naprotiv.
I još nešto, za kraj:
Ruska kompanija "Kalašnjikov", proizvođač istoimene jurišne puške AK-47, predstavila je novi proizvod: vozilo za suzbijanje demonstracija. Vozilo nazvano "Щит" (štit), za borbu protiv demonstracija, sastoji se od teškog kamiona na čijem prednjem delu je pričvršćena velika metalna ploča na izvlačenje. U ploči postoje mesta za ispaljivanje projektila, a vozilo ima i vodeni top. Kompanija je predstavila novo vozilo na Moskovskom sajmu oružja prošle nedelje, uz navode da je napravljeno za ruske policijske agencije. Kompanija je opisala vozilo kao najsavršenije takve vrste na svetu. Ruska Nacionalna garda nedavno je dobila različitu opremu za rasturanje demonstracija, što se smatra za pokazatelj zabrinutosti Kremlja o mogućim masovnim protestima zbog ruskih ekonomskih problema.
Bogumi, Koraks nije jedini - gleda se "Зелёный сойлент" i van Srbistana. Nego šta, i treba.
Nabaviće tebe Slina preko ćaleta, ne zvao se Aleksandar Andrejev!
I to u prirodnoj veličini.
No comments:
Post a Comment