Šestojanuarske pričice

6. januar 2019, a u Srbiji kao da nije prošlo 90 godina od uvođenja Šestojanuarske diktature. OK, ima tu i tamo po koja kozmetička razlika, ali suština - dobrim delom i forma - je i dalje armirano nepromenjena.

- Kralj se i dalje zove Aleksandar: onda znan kao Ujedinitelj, sada kao Upropastitelj.

- Onaj Aleksandar je imao predsednika Vlade koji se krio da voli samo muške, ovaj Aleksandar ima predsednicu Vlade koja na sva usta tvrdi da voli samo ženske (što samo pojačava utisak da u stvari laže, kao i njen gazda, zajedno se dodvoravajući onima iznad njih).

- Onaj Aleksandar je 6. januara 1929. ukinuo Ustav, raspustio Parlament i zabranio političko delovanje - kako strankama tako i pojedincima. Ovaj Aleksandar zvanično nije doneo Ukaz o ukidanju Ustava, Skupštine, Vlade, ministara, predsednika opština, mesnih zajednica i skupština stanara; međutim, činjenično je upravo tako. On je danas sve to odjednom - ko ne veruje neka pogleda plakate za izbor bilo čega. Naravno, i politički aktivizam je na korak do ukidanja, pa ko voli da ga biju, špijuniraju, privode i saslušavaju - sam je kriv. Sloboda tog i takvog izbora je i danas zagarantovana.
- Ubijen jedan od istaknutih opozicionara, blokiran rad skupštine - kako onda tako i sada.

- Ujediniteljevog premijera je bio glas da je opasan reketaš, naročito kada su u pitanju strani investitori (poput "tenderskih patnji" sa Nemcima i Francuzima oko izgradnje Savskog mosta u Beogradu, ili mućki oko ulaganja stranog kapitala u Borski rudnik). Upropastiteljevu premijerku bije glas da... to isto. Mini hidroelektrane, vetroparkovi, Borski rudnik... opet.
- Karađorđević je voleo i francuske i nemačke pare, zbog njih donosio lex specialise. I Vučić, isto.
- Prilikom izgradnje Savskog mosta (srušen u Drugom svetskom ratu, na tom mestu je danas Brankov most), u znak zahvalnosti za prekonoćno skidanje nemačkog Krupa i davanje posla francuskom Batinjolu, "dobitnička" firma je morala da zaposli veliki broj ljudi koji su od kvalifikacija imali samo preporuke poznatih političara i drugih članova konkursne komisije; francuski mostograditelji su se upravo na te kadrove potom "vadili", kao razlog za kašnjenje i probijanje rokova. Inače, Batinjol je posebno donetim zakonom bio oslobođen poreza, carina i taksi. Kako to mislite "i danas je sve isto", odakle vam takav zaključak? Svašta...

- Karađorđević je Petru Živkoviću osnovao režimsku partiju pod nazivom "Jugoslovenska radikalna seljačka demokratija", i to od odanih delova Narodne radikalne stranke i Demokratske stranke (kao i jedne slovenačke stranke). Vučiću je Tomislav Nikolić osnovao partiju pod nazivom "Srpska napredna stranka", od radikalno-demokratskog otpada (i nezaobilazne julovske Mirođije). Dobro, nije tu Nikolić bio sam, ali... na isto mu izađe.
- 1929 je Aleksandar uveo cenzuru štampe i knjiga. 2019 vlada cenzura svih medija, kao nastavak Aleksandrovog ministarskog ludila iz 1998/99.
- Obojici su inicijali na dinastičkim grbovima isti: AIU.
Sličnosti.. sitnica.

Doduše, ima i nekih razlika:
- 1928 je bio ubijen hrvatski opozicionar, a 2018 srpski.

- 1929 je bio pobijen kompletan vrh Komunističke partije i 7 sekretara SKOJa, a 2019 u vlasti je 8. sekretar i njegova julovska ekipa supozitorija.
- 1929 je Karađorđević razbucao Pašićeve radikale, 2019 je neopašićevština na svom vrhuncu. Naročito "narodnouzdisajno" divljanje, poput onog od pre 130 godina.
- 1929 Jugoslavija je na tronu imala Aleksandra Karađorđevića. 2019 Srbija takođe ima jednog takvog, ali on nije na tronu već se grebe o Aleksandra Vučića.

- 1929 kraljev premijer je prvo bilo član "Crne ruke" pa se posle prečlanio u "Belu ruku". 2019 svima redom su ruke garave, a nekima i okrvavljene.
- 1929 je (privremeno) bio ukinut rad svih verskih zajednica. 2019 država zajedno sa crkvom radi na svom ukidanju.
- 1929 je Ujedinitelj bio i Jedini, diktator koji je svoju diktaturu sprovodio uz pomoć bezbroj ruku i batina nižeg nivoa. 2019, pored Jedinstvenog Upropastitelja, svaka srBska palanka ima i svog malog lokalnog Upropastitelja koji rije po životima svojih komšija na aleksandrovski način.
- Karađorđevići su na vlast došli dvorskim prevratom, Vučići zemunskim.
Razlike... vaistinu drastične.

Za kraj, još jedna šestojanuarska zanimljivost:
Dimitrije Ljotić je, kao diplomirani pravnik, bio ministar pravde u vladi Petra Živkovića, formiranoj na prvim "postšestojanuarskim" izborima na kojima je kao jedina učestvovala režimska JRSD stranka. Ljotić je, pored ostalih idiotluka, bio poznat i po tome što je u mladosti "iz tolstojevsko-anarhističkih ubeđenja" odbio da služi vojni rok i učestvuje u Prvom balkanskom ratu. Posle se ipak pokajao, revidirao stav i prijavio za bolničara, učestvovao u Prvom svetskom ratu i po njegovom završetku učlanio u Pašićeve radikale, gde postaje predsednik omladine.
E sad, ako se neko iz vlasti (ili opozicije) u ovome prepoznao - ko mu je kriv.
Stvarno, zašto Aleksandar Vulin, kao diplomirani pravnik i bivši predsednik omladine JUL-a, ne bi mogao da bude i ministar pravde u nekoj narednoj vladi, formiranoj nakon šestojanuarske devedesetogodišnjice? Anarhistički je bio zaljubljen u Tolstoja i Rusiju (i još uvek je), prvo je dezertirao pa se posle pokajao, revidirao stav i do današnjeg dana ostao da služi kao trubač.
Samo je nebo granica desetog kruga pakla srbistanskog; onog, u kome preživa nebeski narod.