Nalozi funkcionera vlasti na društvenim mrežama nisu zona u kojoj ne važi sloboda govora
U ponedeljak, 7. januara, Četvrti okružni apelacioni sud je potvrdio odluku iz 2017. po kojoj nosioci funkcija u vlasti ne smeju blokirati na fejsbuku pojedince samo zbog njihovih stavova. Konkretan slučaj, Dejvison protiv Rendalove, dobio je na publicitetu zbog očigledne paralele sa Trampovim neustavnim pokušajima da na tviteru blokira svoje kritičare. Međutim, ova odluka Apelacionog suda je značajnija od samog Velikog Blokera, jer postavlja suštinski princip: Vlastodršci ne mogu uzvratiti na reči koje im se ne dopadaju tako što će suzbijati slobodu izražavanja na društvenim mrežama.
Cela ova frka je podignuta oko fotelje Filis Rendal, predsednice Odbora supervizora okruga Laudon u Virdžiniji. Sa ustavne tačke gledišta, Rendalova je u ovom slučaju dosta toga uradila na potpuno pogrešan način. U svojstvu predsedavajućeg pomenutog odbora, ona je otvorila Fejsbuk stranicu kako bi komunicirala sa biračima. U jednom od postova je napisala "Ja zaista želim da čujem od bilo kog građanina Laudona stav o bilo kom pitanju, zahteve, kritike, dopune ili samo vaša razmišljanja." Pored toga, ohrabrivala je stanovnike Laudona da je kontaktiraju preko "Fejsbuk stranice Okruga".
Brajan Dejvison, jedan od stanovnika Laudona, doslovno je shvatio ovu poruku Rendalove pa je napisao komentar na jedan njen post, u kome oštro kritikuje navodnu korupciju u lokalnom školskom odboru, zbog sukoba interesa koji postoji između članova školskog odbora i članova njihovih porodica. Rendalova je odmah obrisala ceo post, uključujući i taj komentar, i blokirala Dejvisona na 12 sati, tokom kojih on nije mogao da komentariše objave na toj stranici niti da šalje privatne poruke. Ispalo je, tako, da Rendalova i nije toliko voljna da čuje stav "bilo kog građanina Laudona o bilo kom pitanju".
Dejvison je podneo tužbu, pozvavši se na kršenje njegovog prava na slobodu govora, koje mu garantuje Prvi amandman američkog Ustava. Federalni okružni sud je doneo presudu u njegovu korist, zaključivši da "uvređenost Rendalove tužiočevim stavovima" predstavlja "nezakonitu osnovu za njene postupke". Sud je objasnio da "suzbijanje kritičkih komentara na račun izabranih zvaničnika predstavlja suštinski oblik diskriminacije izražavanja stavova, od čega nas štiti upravo Prvi amandman." Dakle, Rendalova je "počinila smrtni greh na teritoriji koju Prvi amandman čuva", zbog čega joj je sud naložio da više nikada ne blokira kritike na svojoj Fejsbuk stranici.
Četvrti okružni apelacioni sud se složio sa ovom presudom: "Odluka Rendalove da blokira Dejvisona zbog njegove tvrdnje o korupciji u vlasti, predstavlja jasan primer diskriminacije stavova." Još gore, Rendalova se upustila u tu avanturu diskriminišući stavove na Fejsbuk stranici koju je sama pretvorila u "javni forum". Javnim funkcionerima je "strogo ograničena" moć "regulisanja privatnog govora" na javnim forumima. Oni svakako ne mogu suzbijati slobodu govora na nekom forumu koji su sami kreirali u svrhu interakcije sa biračima. Nije bitno što je u ovom slučaju forum zapravo stranica na Fejsbuku, a ne neki "tipičniji" javni forum - poput gradskog parka ili trotoara. Činjenica, da je "Rendalova izabrala da kreirala svoje elektronsku pijacu za razmenu ideja" na "privatnoj platformi" (kao što je Fejsbuk) - umesto na nekoj koja je u državnom vlasništvu, pred američkim Ustavom ne predstavlja nikakav osnov za rezličit tretman. "Mi ne verujemo", kaže se u zaključku Suda, "da Prvi amandman služi za povlačenje takvih proizvoljnih linija."
Sudska rasprava oko političara okruga Laudon možda ne izgleda kao neko posebno bitno poglavlje u ustavnom pravu. Međutim, shodno odluci Vrhovnog suda iz 2017. godine, društvene mreže danas predstavljaju "najvažniji" moderni forum "za razmenu ideja i stavova". Državni zvaničnici koriste Fejsbuk, Tviter i Instagram kako bi uticali na naše umove onda kada se tome najmanje nadamo. Dok dokono skrolujemo kroz beskonačne fidove, spuštamo svoj odbrambeni gard prema propagandi i razvijamo neuobičajenu ličnu povezanost sa javnim ličnostima i zvaničnicima vlasti. Članovi Kongresa imaju sopstvene timove koji upravljaju njihovim profilima na Tviteru, sa zadatkom da kongresmene predstave mudrijim, duhovitijim i pouzdanijim nego što to oni zaista jesu. Ljudi obično glasaju za one koji im se dopadnu, a dopadnu im se upravo oni koji ih šarmiraju na društvenim mrežama.
Neslaganje predstavlja pretnju za političke brendove. Postoji jedan razlog zbog koga Tramp blokira kritičare a retvituje uvlakače: On želi da njegov fid na Tviteru bude odraz načina na koji on vidi samog sebe, a ta njegova napumpana predstava o sebi ne toleriše nikoga ko bi mogao da je ispumpa. Filis Rendal je verovatno imala daleko benigniju nameru kada je blokirala Brajana Dejvisona, ali Prvi amandman svejedno zabranjuje takvo njeno cenzurisanje. Naše je pravo da kažemo oštre, pogrdne pa čak i pakosne reči na račun naših političara, i da to uradimo na društvenim mrežama, kako bi ceo svet imao priliku da donese svoj sud o njima - i nama.
Eto dokaza da se Srbija i Amerika ne razlikuju mnogo, po tome da i ovde i tamo ljudi vole da se nadgornjavaju po sudovima. Istovremeno, eto dokaza koliko su Srbija i Amerika daleko kada su u pitanju nezavisnost sudova, pravna država, sloboda govora i medija - iskazano u astronomskim jedinicama.
Budžovani i buzdovani obožavaju da se igraju bogova Fejsbuka, Tvitera, Instagrama, Tamblera, Blogera, Pinteresta i bezbroj drugih gubilišta vremena i pameti. Na svako, pa makar i najmanje, peckanje i bockanje (ili, nedajbože, argumentovano kritikovanje) oni trenutno uzvraćaju ultimativnom silom, božjim čekićem, gromovima i munjama, balegarenjem, antraksom, taktičkim nuklearnim udarima, upadima hakera i policijskih specijalaca u vaše živote, pa čak i - blokiranjem vaših naloga.
Problem je u tome što oni ne smeju da blokiraju većinu ljudi koji ih kritikuju, jer im zapravo prija svako spominjanje njihovog imena (u dobrom ili lošem svetlu); to je gorivo kojim oni konstantno podgrevaju sopstvenu odavno ukiseljenu supu sujete, bez ikakve namere da je takvu jednog dana pokusaju. A taj dan uvek dođe.
I zato, umesto da vas blokiraju, oni angažuju buljuke bašibozuka tj. "botova" koji će vam ogaditi svaku pomisao korišćenja društvenih mreža - daleko bilo, kritikovanja spomenutih "bogova". Cilj je da vam ogade kritiku i pravo na slobodno izražavanje stavova do te mere, da jednoga dana sebe jednostavno autocenzurišete opštim samoisključenjem iz života.
Problem je, za nas, u tome što Srbija nema ni svoj Prvi amandman niti sudove koji su normalni i na koje se možete osloniti da će vas zaštiti od bezakonja.
Problem je, za njih - bogove i botove, u tome što je život ipak nešto drugačije od sumanute predstave u kavezima u njihovim glavama. Rešetke tih kaveza se, poslednjih dana, baš drmaju.
Mnogo.
No comments:
Post a Comment