Aleksandra Vučića i prateću mu laboratorijsku svitu kradikala podhitno treba kandidovati za Nobelovu nagradu u oblasti medicine i fiziologije, kao i ekonomije, a istom prilikom treba nadležnom Komitetu predložiti i uvođenje sedme kategorije - za doprinos propasti društvu. Takođe, treba obnoviti i onu kandidaturu iz 2014, za dostignuća na polju fizike (Radikalna dinamika fluida i napredna primena Bernulijeve jednačine beskonačnog presipanja iz šupljeg u prazno). Sa ovim treba požuriti, jer poslednji rok za prijave je 1. februar ove godine. Ko zakasni, prijavu mu prenose u narednu godinu - a ko zna šte će do tad biti.
Naravno, samokandidature bivaju automatski odbijene, a to nije ni fer niti tržišno.
Pa dobro, ali zbogzašto ga (opet) kandidovati, aman više?
 |
| punjene lignje najbolje legnu na pun crvuljak |
Zato što je uspeo da izmisli veštačko slepo crevo.
Srbiju je doveo u status regionalnog crvuljka po ekonomskim kriterijumima. Da ne širimo dalje.
Usled neverovatne navalice na njegov završetak crevnog trakta, morao je nekako da nađe način za proširenje smeštajnih kapaciteta kako bi svi zainteresovani mogli da stanu tu gde su zainteresovani, pa je tako došao do genijalnog rešenja i napravio appendix istog. Da se supozitorije više ne guraju pod šljivom.
Slepo crevo i crvuljak (appendix) predstavljaju slepo zatvoreni deo tzv. desnog debelog creva.
"Slepo crevo je prisutno kod većine amniota, kod gmizavaca to je najčešće jedna medijalna struktura koja polazi sa leđne strane debelog creva, dok ptice obično imaju dva para. Većina sisara biljojeda imaju relativno veliko slepo crevo sa bogatom bakterijskom florom koja im obezbeđuje enzimatsku obradu biljne hrane, kao što je celuloza, u mnogim vrstama je znatno širi od ostatka debelog creva. Nasuprot tome životinje u čijoj je ishrani zastupljena malo ili nikako biljna hrana imaju znatno manje slepo crevo koje je delimično ili u celosti zamenjeno crvuljkom. Neki beskičmenjaci kao što su lignje takođe mogu imati strukture s istim imenom ali ono nije korespondentno sa nazivom kod kičmenjaka." (Wikipedia)
Neki beskičmenjaci, lignje, istoimene strukture... c c c
Kod ljudi, slepo crevo je do sad u potpunosti bilo bez funkcije. A odsadpanadaljeiubuduće, ima da se zna da je i ono dobilo funkciju, i to visoku. Izumitelj veštačkog slepog creva je svoj pronalazak patentirao i već ga ima na tržištu, gde je dostupno svim Vođama tog kalibra - čak i onima koji su bez pomenutog "nastavka" ostali. Zato se i zove veštačko, uvek je tu kad zafali smeštaj u prirodi.
Dodatna pogodnost je u tome što se jedno veštačko slepo crevo može zameniti drugim kada se napuni; prvo (puno) se arhivira a drugo (prazno) odmah instalira, što ovaj postupak čini praktično neograničenim.
Posebna pogodnost: od veštačkog slepog creva Vođi-posedovaocu istog ne preti ama baš nikakva upala, koja bi eventualno mogla da ga (u prirodnoj varijanti) košta trona, shodno činjenici da upala uvek dolazi iznutra.
Za ovu genijalnost je stvarno zaslužio da dobije Nobelovu nakaradu za 2019. godinu, zar ne?
No comments:
Post a Comment