Upamtite, gasne komore nisu bile početak.
Početak su bili političari koji su delili ljude na "naše" i "njihove". Početak su bili netolerancija i govor mržnje, kada su ljudi prestali da se brinu jedni o drugima, postali bezosećajni i kada su počeli da od svega okreću glavu.
- Andi Shenker Saidowitz
Dan pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu Zapad i Istok slave u različite dane - Zapad 8. (nacistička Nemačka je 7. maja 1945. potpisala kapitulaciju pred Saveznicima i Sovjetima, što je stupilo na snagu dan kasnije) a Istok 9. maja (kada je Nemačka potpisala poseban akt o prekidu ratnih neprijateljstava sa Sovjetskim savezom). Ta, datumska a i po koja druga pride, podela važi i danas, sedam decenija po okončanju Vrućeg i četvrt veka po okončanju Hladnog rata. Očigledno da se usijane glave još uvek nisu dovoljno ohladile, jer se poražena ideologija ponovo puzajući vraća u politiku od Istoka do Zapada Evrope - u podjednakoj meri.
U duhu prepisivanja datuma koji će Eseferjot slaviti onomad, tako i Eres pleme danas nastavlja da prepisuje od ruskog totema, pa ortocentar antifašizma sve više pomera udesno trudeći se tako da potre kolaboracionizam sopstvenih monarhista krijući se iza novog ruskog cara. Jbg, kad može Putin može i srBin.
Goran Marković, Filip Švarm i mnogi drugi ponovo na to ukazuju, i iznova bivaju prokaženi i stavljani na liste za odstrel neretko čak i od predstavnika institucija ove kvazidržave.
Sramno i jadno.
Evropa danas ipak ima razloga da nešto slavi. Šta - i to dolazi pod upitnik u duhu sve većeg urušavanja kredibiliteta institucija EU, duha tolerancije, slobode, jedinstva, multikulturalizma i antifašizma, na kojima je bila zasnovana ideja Jedne Evrope. Ne Hitlerove, tako omiljene kod domaće ljotićevske i slične gamadi, već one posle njega i njih. Nažalost, nije sve tako idilično na današnji dan, kad Evropa obeležava datum kada je 1950. godine francuski ministar inostranih poslova Rober Šuman podneo u formi Deklaracije predlog o zajedničkoj privrednoj saradnji Francuske i Nemačke, koji je nemački kancelar Konrad Adenauer zdušno prihvatio, tako stavljajući tačku na vekovne svađe i ratovanja ove dve zemlje. Deklaraciju su nedugo potom prihvatile Italija, Holandija, Belgija i Luksemburg, čime je stvorena Evropska zajednica za ugalj i čelik, koju smatraju kamen-temeljcem današnje Evropske Unije.
Iako taj kamen-temeljac nisu postavili (na sreću) u poslednje vreme razlopatani Vučić i Nikolić, EU je danas pred velikim iskušenjem da posegne za nekim od konačnih rešenja koja su tako zdušno tokom devedesetih godina zagovarala ta dvojica političara iz vrha srbijanske vlasti, zajedno sa svojim političkim ocem Vojislavom Šešeljem. Povodom Dana Evrope 2016. godine, EU predstavnica za spoljne poslove i bezbednost Federika Mogerini kaže da svetu nikada nije bila potrebnija jaka Evropa kao sada, mada ne kaže koliko su sami zvaničnici EU i organi Unije u kojima oni rade doprineli urušavanju ugleda i suštine ovoga Dana. Građani Evrope imaju daleko više prava od političara da na današnji dan kažu šta to škripi i ko je za to odgovoran. Teško da će svaki pristojno informisan prolaznik na ulici bilo kog grada širom Evrope reći ono što danas odvaljuje britanski premijer Kameron, plašeći građane nekakvim ratom ukoliko UK istupi iz EU. Zaista, malo je čudno da to kaže političar-zemljak Džordža Orvela a da izjava ne dobije i zlokobniju notu, tako poznatu građanima Evrazije, Okeanije, Istazije...
9. maj je Dan Evrope ali i Dan zastave EU. Baš zgodno... a podsmevali smo se Albaniji zbog istoimenog praznika.
Kako god bilo, danas se paradiralo na Istoku i po gravitirajućim mu Budalistanima, na Zapadu su držane pomalo licemerne i paranoične govorancije, Grci i Srbi su prevrtali kontejnere - svako iz nekog svog razloga.
Fašistički pacovi su se iz svojih rupa svima nama podsmevali, sve brojniji i smeliji.
Ljudmila Mihailovna Pavličenko, sovjetska snajperistkinja iz Drugog svetskog rata, na prijemu u Vašingtonu 1942. godine, kada su je pitali koliko je ljudi ubila, odgovorila je kratko i jasno:
- 309. Ne ljudi, fašista.
Fašizam nije svarljiv, niti nestane kada zažmurimo.
Naprotiv.
U duhu prepisivanja datuma koji će Eseferjot slaviti onomad, tako i Eres pleme danas nastavlja da prepisuje od ruskog totema, pa ortocentar antifašizma sve više pomera udesno trudeći se tako da potre kolaboracionizam sopstvenih monarhista krijući se iza novog ruskog cara. Jbg, kad može Putin može i srBin.
Goran Marković, Filip Švarm i mnogi drugi ponovo na to ukazuju, i iznova bivaju prokaženi i stavljani na liste za odstrel neretko čak i od predstavnika institucija ove kvazidržave.
Sramno i jadno.
Evropa danas ipak ima razloga da nešto slavi. Šta - i to dolazi pod upitnik u duhu sve većeg urušavanja kredibiliteta institucija EU, duha tolerancije, slobode, jedinstva, multikulturalizma i antifašizma, na kojima je bila zasnovana ideja Jedne Evrope. Ne Hitlerove, tako omiljene kod domaće ljotićevske i slične gamadi, već one posle njega i njih. Nažalost, nije sve tako idilično na današnji dan, kad Evropa obeležava datum kada je 1950. godine francuski ministar inostranih poslova Rober Šuman podneo u formi Deklaracije predlog o zajedničkoj privrednoj saradnji Francuske i Nemačke, koji je nemački kancelar Konrad Adenauer zdušno prihvatio, tako stavljajući tačku na vekovne svađe i ratovanja ove dve zemlje. Deklaraciju su nedugo potom prihvatile Italija, Holandija, Belgija i Luksemburg, čime je stvorena Evropska zajednica za ugalj i čelik, koju smatraju kamen-temeljcem današnje Evropske Unije.
Iako taj kamen-temeljac nisu postavili (na sreću) u poslednje vreme razlopatani Vučić i Nikolić, EU je danas pred velikim iskušenjem da posegne za nekim od konačnih rešenja koja su tako zdušno tokom devedesetih godina zagovarala ta dvojica političara iz vrha srbijanske vlasti, zajedno sa svojim političkim ocem Vojislavom Šešeljem. Povodom Dana Evrope 2016. godine, EU predstavnica za spoljne poslove i bezbednost Federika Mogerini kaže da svetu nikada nije bila potrebnija jaka Evropa kao sada, mada ne kaže koliko su sami zvaničnici EU i organi Unije u kojima oni rade doprineli urušavanju ugleda i suštine ovoga Dana. Građani Evrope imaju daleko više prava od političara da na današnji dan kažu šta to škripi i ko je za to odgovoran. Teško da će svaki pristojno informisan prolaznik na ulici bilo kog grada širom Evrope reći ono što danas odvaljuje britanski premijer Kameron, plašeći građane nekakvim ratom ukoliko UK istupi iz EU. Zaista, malo je čudno da to kaže političar-zemljak Džordža Orvela a da izjava ne dobije i zlokobniju notu, tako poznatu građanima Evrazije, Okeanije, Istazije...
9. maj je Dan Evrope ali i Dan zastave EU. Baš zgodno... a podsmevali smo se Albaniji zbog istoimenog praznika.
Kako god bilo, danas se paradiralo na Istoku i po gravitirajućim mu Budalistanima, na Zapadu su držane pomalo licemerne i paranoične govorancije, Grci i Srbi su prevrtali kontejnere - svako iz nekog svog razloga.
Fašistički pacovi su se iz svojih rupa svima nama podsmevali, sve brojniji i smeliji.
Ljudmila Mihailovna Pavličenko, sovjetska snajperistkinja iz Drugog svetskog rata, na prijemu u Vašingtonu 1942. godine, kada su je pitali koliko je ljudi ubila, odgovorila je kratko i jasno:
- 309. Ne ljudi, fašista.
***
Postoji granica ispod koje se ne ide, ma koliko vam usta bila puna principa.Fašizam nije svarljiv, niti nestane kada zažmurimo.
Naprotiv.
No comments:
Post a Comment