Smisao života

"U viktorijanskoj Engleskoj, siromaštvo i niske plate nisu izazvale rumunske izbeglice ili članstvo u Evropskoj uniji, već POHLEPA."

Ili, kako bi to rekao aktuelni Pontif, "pohlepa oličena u trci za profitom".

Ne, nisu mi pričali već se itekako dobro sećam da današnji očajan kvalitet života i visina zarada nisu izazvale rumunske izbeglice čiji je priliv - bolje reći prepliv - preko Dunava bio konstantan u vreme rahmetli Eseferjot. Čak je i jedna novorođena beba '79. dobila ime po mojoj sestri, u znak zahvalnosti što je naš otac njenoj tada trudnoj majci uspeo da spasi život iako su je pecaroši u negotinsku bolnicu doneli poluudavljenu - ali kućni budžet nam zbog toga nije bio manji. Desetak godina kasnije, ta ista Eseferjot je bila na korak do članstva u budućoj EU - međutim, ni to nije razlog ovog "čuda" koje smo zapatili.
Kako onomad u Engleskoj, tako i danas u Srbiji, razlog za siromaštvo i loše plaćen rad ostao je isti: ALAVOST. Alavost onih koji misle da drugima mogu da rade šta hoće, da im to i naplate pride.
Ovi "sad" se vade na one "pre", a ti "pre" jedva čekaju da opet postanu oni "posle". Sve ostalo je bilo, jeste i biće i dalje isto, koliko god se zajebavali na temu rumunskih (i drugih) izbeglica ili EU.

Tome nema leka dok ne pukne samo. Baš kao onaj lik iz pajtonovskog Smisla života, koji se u restoranu toliko preždere da na kraju eksplodira. Isto rade svi ovdašnji politikanti & njihove partije sa posebnim potrebama - alavo žderu dok ne puknu. Takav kraj je neizbežan, uvek bio i biće. Ako je pohlepa, alavost - kako god da to nazovete - smisao života raznim bitangama, zašto je onda beskonačno trpljenje i povlađivanje takvima smisao života za sve ostale? Umesto da ih blagovremeno ne tove, ne dopuste im da se alavo prežderavaju, svi se prave kao da takvi ne postoje. Kao da nije lakše sprečiti da dođu do tačke pucanja, iako svi znaju da kada takvi puknu obično zaseru sve i svakoga oko sebe. 
Ko nađe odgovor na to pitanje biće na korak do rešenja. Do tada ostaje samo da se tešimo fatalističkim izgovorima da tako treba. Kako da ne, my sheeplings.

Garçon, check please! Must go.
Imam utisak da se u mehani Srbistan neki od stalnih gostiju opet naduvavaju do tačke pucanja...