Danas je okončana Budućnost Srbije.
Neka tumači ko i kako hoće, ali na kraju uvek izađe na isto.
Tačka.
Plam sile u svakome gori
Ustade junak, za Borbu stisnuta pest
Od slobode zora pijani i hrabri
Kujemo istinu, o tiranu svest!
Ko oganj smo, za slobodu užgan
Rastemo, širimo, u vihor buktimo!
Mi smo taj oganj, što plamene vas rađa
O, pijavice naše, nove zore seni.
Mi oganj smo, čelik, nakovanj i kovači
Što Istinu i Slobodu u jedinstvo kujemo
I dižemo se, za slobodu ustajemo
Tako mladi, a sve nas je više.
Mi kujemo Budućnost!
Laibach "Mi kujemo bodočnost"
(Laibach, 1985)
Nikako mi nije jasno zašto je ama baš svaka ovdašnja usijana diktatorska tintara u poslednjih trideset godina bila ubeđena da su Laibach bili (i ostali) manifest, a ne izrugivanje upravo takvih budala za koje je Srbistan idealno stanište i rasadnik.
Male sive ćelije su krive, garant.
Tako je to kad su ti muda važnija od mozga, tada guzica obavezno na kraju ode na doboš.
Bez izuzetka.
Tako je to kad su ti muda važnija od mozga, tada guzica obavezno na kraju ode na doboš.
Bez izuzetka.
No comments:
Post a Comment