Smisao života

Da li se sećate vremena pre otvaranja Pandorine kutije predsedničkih kandidatura pripadnika politikantske kaste?

Gospodine Kreozote, pojeli ste sve sa menija. Predlažem da na kraju probate naš današnji specijalitet - Boškošatrobrijan! Naravno, to za stalne mušterije ide na račun kuće. 'Ajte molim Vas, pa kad je gospodin Vučić mogao da pojed... pardon, da u kradikale primi neobrijane Šapića, Ničića, Rističevića i Chaddu, možete valjda i Vi jednog pravog Tradicionalnog Domaćina da poj... pardon, primite u radikale? Pa to je za Vas samo mali malecni zalogajčić, sitnica jedna... sa mentolom.

Odjebi bwe, pun sam.

I pukne.

Smisao života jednog kandidata - da pukne ili bude pojeden.

Eto, tako je to bilo.

- Monty Python's mr. Creosote "Fuck off, I'm full" scene (You Tube only restricted play)

Dva goluba

Susreli se Sastanak i Rastanak, danas.

- Ma šta kažeš - nećeš da primiš zapadni špric jer utiče na sterilitet, primaš samo ruski?!

- Jah vala, tako mi Tebe. Pa Ti s'mi rek'o da tako pričam svuda... Predsedn'če.

- Dobro, pusti sad to, nego da vidimo ono oko steriliteta. Deder, raskopčavaj! Preskočiću pile...

- Evo odma'. I zovi me Štef'ca, ono Milorad je baš gej skoro k'o Ana. Pljiz.

Zaista, šta  osim odvratne Vesićeve kič novogodišnje rasvete na kandelabru u pozadini (nadamo se poslednje u njegovoj karijeri), vidite na ovoj slici?

Ovi baš liče na dva usrana goluba u paničnom povlačenju. Samo što ne prhnu, al' stvarno.

To više ne bira, krenuće neminovno jedni na druge.

Msm, zbog steriliteta.

To.

Čuvaj se psa

Dok vam ovih dana pažnju odvaraćaju Dačićevim premeravanjem patke sa Kosovarima u UN, uličnim i kućnim pucnjavama, podrškama Vođi, Tadićevim lupetanjima, nevidljivim metroom i divljim svinjama, sve vreme treba imati na umu da u Srbiji poplave i dalje predstavljaju opasnost koja još uvek nije prošla. Samo su, po starom običaju, šutnute pod tepih da sačekaju bolji trenutak za dizanje rejtinga Šizoju i njegovoj ekipi.

Francuska buržoaska (građanska) revolucija iznedrila je, pored nacionalne države, svima dobro poznatu parolu: "Sloboda, jednakost, bratstvo". U međuvremenu je francuska država od nacionalne postala Ustavom garantovana građanska, što i dan danas bespogovorno važi (bez obzira na neke suprotne primere iz života, koji uglavnom služe da potvrde pravilo). Savremena nauka o društvu kaže da je ono "bratstvo" zapravo kolektivistički eufemizam za "sabornost" i pripadnost (poželjnoj) grupi, te da se sve češće umesto njega koristi "solidarnost" koja je daleko primerenija današnjici.
Srpska nacionalna država, nastajala otprilike u isto vreme kada i francuska, prolazila je kroz razne svoje metamorfoze da bi se nakon više od veka i po vratila na početak - primordijalni mulj u kome caruju palanačke strasti, radikalski nacionalboljševizam (samo naizgled oksimoron, ali zapravo to je tačan opis politike koja je ovde dominantna sto pedeset godina). Nasilje, laganje i pljačka od strane vlasti.

Domaći moto je povazdan bio i ostao: "SrBstvo, bratstvo, jedinstvo", čak i u rahmetli SFRJ.

Na to treba dodati "i poplave", kao najnoviji kohezivni izum koji već neko vreme spaja naciju.
Mislite da nije tako? Grdno se varate.

Da li je bilo izbora u Republici Srpskoj? Bilo je.

Da li je bilo poplava? Bilo.

Da li je bilo budalaština? Jašta!

Jednu od njih je u okolini Banja Luke snimo Draško Stanivuković, pa okačio na tviter:

Da li je bilo izbora u Republici Srbiji? Iha - svaki čas!

Da li je bilo poplava? Bilo, i još uvek su tu.

Da li je bilo budalaština? A kako bi drugačije...

Ovo je snimljeno u okolini Novog Pazara, takođe okačeno na tviter:

Isto.

Pod tepih, nizvodno, preko komšijskog plota... u bratski obor.

Ako ovo nije dovoljan dokaz bratstva i jedinstva Srba iz Bosne i Srbijanaca iz Srbije (kako "tamo" non-stop laprdaju), onda vam ni beskrajno zagrljeni Dodik i Vučić (i njihovi džeparoški "biznisi", savršeno razrađeni sa obe strane Drine) neće biti dovoljno dobri da progledate o kakvoj se zapravo bandi "nacionalnih radnika" ovde radi.

O teškim, preteškim lopovima koji odlično razumeju i koriste mentalitet Braće.

Srbima laž i krađa nikada neće biti preteške - samo ako su bratske.

Solidarno ćemo ih prećutati i progutati, kao i bezbroj puta do sada.

Nećemo se pobuniti protiv vlasti koja besomučno laže i krivi sve druge osim samu sebe što odbrana od poplava (i svih drugih elementarnih nepogoda) ne funkcioniše. Šta mene u Tekiji zabole za Knić, ako ja preko mesnog odbora SNS dobijem za džabe 300 frižidera, zamrzivača, šporeta i ostalih sokoćala?

Ma šta bre men' u Lučanima bole briga za Paraćin koji nije glasao za Vučića, kad smo mu mi pre neki mesec podarili 66% poverenja (a bilo bi i više, da ne beše nekih idiota), i će mu podarimo opet čim Vođa i nama uzvrati po tekijanskoj formuli. I ne samo to, će zahtevamo da se izbori ponove, ima da preokrenemo rezultat: umesto 66, more, sad će da ima 99% - i tačka.

Evropska unija godinama unazad Srbiji donira sredstva za unapređenje zaštite od poplava, i godinama unazad poplave prave istu, ako ne i veću štetu, a da niko ne zna (ili neće da kaže) gde nestadoše silni milioni evra za tu svrhu namenjeni. Važno je da bratska Rusija ne da Kosovo, ali ne da ni žutu banku pomoći ugroženima od poplava. Jbš preventivu, toga kod braće nema, da se ne posvađaju.

Stvarno - ko je na vlasti u ovih dvadesetak opština širom Srbije, u kojima i dalje važi opsadno stanje prouzrokovano poplavama? Zdrav razum svakako nije.

Lepo reče Mića, samo još da neko to i upamti, pa se uzme u pamet.

Trebalo bi i to imati na umu, neće da se baci. Niz rijeku.

Bernulijeva jednačina dinamike fluidnog srBstva/bratstva/jedinstva je na praktičnom primeru poplava po ko zna koji put bila iznova dokazana. Uzimala davala, presipanje iz šupljeg u prazno, uzvodno nizvodno, Mile Aleku & Alek Miletu. Čudo jedno, taj hidrostatički pritisak mrtvog mora u spojenim sudovima kvazidržava bez pravde i zakona.

Ču-do, velim.

Mile

Ide Mile.

Idu i drugari.

Ojha!

Trg

Potpuno je nebitno da li se zove Trg Krajine ili Davorov.

Okrvavljen je.

Bijeljina 1992 - Banja Luka 2018

"Milorad Dodik je žestoko odgovorio koristeći svoju policijsku huntu, oslonjenu na narko kartel. On je mogao da bude siguran u svoju pobedu jedino oslanjajući se na policiju i funkcionere koji su do grla u kokainu. Neki od glavnih Dodikovih ljudi su Mićo Mićića i Obren Petković, gradonačelnike Bijeljine i Doboja. Takođe, iza obračuna sa građanima, ali i direktno u vlasti stoje kadrovski ostaci Centralnog komiteta i Službe državne bezbednosti. Oni čine šarenu koaliciju etnofašističkog režima.

Ovo je kontinuitet zločina, ratnih, nad nesrbima, ali i onih počinjenih u vreme rata nad građanima srpske nacionalnosti koji nisu želeli da budu deo kriminalne vlasti. Na vlasti su četnički nepismeni kramp-kadrovi, kokainski kartel je pruzeo MUP RS. Policijska brutalnost je posledica činjenice da je sprečeno formiranje jedinstvenog MUP Bosne i Hercegovine, kojim ne bi upravljala entitetska grupacija političara - ta policija ostala je nedirnuta posle rata i zločina. Sada rade na zastrašivanju, učiniće sve da na ulice ne izađe veliki broj ljudi, kako bi mogli da se pravdaju pred međunarodnom zajednicom."

- Srđan Šušnica, kulturolog i publicista iz Banjaluke (XXZ magazin, 25.12.2018)

Beograd 2017

Da li će otkrivanje ubica Olivera Ivanovića i Davida Dragičevića biti fatalno po režime u Srbiji i jednom od dva entiteta u Bosni i Hercegovini, pod uslovom da ubice uopšte budu pronađene? Ono bi imalo smisla kada bi to bila jedina ubistva koja se pripisuju "srpskim" režimima s obe strane Drine. Znamo da nije tako. Imamo posla s akterima iza kojih stoje - da tako kažemo - strukture koje su odgovorne i za sistematske masovne zločine i ubistva iz devedesetih. Dva uzeta života više ili manje, ne menja mnogo u načinu na koji oni operišu. Za njih je to rutina. Kao što je rutina i da za to dobiju, pribave ili iznude masovni pristanak ili barem privid pristanka, pozivanjem na tradiciju i nekakav navodni kolektivni identitet.

Policija u Banjaluci je uhapsila oca i majku ubijenog Davida Dragičevića. Uhapsila ih je pod sumnjom da njih dvoje "ugrožavaju bezbednost najviših zvaničnika Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srpske". Zahtev roditelja da saznaju istinu o smrti deteta ugrožava dakle "najviše zvaničnike". Tako se umesto života/smrti deteta kao novi tabui u ovdašnjim kulturama u nastajanju pojavljuju upravo oni - "najviši zvaničnici". Oni su nedodirljivi, njima je sve dopušteno, oni nikome ne polažu račune, čak i kada prekrše tabue bez kojih ne postoje tradicije na koje se pozivaju. Nacionalizam - ni ovde ni bilo gde drugde - nikada nije imao nikakve veze s postojećim tradicijama i identitetskim privrženostima.

Ako već masovna ubistva od pre dve i po decenije nisu bila dovoljna da se raskrinka ova kriminalna manipulacija i uzurpacija prava da se govori u ime zajednice, da li će smrti Olivera Ivanovića i Davida Dragičevića biti okidači da se to promeni? Pitanje jeste i dalje naivno, ali je i nezaobilazno.

- Dejan Ilić, Peščanik 25.12.2018.

Banja Luka 2018

Događaji koji su uslijedili nakon smrti Davidova Dragičevića razotkrili su ružnu, crvljivu političku realnost u kojoj obitavaju ne samo stanovnici grada Banjaluke ili Republike Srpske - to je realnost čitavog regiona. Odjednom, stanovništvo je postalo svjesno korupcije, bahatosti, nepotizma, nasilnosti i bezočnosti vladajućih struktura, koje su nam svima ukrale preko 15 godina života. Davidova smrt ujedinila je, čini se, čitav region, i vlast je počela da pokazuje znake panike.

Na kraju 2018. godine, jedina osoba koja je uspela da artikuliše nezadovoljstvo i nesreću naroda je otac jednog ubijenog dječaka. Bol i nesreća koja je zadesila ovog čovjeka dovela ga je u stanje očiglednog nervnog rastrojstva; on je, međutim, ostao stabilan i dostojanstven kada je riječ o nastupanju prema sistemu i državi. Ostao je pošten i čist, iako je veoma privlačan opoziciji; ostao je onaj nacijom neopterećen Srbin, ranjen u proteklom ratu, a otvoren prema svima i svakome; grupa okupljena oko ubijenog Davida je ostala takođe dostojanstvena, nenacionalistička. Tog i takvog Davora, ratnog vojnog invalida i oca ubijenog mladića, MUP RS je uhapsio, a nedugo zatim i njegovu suprugu Suzanu, mati ubijenog Davida.

Vlast Republike Srpske, na čelu sa Miloradom Dodikom, pokazala je prekjuče svoje pravo lice. Lice je to bestidno, zlo, nezajažljivo. Lice koje izaziva mučninu i prezir.

- Igor Maglov (Peščanik, 27.12.2018)

***

Šutiranje žena oborenih na zemlju, od strane uniformisanih lica, nije izostalo ni u Banja Luci. Zašto bi - baš ih je lepo krenulo 1992, i još "ih ne prestaje" iako je 2018. Inače, ovaj banjalučki šut-majstor je "lice poznato organima reda" i to ne samo po nošenju uniforme tih istih organa već i po suspenziji zbog počinjenog krivičnog dela korupcije i zloupotrebe službenog položaja.

"Mi smo pravi Srbi, vi ste samo srbijanci."

Ovo je omiljena mantra prekodrinskog srBovanja, po sto i jedan put u razgovoru ponovljena kao neizostavan začin prilikom konzumiranja nacipalanačke klin-čorbe; nakon toga obavezno ostaju krvave lokve po betonu - od Vardara pa do Triglava, od Neuma do Đerdapa.

Ne, trebalo bi da glasi ovako:

"Mi smo pravi kriminalci - svih boja, uniformi i pod istom zastavom - a vi ostali ste samo Obični Ljudi."

Poštenije je.