Negotinski Fokus br.8 (IX/2006)

Pošto (po Organu) važim za "Radmilinog čoveka" (ljubi ih sve majka prepametne), hajde da se malo podsetimo Negotinskog Fokusa, nekadašnjeg biltena Građanskog Saveza u Negotinu. Još od januara ih nisam ovde objavljivao.
Broj 8, septembar 2006. godine.
Pročitajte šta je tu sve pisalo.

Svašta.
Eto, tako je to bilo s jeseni leta dveiljadešestog. Pretpostavljam da se neki od vas sećaju ovog broja, koji je štampan i deljen u najvećem tiražu, od ukupno deset Fokusa. Broj koji je izazvao i najveću ciku i vrisku po gradu, koji je bio fotokopiran u ko zna još koliko komada, čitan i prepričavan. Inače, Negotinski Fokus je i u vrhu tadašnjeg GSS u Beogradu prihvaćen i ocenjen kao veoma dobar vid komunikacije sa građanima, biračima. Zoran Ostojić, tadašnji predsednik stranačkog odbora za informisanje i medije, inače i sam novinar po zanimanju, prilikom čitanja nekoliko brojeva Fokusa nije mogao suzu da zaustavi. Zaceni se čovek, od smeja ...
Kako god bilo (pa prošlo), bacite oko na ono što ovde piše. Pa uporedite sa svime što se dogodilo od tada pa do danas. I danas se događa.
Inače, moram da napomenem i ovo: u sred zahuktale predizborne kampanje, u proleće 2008. godine (otprilike pre godinu i po dana), kada je bilo preostalo još relativno malo vremena za popravljanje ili kvarenje rejtinga, nekoj usijanoj glavi u lokalnom odboru DS pada na pamet da iskopira ovaj broj Negotinskog Fokusa i deli ga po negotinskoj opštini.
Prvi efekat je bio totalno neočekivan, onaj koji su najmanje očekivali i jedni i drugi!
Počeli su da zvone telefoni članova nekadašnjeg GSS Negotin, sa samo jednim pitanjem:
- Šta bre, pa vi još postojite? Krenuli ste u kampanju!
Niko živ da spomene ni Radmilu nit' Ljubišu ...
Po nekim procenama (bolje rečeno - pričama), negotinske demokrate, pardon - članovi Demokratske stranke, odštampali su 5000 primeraka Fokusa #8, na nekom plavom krep-papiru i poturali ga prvenstveno po selima, i manjim delom po stambenim naseljima u samom Negotinu. I tako sebi učinili medveđu uslugu, jer su svi znali da to nije niti može da bude njihovo delo, umotvorina.
Najobičniji politički falsifikat, paunovo perje, a da se čak nisu potrudili ni da iz zaglavlja maknu logo GSS, stranke koja tada više nije postojala. Kao, nema ih više pa sad možemo da se okoristimo za džabe.
A Negotinci nemaju pojma o tome ...
Zato su na izborima prošli kako su prošli. Mislim na članove Demokratske stranke, naravno.
I, zašto sad odjednom baš ovaj, osmi broj Negotinskog Fokusa?
Kao prvo - nije bilo nikakvih batina, pa da bude asocijacija na to.
Kao drugo - da se ne zaboravi ko je šta i kada radio i govorio, a ko plandovao i cvrčio i šetao besna kola po okolnim selima i delio razdrndane kompjutere.
Kao treće - e, to je ono što ima veze sa ovim brojem.
Gledam nešto one video vesti na sajtu Opštine, kad - u Negotin navalili Norvežani k'o mutavi! Najezda vikinga, kakve nije bilo još od snimanja onog prastarog filma "Dugi brodovi" (neki kadrovi su snimani u Đerdapskoj klisuri koja je glumila fjordove, provereno znam jer je jedan od mojih stričeva omastio brke dnevnicama, pošto je bio viking-statista)!!!
Došao norveški brodovlasnik, koji je i vlasnik brodogradilišta u Kladovu.
Došao je i onaj nesrećnik, norvežanin čubarski, izgleda je i njemu konačno stala krv iz nosa, opet se uhvatio za vinograde.
Šta nam sve to govori?
Da se sprema najezda Organa-Vikinga na Ameriku!

- S' ti normalan bre?
- Jakako da sam! Evo, ko je bio največi vikinški brodograditelj i moreplovac? Lajf Erikson, ne bre taj sa mobilni telefon, nego onaj šta otkrio Ameriku pesto godine pre Kolumbo, iskrco se na teritoriji današnje Kanade (Njufaundlend & Labrador), i na tu zemlju dao ime - Vinland. Potom su o Vinlandu spevali sage, al to je neka druga tema. Sin na čuveni norveški kralj, moreplovac i osvajač, Erik Crveni Barbaroš.
- Kuku ...
- Jeste, a iskrcavanje ima da vedžbaju negde na potez od Srbovo do Kladovo, neču odma' da kažem gde, to ču posle. Ima da tu negde gde neču da kažem sagrade jedan objekat i da probaju kako če se iskrcaju i šta če rade tamo s indijanci.
- Ind....
- Jes, jes, jes, indijanci. I to če im obezbedi naša opština na čelo s Organ. Sve če im obezbedimo infrastrukturu, samo da uzu da nešto kupe od nas. Sad nema više da uzu batine, to bilo pa prošlo, i zato če sad.........
- ŽENO!!! Daj bre ovamo taj daljinski da okrenem neki drugi kanal, ne mogu bre više ovo da gledam! I obavezno proveri mikrotalasnu, frižider i rernu. I veš-mašinu, da se nije i tamo zavuko u neki program.

***

Baš sam vam ja neki baksuz. Ne mogu nikako da sedim miran.
A čovek mi lepo rekao da se ne čačkam, biće funkcija za nas kad pobede naši ...
Sto posto.
btw Fokus je ponovo tu, čisto da ne bi opet nekom mozgu palo na pamet da krade tuđe fazone.

Negotinski Fokus br.7 (III/2006)

Od famozne sednice Skupštine opštine Negotin prošlo je već dve nedelje, ali nikako ne mogu da se otrgnem deja-vú utisku da smo ovaj film gledali već toliko puta.
Krenulo se sa reprizama, kao na RTS-u. Ne daj Bože da na TV Krajini puste "Boj na Kosovu" ali sa lokalnim glumcima - gotovi smo.
Prekid i nezavršavanje jedne, početak i okončanje naredne sednice SO Negotin. Radikali u vlasti, radikali iz vlasti, radikali opet u vlasti. Agitovanje "spolja" kako lokalne demokrate treba da pametno izaberu svog lidera, dok spavači "iznutra" uživo snevaju bajke o nepismenim basistima i satrapima i takvi obilaze svoje mesne odbore po opštini. Sanjaju u po bela dana, računaju da potom naplate Gazdarici uslugu, uvale guzice u direktorske fotelje koje im trenutno radikali greju.

Matrica vladanja ovih naših, negotinskih dahija je bolno prosta:

Divide et conquera, et impero aeterna!

Посвађај, покори, вавјек владај!

Glupost, bezumnost, kratka pamet i pileći mozak, lenjost i aljkavost, neukost, sumnja u sve i svakoga čak i preko granica paranoje, osionost, bezobzirnost ... sadizam.
Svako od Vas, ko čita, zna bar još ovoliko epiteta da nabroji.
Epiteti koji su postali konstante u formuli svakodnevice običnog čoveka. Plimni talas, a nigde na vidiku lukobrana o koji bi se razbio. Kao da ne živimo na planeti na kojoj Mesec prouzrokuje samo uobičajeno podizanje i spuštanje nivoa vode. Kao da smo u zasebnoj dimenziji u kojoj su večni plima bljutavosti i oseka normalnih.
Zašto je, o tempora, ovako bilo 2006. godine? U stvari, zašto je danas još uvek tako?!
Ona poslednja, boldirana rečenica Fokusa, odnosila se na tamo neku grupu večnih lokalnih namćora i mrguda kojima ništa ne valja, niti im je potaman. I još uvek nije.
U trenutku, te 2006. godine, kada je ovaj broj Fokusa bio napisan, lokalnu vlast već su spasili od pada odbornici G17+/-. I naravno, ušli u koaliciju sa PNTK i sveprisutnim radikalima (to se zapravo desilo krajem decembra 2005., usvajanjem budžeta baš pred Novu godinu). Mlađan Dinkić je, naravno, po medijima tvrdio kako to nije istina. Sve zarad interesa građana, kako i treba.
Pašaluk je bio formiran još u januaru 2002. između SPS i DSS, pa potvrđivan iznova u januaru 2005, januaru 2006, maju 2008 i (opet) u januaru 2009. godine.
Ali, šta to povezuje sve ove istorijske datume? Samo dve osobe koje konstantno kruže oko fotelja predsednika i potpredsednika opštine. Ovo Dvoje sadašnjih, iznova beskonačnih.
Vratili su se na tačku sa koje su krenuli u leto 2001. godine po naređenju tadašnjeg im Gazde Koštunjavog. Počeli su ruženjem negotinskih demokrata, prepuni frustracija, neskrivene mržnje i gađenja prema onima koji su 90-ih imali petlju - za razliku od njih.
I, evo ih danas opet. Još malo pa 8 godina kako jašu ovim gradom u bezbroj međusobnih kombinacija i partija, zuba i kandži duboko zarivenih u budžet da ne ispadnu iz sedla.
Oni su se vratili u kombinaciju iz koje su krenuli. I dalje mrze demokrate i leukemično im kidaju samu srž, da ne bi Negotin ni za tren posumnjao kako ima i boljeg i boljih od Jahača.
Zatrpavanje iskopina je u punom jeku. Konačno su se iznova pronašli, ne moraju više dalje da se traže.
Ponovo su na svom početku, dok ovaj grad neumitno klizi ka svom kraju.

O, quam saltatio mortis!

Kada zakopaju sve ostatke Negotina, udariće konačni štampani glanc, napraviti pomanu i daću. I odigrati jedan totenstadttanz - kolo za ubijeni grad.

* * *

Da nezvanično najavim, priča o urbicidu (ubistvu grada, građanskog), sledeći je projekt Građanskog Kruga koji ćemo realizovati u saradnji sa listom Republika, tokom februara.

Negotinski Fokus br.6 (XII/2005 - I/2006)

Nova Godina? Šta opet ... pa dokle bre to više?!
Zar nije bila prošle godine, i pretprošle i tako to?

...

I 2005. je bila Nova Godina. Svašta se tada pisalo po novinama, bilbordima, političkim i komercijalnima lecima, biltenima.
Da li se nešto promenilo od tada, za ove tri godine? Procenite sami.
I dalje su tu holesteroli, podočnjaci, svetleća crevca u još većem broju, petarde na megatone, čuvene muzičke čestitke sa onom horor zavijajućom verzijom Jingle Bells zaskaču na svakom ćošku, taština & vatromet, odbornici ... eh, ti odbornici. Siroti oni - poneki se od njih i zameni, ali ćud, ta pusta ćud - ni za dlaku.
A što tek vreme (neumitno) teče, čudo jedno. Kakvi su možganji u našoj opštini na vlasti, ne bi me čudilo da i na vreme stave neku protočnu turbinu pa da i od toga prave struju, sada kada su već ukrotili kompletnu ružu vetrova - što se i vidi iz osmouganog murala od štampanog betona, baš pod prozorom Rezidencije.
Kao što smo već rekli, GSS više ne postoji. LDP Negotinski - pa kak'i su, na isto im izađe.
Prosto je neverovatno da za ove tri godine još niko od "političara" u ovom gradu nije ni ukapirao niti ukopirao ono što je bila suština ideje Zorana Đinđića! Ništa. Nothing. Nichts. Náda. Ni-mic. Ничево.
Zato su one PSP, opisane na drugoj strani ovog Fokusa, i dalje aktuelne - čini se još i više nego pre tri godine. Čukčuk Stana je izgleda uspela da ih stavi sve pod vazalstvo pa se sad češu gde ih ne svrbi, a i dalje uporno nemaju pojma zašto.
Jedino je cifra razbojnika spala sa 70 na 45, ali su im zato povećane dnevnice po sednici SO, pa im izađe na isto po džepu građana, tj. budžetu.
Možda bi bili korisniji kada bi uzeli novootkrivene plastične lopate i počistili sav sneg sa Trga Nebeske Vlasti u centru - za iste pare. Oni bi svoje dnevnice sigurno dobili, za razliku od komunalaca koji platu nisu duže od mesec dana. Dobro, dobili su pretnju da svakom ko štrajkuje van svog radnog mesta za Novu Godinu, ispod bunar-jelke, sleduje poklon-čestitka u vidu krivične prijave "jer je štrajk politički". Da, za pare, a pošto su u Srbiji politika i pare poistovećeni, onda i ne čudi Gerovkina poslanica Komunalcima.
Kada sam već to spomenuo, da kažem i ovo:
Kada je 2004. godine dignut štrajk povodom preterano dobrog menadžerisanja Ace Ilića u JKP, Puljec (tada predsednik Opštine) je sindikalcima rekao da je "štrajk politički i uperen protiv njega, a u korist Radmile Gerov". Ona ga je dobila na izborima, između ostalog i zbog toga.
Sluti li ova ponovljena matrica ponašanja na nešto?
Ne toliko na Njen pad, koliko na - isto. Iz istog legla, iz iste raspameti.
Možda za ovaj doček Radmila Gerov, predsednica opštine Negotin, uz orkestriranu pratnju nešto na dočeku i otpeva, onako gromoglasno i gromostasno - sa maskirane bine. Što da ne, ionako bi već mogli posle četiri godine vladavine slobodno da je proglasimo za "najveću rokenrol prevaru posle Sex Pistolsa". Ali, samo da ne peva "God save the queen", da je ne ponese gradivo ...
Predlažem joj da u ponoć otpeva, zajedno sa svojima, novu bećarsku himnu opštine Negotin:

RASLO MI JE BUNAR-DRVO

Negotinski Fokus br.5 (XI-2005)

Mislim, ide novembar (moj mesec), pa rekoh hajde da ga najavimo. Jeste da u ovom broju Fokusa ide najava dešavanja u decembru 2005. ali ko će da čeka ...

10. decembar se slavi kao Međunarodni dan ljudskih prava, to je bio i Dan GSS, ali o tome ćemo kada bude bila prilika - 10. decembra 2008. godine.
Hajde da vidimo šta je to pisalo u ovom propagandnom materijalu još jedne od nekadašnjih stranaka srpske političke scene.
Pa, u negotinskom loncu se sve i dalje kuva i zakuvava. Očigledno da Negotinci nisu Kuvaricu prepoznali kao dovoljno lošu, pa se ni tri godine kasnije od nje nisu razveli. Uplašili se novog Šefa sale, koji je gromko najavljivao restauraciju političkog restorana u Negotinu.
Zašto je Ona i dalje na vlasti?
Zato što novi Kuvari nisu iskazali ni najmanju nameru da promene Jelovnik. Promeniće firmu, kelnere, enterijer, čaršave - ali Jelovnik ni za živu glavu! Gromko najavljivali, još gromkije omanuli.
Znamo ko je Kuvarica, a i Kuvari-pretendenti. A Kelneri, ko su pa oni? Uglavnom politički trkači, višegodišnji izborni luzeri i, na žalost, lokalni mediji-grebatori.
Pa dobro, šta je to toliko primamljivo svim Kuvaricama i Kelnerima da nikako ne menjaju taj prokleti Jelovnik? Koje je to nacionalno jelo?
Birači.
Njih bi svako da skuva, obari, prodinsta, isprži, baci na skaru, pa čak i zvekne sirove. Suši i susta.
I tako već godinama. Jedu oni i jedni druge, ali to onda kada nemaju alternativu biračkoj zdravoj hrani.
Kelneri i Kuvarice spadaju u najveštije majstore reciklaže. Prvo jedan proguta biračko telo, pa ga ekskrementira a to pojede drugi, pa onda taj uradi ex-radnju i vrati sadržaj trakta u usta prvog ... i tako u krug. Prave "osmice" svake četiri godine.
Jedan uzme glasove gore, pa ih prežvakane i svarene izbaci dole, gde je gore od onog drugog koji ponovi proces prerade biračkog tela pa se iz njegovog dole opet vrati u gore od onog prethodnog.
Ma znate već na koje delove tela mislim.
Jedan stoji a drugi je naglavačke, pa onda svima zavrte svest svojim razmišljanjima iz Nobelove knjige (...) da na kraju niko živ više ne zna šta je gore a šta je dole i ko stoji a ko dubi. To se zove proces pripremanja Hrane.
Zatim Hranu sažvaću (bolje reći samelju) tokom izborne kampanje. To čudo inače počinje čim se objave rezultati održanih izbora i traje sve dok se ne održe sledeći. Preživanje do besvesti. Krava koja nikako ne da mleko nego stalno rita kofu i prosipa ga. I bije repom po očima, šatro tera muve.
Proces varenja počinje kada je Birač progutan - da prevedem: kada postane drug Član i zaposli se "preko stranke". Dolazi do procesa koji nutricionisti nikako da objasne: tada Hrani sve izađe na nos!
Taman kada počne da shvata razmere varenja, Hrana uleti u debelo crevo. U debelom crevu se inače izdvaja voda iz Hrane i upija u krvotok. Kelneri i Kuvarice tu cede suvu drenovinu., naplaćuju članarinu i obavezne "dobrovoljne" priloge. Znaju da je svetlo na kraju tunela sve bliže pa zavrći do maksimuma. Uključuju i centrifugu, ako treba.
Da napomenem: sve vreme Hranu obilato zalivaju varikinom, da se slučajno neko ne doseti pa kaže kako ne ide bre baš sve odjednom u stomak, hoće i muka da naiđe pa Hrana krene u pogrešnom smeru - na gore, odakle je došla! Stoj, narode! Nazad, kud si navro!
I tako Hrana najzad izleti napolje iz Trakta, sva izbezumljena i (polu)svarena nadajući se Sunčevoj svetlosti i željna malo svežeg vazduha, kad ono - sa druge strane ih već čekaju nova Usta! Nova Vlast!!!
Ponekad se desi da ta usta nisu nova već ona na koja je Hrana prošli put već ušla. To mogu samo spretne Gimnastičarke (npr. Žena od gume). Ruska škola.

Uroboros, Zmija koja sebi u krug grize rep. Simbol večnosti, može i večne vladavine. Doduše neki smatraju da je to zapravo Zmaj, ali suština ostaje ista.
Može i ovako (alhemičarski):
Dunđerski. U krug. Opet i iznova. Gore-dole i dole-gore. Zmija i Zmaj. Šestar i Vinkla. Alchemy.

Round and around
Off we go!

A Recept za Negotinsku i Timočku Čorbu (RNTČ)? Šta bi sa njim? Ništa, dok je Kuvarice biće i kuvanja, dok je Kelnera biće i čekanja. Prosto. Samo broj sastojaka varira. Smanjuje se jer je očigledno klin-čorba sve siromašnija, i telom i duhom.
Postaje sve više kisela i bljutava. Bajata. Ne pomaže ni promena Kuvara. Kelneri su tu inače samo dekor, odbijaju se od stative do stative, iz lonca u lonac.
Kuvarica je prekopala grad, sada ga zatrpava. Sklanja koske.
Politička Udruženja Građana (PUG) su se nervozno razotkrila i obznanila kao Partije sa Posebnim Potrebama (PPP). Pored prinudnih i stečajnih uprava uvode i suspenzije članstva svima koji se usude. Šta? Pa eto, usude se.
Gamad i Papkari su se umešali u jata labudova i preleću li preleću, na tuđim leđima.
Guzice se i dalje službeno-poslovno šetaju po inostranstvu, dok Narod čeka na nove lične karte i pasoše.

* * *

Imam predlog za Birače, da porazmisle o tome pre nego što izađu na glasanje.
Šta bi se desilo kada bi Hrana pocepala sve stranice u Jelovniku? Pa onda lepo poruči i Kuvarici i Kelnerima - uzmite sada ove korice vašeg Jelovnika pa varite njih. Ali probajte da ih ugurate dole pa da izađu gore. Čisto promene radi, da vam ne bude dosadno.
Manite se Naroda, izedite sami sebe, mi smo šampi(nj)oni.

Znate već na šta mislim.

Negotinski Fokus br.4 (X/XI-2005)

I tako, dok prikupljanje potpisa za Peticiju teče, hajde da se podsetimo još jednog broja Negotinskog Fokusa. Ovoga puta #4 pokriva tadašnja aktuelna dešavanja u Srbiji i Negotinu u toku meseca oktobra i novembra 2005. godine. Početak ujedinjenja liberalnih stranaka u Srbiji. Formiran je predizborni blok GSS i LDP, kome se godinu dana kasnije pridružuju koraćeva SDU i Čankova LSV.
Pa, ima li neke razlike danas, u odnosu na tu 2005. godinu? Nije da nema, nije ni da ima. Suštinski, odnos LDP-a (koji se u međuvremenu ujedinio sa GSS) prema DS nije se bitno izmenio. I dalje je osnovna crta međusobnih odnosa aktuelnih (žutih) i bivših (crvenih) demokrata baš to: šta ih je sve to tištilo dok su bili zajedno. U Negotinu bi ova rečenica mogla da glasi: šta ih je sve to tištilo dok su bili zajedno u demokracke. Danas nema više kohabitacije DS i DSS. Danas, DSS počinje fosilizaciju pa neka se neko u budućnosti pozabavi njima kroz političku arheologiju. Sad, baš nisam siguran kako će tačno da izgledaju ostaci Kostunyarosaurus vulgarisa, obzirom da ovaj nikada nije ni izgledao. Danas, DS pere biografije Dačiću, Tomi, Palmi, Krkobabiću itd. - kupite Tajdić, skida sve tvrdokorne fleke prošlosti. Karića su toliko prali da se isprao, ili bolje reći preprao.
Čeda & co. su prešli cenzus do sada već dva puta i pokazali da ta opcija ima podršku u biračkom telu, tako da sada i oni mogu u vanstranačko-stručnjačku priču i kohabitaciju sa Dačićima po Beogradu i ostalim mestima gde su osvojili mandate.
Corax i dalje (na svu sreću) ima šta i koga da crta. Narod i dalje opipava lebac - valjda mu traži puls.
A negotinski ogranak DS povremeno merka nove ugledne članove, čisto da se ne zapuste.

A druga strana Fokusa, ona negotinska?
Krajina Vino - puklo. Stečaj. Na prodaju.
Poljotehna - pukla. Stečaj. Rasparčavaju je i čerupaju.
Štamparija (ne ona za beton) - pukla. Stečaj. Prodavana. Prodata.
IHP Prahovo?
Nijedna Vlada posle 2000. godine nije stigla da namakne malo vremena za IHP i pozabavi se ovom firmom. Konačno, uspeli su da je prodaju nekom grku. Onda je taj grk preprodao amerikancima. Onda su pre par dana posmenjivali kompletno poslovodstvo u IHP i doveli svoje rukovodioce sa strane.
Ua grcite!
Yankees go home!!
Wellcome US dollars, we love you!!!

... idemo dalje

Negotinski Fokus br.3 (IX-2005)

Da opet prekratimo vreme do sledećeg posta - ne verskog, tekstualnog.

Da, u septembru 2005. je gost Negotina bila i Nataša Mićić, i to baš u čas otvaranja Mokranjčevih dana. Prošetala se (ondašnjim) centrom grada i rekla da je lep. "Ima puno cveća i zelenila."

Danas bi, kao i sve rokenrol zvezde, morala da nosi tamne naočare kada bi prošla centrom Negotina. Naravno, ne zbog paparaca i straha da je neko ne prepozna i naruši joj privatnost.

Morala bi da ih nosi zbog straha od snežnog slepila u avgustu, tog istinski unikatnog brenda ovog našeg malog mista.

Dobro, može i štampana betonska optička refleksija ako je zgodnije.

Šta bi sa cvećem i zelenilom?
Moraće da sačekaju neku drugu lokalnu vlast.
Lako je bilo pomenutim kerama uličnim, imali su Zvezdanu da ih štiti, a tu su i ORCA, WWF i slična ZOO udruženja građana.
Koga je još briga za sirote patuljaste lale, šećerak i ljubičice?
Čak ni komunalce.
Što bi pa njih bilo briga, oni i dalje imaju v.d. direktora. Kakav crni konkurs i slični prozapadni marifetluci. Najbolje je da se firma preimenuje u VDJKPSRS "Badnjevo" Negotin, red je.
Inače, PDNN "Stalna trgovina" radi punom parom. Mada, više nema prometa mandata jer ga Zakon zabranjuje. Sada je aktuelan promet stranaka, uskočko-padobranska taktika uklinjavanja i ukopavanja na protivničkoj teritoriji radi uspostavljanja mostobrana i blickrig preuzimanja tuđih partija.
I opet je aktuelno raspuštanje lokalnog parlamenta ... Aman dokle bre sve isto: okruglo pa na ćoše - smuti pa prospi. I za pojas zadeni.
Kadrovske promene u negotinskom DSS-u? Pa, na sreću ta se priča ne čita više ni pred spavanje. Demokrate i socijalisti - šta, oni su kao nekad bili razdvojeni i suprotstavljeni? Stvarno?! I kod nas, u Negotinu??? Iju, prijo, šta mi napriča ...

A grejanje, to crno grejanje negotinsko?
Bogami, to kao tema zavređuje kompletno nov poseban blog.

Negotinski Fokus br.2 (VIII-2005)

Broj 2 Negotinskog fokusa izašao je 31. avgusta 2005. godine i bio je posvećen predstojećim Mokranjčevim danima te godine. Po prvi put smo radili obostranu štampu, pa na poleđinu stavili "razglednicu iz Negotina".

Slike govore više od reči. Ima li danas neke razlike, posle tri godine?
Sređivanje centralne gradske zone se polako privodi kraju, zavisno od plovka koji pokazuje stanje u lokalnom finansijskom buretu bez dna, poznatijem i kao budžet.
Grafiti su tu gde su i bili, mada su neki preko noći (još 2005) volšebno preoblikovani u nekakve romboide i prozore.
Ruženje i rušenje starog gradskog jezgra, započeto još pre 25 godina, nastavlja se i danas, ali već se nazire konačni kraj starog Negotina.
Iz centra je proterana kocka sa kolovoza; jeste trajnija ali ružno bre i nije moderno. A i SPO je stalno u nekoj opoziciji, vole oni tu kocku, ko zna šta sve može da im padne na pamet. Zato su prvo Koštunjare i Komunjare, koji su bili na vlasti od 2002 do 2004, hteli da centar grada pokriju mermerom i tako sebi sagrade mauzolej za života. Posle njih je (a iz njihovog legla) na vlast došla Voljena Predsednica, a Oni se preselili u demokrate. Ona je prvo htela granit, pa su je potom ubedili u štampani beton. Glupe li fraze, kao da su u pitanju neke "podne novine" umesto zidnih. A na zidovima su i dalje ostale swastike i ostale poruge zdravom razumu. I dan današnji, u 2008. godini.

Obzirom da lokalna vlast sebe svrstava u patriotsku, što pokazuje koalicija sa radikalima, nije za čuditi se tolika doza tolerancije na srbski patriotizam iz našeg sokaka. Pitam se samo, kako li će da reguju kada se taj isti patriotizam počne da širi i na novouređene gradske površine i objekte?
Ako i reaguju, onda tu nešto ne štima: Zašto nisu bili patriote i kada je spomenik srpskim i francuskim oslobodiocima Negotina iz I Svetskog rata bio izmasakriran grafitima "white power" i swastikama?
Šta li je samo onaj siroti pukovnik Navrez iz francuske ambasade pomislio kada je video spomenik ukrašen simbolima vremena najveće sramote za čovečanstvo? Te 2006. godine, vojni ataše francuske ambasade u Srbiji, došao je Negotinu u posetu po pozivu grupe negotinaca kojima namera nije bila da ga uvrede. Lokalna vlast (tada, ista kao i danas), nije bila zainteresovana ni 2005. pa ni 2006. da očisti grad od nadripatriotskih grafita. Ali su se zato potrudili da "kidnapuju" francuze, slikaju se sa njima, a potom ih odvedu na ručak - krmetinu i kolače iz menze Đerdapa 2.
Najveća sramota je što se tzv. SUBNOR nije ni jednog trenutka oglasio svih ovih godina. A članstvo im sve više raste. Da ih je 1941. bilo koliko ih ima danas 2008. godine, ne bi ni bilo II Svetskog rata u Negotinu. A danas su, garantujem, bolje naoružani.

Dobrodošla Evropo.
Mi kod Tebe dragovoljno nećemo ići, a ti ako dođeš ... dođi.

Negotinski Fokus br.1 (VII-2005)

I tako, kao što sam već rekao, kada (trenutno) ne budem imao "ozbiljniju" temu za pisanje, objavljivaću povremeno po neki od pominjanih Negotinskih fokusa. Evo prvog broja, izašlog 1. avgusta 2005. godine.
Teme o kojima smo tada pisali, nikako da siđu sa dnevnog reda: na današnji dan, 9. avgusta 2008. godine, budućnost grejanja u Negotinu, i naročito u naselju Borska, neizvesnija je nego pre tri godine. Ista vlast, ista opozicija, isto JKP. Samo su toplana i toplovod u još gorem stanju. Pre tri godine je tadašnji predsednik Skupštine opštine Damir Rakić, komentarišući rečenicu iz Fokusa #1, na konferenciji za medije rekao da on odogovorno sme javno da kaže da će grejanja biti. Ko se ugrejao u protekle tri zime, svaka mu čast.

Danas g.Rakić više nije član Pokreta za Negotinsku i Timočku Krajinu, gazdinstva Radmile Gerov, aktuelne predsednice opštine Negotin. Danas je Rakić jedan od najaktivnijih odbornika u SO Negotin, član Demokratske stranke. Moguće, i jedan od najozbiljnijih kandidata za budućeg lidera lokalnih demokrata. Danas, on kritikuje predsednicu opštine i radikalsku v.d. direktorku JKP Badnjevo kako obmanjuju javnost po pitanju poslovanja tog preduzeća, a naročito u vezi sa predstojećom grejnom sezonom, što je sasvim tačno. A te 2005. godine, izostala je kritika te iste predsednice opštine i radikalskog v.d. direktora - na račun Izveštaja o poslovanju i Plana rada za 2005. godinu; tekstovi dokumenata iz 2005. i 2008. su skoro identični.

Dakle, resavski kako kaže narod.

JP za grejanje su tada osnovali i nikada nije zaživelo. Mrtvorođeno. Kao građanin zainteresovan dokle će da plaća grejanje i JKP i Elektrotimoku, na dva dopisa upućena nadležnom Ministarstvu i Agenciji za privredne registre, dobio sam identične odgovore: Niste nadležni da to pitate, nadležno je samo lice imenovano za direktora i upisano u registar. Lice koje je i dan danas tehnički direktor JKP Badnjevo koji se zanima za grejanje, a istovremeno se vodi i kao direktor JP Toplana ... (ili kako su već namerili da ga nazovu).
Tri godine je zakonski rok za gašenje firmi koje nemaju nikakav vid poslovanja u toku tog perioda.

Kvoruma ovog puta ima. U opoziciji su DS i SPS i nema ih dovoljno za vlast. Zato traže reakciju Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Razlog? Isti kao i 2005. - rokovi. A ovog puta su zakasnili jedan dan (napredak za tri godine je evidentan) sa održavanjem konstitutivne sednice SO Negotin. Ni onda nije reagovalo ministarstvo, sumnjam da će i sada. Zašto bi? DS je zadovoljna republičkim rezultatom (10.500 glasova), lokalni im je drastično slabiji (4.600) ali je činjenično bolji od onog iz 2004. (skoro duplo) - jedino nisu na vlasti. Pa? Pustićemo izolovane enklave nedemokratske vlasti neko vreme na miru, dok ne sredimo Beograd, a i da se vidi kako smo tolerantni na volju birača.

Demokrate od Ministarstva traže raspuštanje lokalnog parlamenta i uvođenje privremenih mera u opštini Negotin. Nekako im je ispao kraj rečenice koji glasi "i održavanje vanrednih lokalnih izbora". Zašto? Jer je to ono čega se zapravo uplaše svaki put kada se osvrnu preko ramena i ugledaju sopstvene rezultate iz 2004. i 2008. godine. I dalje ništa ne razumeju. I dalje kukaju i vuku za rukav "one" iz Beograda. I dalje ništa konkretno i korisno ne rade.

Na zahtev radikala, povećane su nadnice za težak kuluk članova Opštinskog veća i dodata im još i naplata što "moraju" da sede na sednicama Skupštine. Opozicija prihvatila, jer su odborničke dnevnice povećane sa 600 dinara na 2000 (za obične odbornike), 2500 (odbornici-preduzetnici?), 3000 (zamenik šefa odborničke grupe) i 3500 (šef odborničke grupe). Predsednik i zamenik predsednika Skupštine postaju plaćena lica Opštine. Pa po čemu se onda razlikuju? Po tome ko drži dugme za isključivanje mikrofona na govornici.

Igraju se delije i dalje. Narod izgleda još nije spreman da im kaže dosta.
A kerovi po ulicama su i dalje najveći problem ovog grada. Kako da ne!
U centru više nema cveća, niti će ga biti. Po projektu.