- Ova zemlja ima dva i po političara: Vučića, Dačića i mene.
- Ko je "i po"? Vi?
- Kažu da je Dačić. Mogu i ja, pa šta... i Vučić... Ko god da je ta polovina, samo dokazuje koliko smo plitko društvo, potrošen smo narod, gotovo bez potencijala, od svih što postoje, mi Srbi nijednu pristojnu partiju ne možemo da sastavimo.
Jedni me mrze zato što se dopadam njihovim ženama, a žene zato što im ne poklanjam pažnju. Svako vidi u meni ono što je on hteo da bude, a nije mogao.
Legijina remek dela dobila su konkurenciju u NIN-u, Danasu, nepotpisanim redakcijskim komentarima i glupim kolumnama.
***
Decembar je, vreme prednovogodišnjih sindikalnih polutki i čvaraka.
Sve što je Čedomir Jovanović u svojoj političkoj karijeri izgovorio - a da pritom jeste bio u pravu - pada u vodu (ili nešto drugo) sa ovakvim bulšitovanjem, koje je (upravo po njegovim rečima) svojstveno svima ostalima oko njega. "Diletantima i bolidima", kako ih naziva u intervjuu za Blic. Njegov problem, iako je ovom kvalifikacijom za većinu spomenutih zaista debelo u pravu, i dalje je bio i ostao - on sam. Čedomir Jovanović, adrenalinski i medijski ovisnik (baš kao i oni koje proziva), dokazani attention whore, čovek koji nikada nije umeo da skrati tiradu ili se ujede za jezik u pravom trenutku.
Bilo da ste Čedoklast ili apologeta njegovog lika i dela, nije fer spopadati ga zbog ovoga što danas radi. Nije, jer mu to nije prvi niti jedini put. Setite se šta je uradio 31. avgusta 2009. godine - glasovima poslanika LDP podržao je iste one "diletante i bolide" koje sada poliva "principijelnom borbom za evropske vrednosti" iz Vučićeve kofe.
Nepuna dva sata nakon što su predstavnici Udruženja novinara Srbije doneli peticiju sa 600 potpisa novinara koji se protive novim izmenama Zakona o informisanju, 125 od 225 poslanika u tom trenutku prisutnih u sali glasali su "za" Zakon donet na prepad, bez javne rasprave i bez podrške profesionalnih udruženja, ali zato uz ozbiljno izraženu sumnju relevantnih međunarodnih institucija (OEBS, Savet Evrope, Međunarodna federacija novinara). Protiv je bilo 88 poslanika, uzdržanih je bilo 11, a jedan nije glasao.
Podršku Zakonu pružile su DS, G17+, PUPS (predomislili se u poslednjem trenutku), poslanički klub manjina sa izuzetkom Rize Halimija, LDP (odnosno 10 od ukupno 12 poslanika te stranke), Vladan Batić (demohrišćanin koji je u Skupštinu ušao na listi LDP-a, a od nedelje ima potpisan sporazum o budućem zajedničkom delovanju DHSS i DS u Skupštini Srbije) i Jovan Damjanović (nekadašnji radikal, sada član Demokratske levice Roma).
Ključni igrač koji je omogućio usvajanje Zakona, lider LDP Čedomir Jovanović, nije trošio mnogo reči na priču o posledicama koje će mediji trpeti zbog novih propisa, već se držao velikih reči i visoke politike. Odluku te opozicione stranke da podrži Vladin predlog Jovanović je obrazložio potrebom da se "sačuva evropska orijentacija Srbije". Komentarišući činjenicu da se dvoje poslanika LDP, čiju proevropsku orijentaciju ne bi mogli dovesti u pitanje ni najljući protivnici (Vesna Pešić i Žarko Korać), nije složilo sa takvim stavom, rekao je da je to "u skladu sa karakterom stranke i načinom na koji se sve odluke donose". Da paradoks bude potpun, LDP je odluku da podrži Zakon uslovio prihvatanjem amandmana – od kojih je jedan vladin, a autor drugog je radikalka Marina Toman.
Istog popodneva, pozivi upućeni predsedniku Srbije da ne potpiše novousvojeni Zakon pokazali su se kao uzaludni: Boris Tadić je "overio" Zakon.
O ovom cirkusu sam napisao tekst koji je 02.09.2009. godine bio objavljen na portalu e-stav pod naslovom "Duty-free Parlament" - pa potom uklonjen kada portal ugašen i u celosti obrisan. Tekst je naknadno ipak bio objavljen na blogu Građanski krug, kao deo drugog, dužeg teksta:
Dakle, usvojiše Vučićevski Zakon o informisanju - kao, bez Vučića. Demokrate nastavljaju sa pranjem biografija svojih najljućih protivnika iz devedesetih. Pominjani i proklinjani Zakon je usvojen, sa 125 glasova (k’o sindikalna polutka, da ne pretekne) narodnih poslanika. Poslanici, to behu oni što bukvalno shvataju svoj poziv pa sole li sole... Iznenađujuće ili ne, ali za zakon su ipak glasali penzosi, neokomunjare su bile (kao) uzdržano-za/protiv dok Palma, taj čovek-partija, beše neuzdržano-protiv. A Batić, ta legenda samostalnog poslaništva koaliciono stečenog? Neiznenađujuće i neinventivno, baš kao i LDP razočarenje. Zapravo, u Čedu se ne treba razočarati jer još uvek nije sebi izbio iz glave da više nije član (B)DS, a da još uvek ne razume kakav su mu to miraz doneli oni iz GSS. Na BDS, te bivše DS, ne vredi trošiti vreme. Zato Dinkićevci slave još jednu ucenjivačku pobedu, krše ruke (oči im krvave) kao da ih snimaju za neki spot "Folk Diska".
Ovaj tekst do sada nije bio objavljivan na blogu Građanski Krug. Njime sam se tada, po prvi put zvanično zamerio LDP-u. Neki od njih (V.Pavićević, op.a.) su sebi dopustili luksuz da cimaju tadašnjeg urednika e-stava, pitajući ga nadureno zašto je to pustio.
Upravo je taj Zakon iz 2009, sa usvojenim izmenama, bio uspešno iskorišćen za potpuno gušenje i gašenje skoro svih lokalnih medija širom Srbije - kako pre, tako i nakon 2012. godine. Dobro je služio one koji su ga doneli, baš kao i one koji su ga osporavali. Slava mu.
Čedino dugogodišnje pozivanje na priču o evropskoj (dez)orijentaciji ne može da sakrije njegovo proseravanje i licemerje na svaku temu, po istoj matrici u nedogled, kao da je postao Vučićev odraz u ogledalu koji se najednom spojio sa njegovim likom pa je sada gotovo nemoguće razlikovati ih - poput ovde već spominjanih Tvidldija i Tvidldama iz Zemlje čuda. Počeo je čak da koristi i Vučićev rečnik, primenjuje ga na iste one kojima ih Vođa časti i mala po svojim medijima.
Ali, zašto bre tako, crni Čedomire? Kako je taj čovek od "Čedo, oženi me" dospeo do "Čedo, odjebi više"?
Zbog onog "dva i po političara".
Zbog pet polovina jednog celog.
Politike k'o polutke.
Srbija je zemlja polutki, takvo je i vreme, a Čedomir je tu sebe odlično uklopio.
Zbogzato.
