Z-rbija

"Čak i bez krivične presude, istorijska ocena će biti da je Slobodan Milošević bio jedan od glavnih likova koji su podsticali kampanje etničkog čišćenja širom bivše Jugoslavije."

- Serž Bramerc, glavni tužilac Haškog tribunala

President evil u 3 čina

Zaključno sa Srbijom danas, taj zombi i njegovi ekskrement-učenici 2019. će zaokružiti tačno 30 godina svog zločinačkog projekta čiju su vatru potpalili na Gazimestanu. Bez obzira ko stajao iza/iznad njih spolja, oni su ti koji su izvodili sve zemljane radove na ovom putu u propast. Iznutra.

Na prvom i poslednjem mestu - našu.

Zato što se zlo na kraju uvek vrati kući, tamo odakle je krenulo.

Dok Srbija jednom konačno ne raščisti sama sa sobom da li želi da i dalje bude parija i dobrovoljni rob ovog zločinca i njegovih satelita (sa oba kraja motke "vlast-opozicija"), njihove mitomanije i patriotske pljačke, ili normalna zemlja normalnih ljudi koji glasaju za normalne političare potekle upravo iz redova normalnih ljudi - ovde neće biti nikakvog suštinskog pomaka.

Aha, nema šanse... reče žablji hor.

Nema, tačno, ali za one koji se 30 godina kasnije i dalje kunu u požarevačkog Uništitelja i njegove đačiće, dok im u glavama bruji refren pesme "Zombie dance" The Cramps, stare 40 godina:

Na zombi-plesu

Niko ne mrda

Kao himna, sve vreme.

Pogledajte lica učesnika zimskih protesta 96/97, i lica ljudi dovezenih na Miloševićev kontramiting.

Pogledajte lica učesnika protesta #1od5miliona, i lica privedenih na Vučićeve tor-skupove.

Dokaznog materijala, o tome ko je tu zombi a ko nije, ima u neograničenim količinama. Naravno, ima za one kojima oči služe za gledanje a mozak za razmišljanje, a ne umesto kamena za kupus u kaci, kuvanje zombi-čorbe ili kao dezert Hanibalu Lektoru.

Svakako ne za one koje Bili Piton redovno iskopava pred svako glasanje punih 30 godina.

Kampanja od-vrata-do-vrata i od-parcele-do-parcele neprekidno traje.

Ne bi me začudilo da jednoga dana, neki ljudi daleko normalniji od nas, ovakvih kakvi smo danas, otkriju da je Sauron Milošević redovno izlazio na izbore i uvek zaokruživao sebe na glasačkom listiću - posle 11. marta 2006. godine.

E, to bi zaista bilo u njegovom stilu.

Poput Pantelije, on je Srbiju u amanet ostavio samom sebi. Njegov duh se rascepio, preselio u silesiju potonjih Slobodančića, i otuda ovolika šizofrenost i raspolućenost ličnosti u njihovim glavama danas. Od Koštunice do Vučića.

Drug Vulin je poseban slučaj za posmatranje, medijum duhova mrtvaca i živih bezdušnika koji se redovno, najmanje jednom nedeljno, okupljaju na sastancima SKOJ/HJ u njegovoj glavi.

Dačić & Co. su specijalan zombi-soj, koji je od samog početka uzgajan da se "koaliciono-potencijalno" prilagodi svakoj vlasti nakon Pada 2000. godine. Spolja nalik običnim, normalnim ljudima, a iznutra podjednako pokvareno i trulo poput njihovog neumirućeg Boga Zla. I opet će, bude li ovde i dalje zombi-pameti sa "naše" strane. Opasnost da se tako nešto iznova desi je realna i nimalo zanemarljiva.

Filmski zombi-serijal "Resident evil" je malji deca za ovu beskrajnu epizodu serije "Bolji život" koja traje punih trideset godina. Epizoda, pod nazivom "President evil".

Da, Zombi-Srbija, zemlja živih mrtvaca i mrtvih glasača.

Z-rbija.

Dosta vam je bilo.

I previše.

Z-ikter!