Dan drž'AVnosti

Na Sretenje, Mečka susrete svoju Senku. 

Dana 2. februara po srBoslavnom računanju vremena (tj. tzv. 15. februara po CIANATOHAARPvatikanskom), naša Mečka je čak iz Minhena - direktno kroz Dveri Naše - ugledala svoju Senku u Orašcu. Dakle - biće još zime.

Ostaje nam samo da vidimo u koju će se to rupu Mečka vratiti: onu u Berlinu, Moskvi, Vašingtonu, Pekingu, Ankari, Abu Dabiju, Pjongjangu, Honijari, Antananarivu... ako su tamo uopšte voljni da je prime. Sve se više čini da - nisu.

Ma nema zime, naša Mečka će se uvek najbolje osećati tamo gde oduvek pripada: u Vučjoj jami, tom prvom i poslednjem uporištu sproću sopstvenih senki i kostura iz ormara, kome se povazdan rado vraća da napuni baterije dijagnoze.

Srbija je odavno pretvorena u jednu veliku Vučju jamu bez dna, u kojoj se Kurjaci međusobno gađaju Mečkama iz naših sokaka i njihovim senkama. Po glavama svih onih koji nisu u njihovom čoporu, naravno.

Čuj, ološ & stoka... pa još iz Minhena.

A u Srbiji ogledala pucaju, ali ne od mraza.

Od sramote.

I tako, prođe nas još jedan dan držAVnosti.

Možda ćemo uskoro menjati naziv tog crvenog slova u dan drž'AVnosti.

To zavisi samo od nas, od njega više ne.
I on to zna.